Šta amandman o Kosovu iz sestrinske stranke naprednjaka pokazuje o odnosu EPP i SNS?

Usvajanje ovog izveštaja uz podršku poslanika EPP, trend silaska nekadašnjih moćnika iz redova EPP sa vlasti, kao i odbijanje Srbije da uvede sankcije Rusiji, „doprinose zahlađenju odnosa na relaciji EPP-SNS“, navodi Ivković.

Formulacija „međusobno priznanje“ Srbije i Kosova, koja se postavlja kao jedan od uslova Srbiji za dalji napredak u evrointegracijama, u tekstu izveštaja Evropskog parlamenta o Srbiji dodata je naknadno putem amandmana koji je podneo Lukas Mandl, poslanik Evropske narodne partije čija je SNS „sestrinska“ partija, odnosno pridružena članica.

Izveštaj usvojen ove nedelje pred Odborom za spoljne poslove Evropskog parlamenta (AFET) mnoge je iznenadio upravo zbog ovako direktnog zahteva da Srbija nastavi dijalog sa Kosovom i postigne Sporazum o normalizaciji odnosa „zasnovan na međusobnom priznanju“, što je prvi put da se takav zahtev postavlja kao uslov u pregovorima sa EU.

Tekst izveštaja, bez amandmana sa „spornom“ forumlacijom, napisao je Vladimir Bilčik, izvestilac EU za Srbiju, koji je posle toga novinarima iz Srbije rekao da on lično „nije srećan“ zbog takvog zahteva za Srbiju i Kosovo, ali da je to bio stav većine zemalja.

Taj stav, odnosno amandman, dodat je prema predlogu poslanika iz porodice stranaka EPP – evropskih narodnjaka, kojoj pripadaju i sprski naprednjaci, čime je iznenađenje veće.

Mandl je, kako piše EWB, poslanik u Evropskom parlamentu od 2017. godine a dolazi iz Austrijske narodne partije koju je do prošle godine predvodio Sebastijan Kurc, koja je do sada uvek bila blakonaklona prema naprednjacima u Srbiji.

„Lukas Mandl, bio je ranije angažovan oko Kosova, ima dobre odnose sa njihovim rukovodstvom, tako da to što ga je on podneo nije bilo sasvim neočekivano“, naveo je Ivković za Danas.

Ipak, primetno je da su poslanici EPP-a u prošlosti imali blaži stav prema SNS-u od drugih grupa u Evropskom parlamentu. Tako su, na primer, 2021. godine poslanici EPP-a glasali protiv uključivanja afera Krušik, Jovanjica i Telekom Srbija u izveštaj o Srbiji. Afere su se ipak našle u izveštaju jer su za to glasali poslanici socijaldemokrata, liberala, zelenih i levice.

Sa druge strane, već neko vreme se priča da se EPP udaljava od Vučića i politike SNS, a Ivković navodi i nekoliko indikatora koji na to ukazuju.

„Sam nacrt izveštaja, koji je napisao Vladimir Bilčik (takođe član EPP) bio je oštriji ove nego prošle godine; i iz EPP-a stižu pozivi Srbiji da se uskladi sa sankcijama, a predstavnici SNS u maju su propustili drugi uzastupni kongres EPP-a na kome se birao predsednik te evropske partije. Nije pruženo neko ubedljivo objašnjenje zašto su odsustvovali“, podsetio je Ivković.

Ranije se čak govorilo i da bi naprednjake mogla da snađe sudbina, takođe sestrinskog, „Fidesa“ stranke Viktora Orbana iz Mađarske, koji je izbačen iz EPP.

„Ne treba zaboraviti da je mađarski premijer Viktor Orban napustio EPP prošle godine, a SNS i predsednik Vučić od tada imaju mnogo intenzivniju saradnju sa njim nego sa drugim kolegama iz Evropske narodne partije“, podseća Ivković.

Srpska napredna stranka nije prisustvovala majskom kongersu EPP-a u Roterdamu, na kojem je za predsednika ove evropske partije izabran Manfred Veber. Vučić je Veberu uputio čestitke na izboru, ali s obzirom da je Veber neko ko zagovara značajno jaču i oštriju reakciju EU u smislu sankcija Rusiji, a da se Srbija po tom pitanju ni malo nije uskladila sa politikom EU, ne može se očekivati da će Srbija imati zaštitu od narodnjaka kao do sada.

Sama EPP u Evropi gubi na snazi otkada je jedna od najvećih članica ove grupacije – Demohrišćanska unija (CDU) iz Nemačke, na poslednjim izborima u toj zemlji osvojila značajno manji broj glasova i izgubila mesto kancelara posle odlaska Angele Merkel.

„Samo u poslednjih godinu dana su sa vlasti sišli brojni čelnici EPP-a sa kojima je srpska vlast imala vrlo dobar odnos – Angela Merkel, Sebastijan Kurc, Bojko Borisov i Janez Janša“, dodaje Ivković ističući da sve to doprinosi zahlađenju odnosa.