Šta Beograd može da nauči od Ljubljane?

Iako su i dalje potrebna poboljšanja, možemo slobodno da kažemo da se sa većinom problema uspešno borimo primenom odgovarajućih mera, poručuje za Demostat Klemen Gostič, savetnik za kohezionu politiku direktorke Regionalne razvojne agencije ljubljanske urbane regije (RRA LUR), odgovarajući na pitanje kako se Ljubljana, koja je 2016. proglašena “Evropskom zelenom prestonicom”, bori sa problemima izazvanim zagađenjem.

Sagovornik Demostata ističe da je centar grada “bez automobila”. Kako objašnjava, Ljubljana je “ograničila pristup privatnim vozilima i promovisala pešačke zone”.

– To pomaže da se smanji zagađenje vazduha i sveobuhvatni kvalitet urbane sredine. Rezultati se najviše mogu videte duž Slovenske ulice. Zatim, unapređenje javnog transporta. Investicijama i unapređenjem infrastrukture javnog transporta ohrabrili smo građane da koriste automobile, bicikle i druge održive načine transporta. Višenamenska (objedinjena) karta pod nazivom “URBANA” u ogromnoj meri je unapredila to korišćenje, a polako se širi i “flota” zelenih autobusa, precizira Gostič.

Sagovornik Demostata iz Ljubljane takođe napominje da su pokrenute inicijative koje idu naruku biciklistima.

-Razvijamo biciklističke staze i infrastrukturu da promovišemo biciklizam, kao održiv i zdrav način prevoza. Trenutno postoji oko 300 kilometara biciklističke infrastrukture, u različitim formama, u Ljubljani. Program “deljenja” bicikala (“BicikeLJ”) doživeo je uspeh i pomogao da se promoviše “kultura biciklizma”.

Gostič navodi i važnost investicija u zelene površine i urbanog planiranja. Kako precizira, “Ljubljana je veoma zainteresovana da investira u urbano planiranje kojim se prioritet stavlja na zelene površine, parkove i održivu arhitekturu”.

Sagovornik Demostata ukazuje i na važnost “podizanja svesti i obrazovanja” građana o zaštiti životne sredine, “ne samo tokom Evropske sedmice mobilnosti, već i generalno sprovodi se niz kampanja podizanja svesti i obrazovnih programa, kako bi se građani informisali o značaju održivih praksi i smanjenju zagađenja”.

– Grad Ljubljana dosta toga čini da uključi škole, različite društvene grupe i biznise u ekološke inicijative da bi se promovisalo smanjenje zagađenja, u širem značenju – smanjenje zagađenja izazvanog otpadom, kao i smanjenje upotrebe automobila… Takođe, grejni sistemi u Ljubljani ne koriste stare peći na drva, koje su bile veliki izvor zagađenja u prethodnim decenijama i grad je uložio dosta u saradnju sa međunarodnim organizacijama, drugim gradovima, koji su bili proglašeni “Evropskim zelenim prestonicama”, te zainteresovanim akterima, kako bismo razmenili najbolje prakse i ideje za održiv urbani razvoj, naglašava on.

Upitan koji su najvažniji elementi “lokalnog energetskog koncepta i uprave otpadom” u glavnom gradu Slovenije, Gostič navodi da je Ljubljana u velikoj meri fokusirana na mere energetske efikasnosti, što podrazumeva “primenu energetski efikasnih tehnologija i praksi na javnim zgradama, ravnoj rasveti i infrastrukturi”. On, takođe, ukazuje da je Ljubljana potpisala dokument SECAP.

Odgovarajući na pitanje može li da da neki savet Beogradu kada je reč o organizaciji biciklističkih ruta, budući da je takav vid prevoza veoma funkcionalan u Ljubljani, naš sagovornik ističe da je “glavno rešenje, koje učinilo ovaj vid transporta tako efikasnim, sistem takozvanih koncesija, gde je opština unajmila privatnog operatera za usluge iznajmljivanja i održavanja bicikala”.

– Isti operater, koji teži da što bolje vodi taj sistem, takođe je nadležan za bilborde na javnoj površini. Sistem “BicikeLj” je široko rasprostranjen u Ljubljani, i sada je ljudima na raspolaganju 80 stanica i 880 bicikala. Najveći “okidač” za dobru upotrebu jeste jednostavnost korišćenja usluga (APP ili URBANA karta), dok je operaterima omogućeno da podatke o korisnicima bicikala sačuvaju kao poverljive, čime je, umnogome, sprečen vandalizam, poručuje on.

Takođe, naš sagovornik navodi sisteme “pametnih karata”, koje su poznate pod nazivom “URBANA”.

– Sprovođenje sistema “pametnih karata” omogućilo je kupcima da koriste jedinstvenu kartu za različite vidove transporta (urbane i ruralne autobuse), a URBANA karta se takođe može koristiti i za usluge parkiranja i vožnje.

Gostič napominje i da postoji 13 stanica za parkiranje i vožnju (P plus R), sa kojih se do centra Ljubljane može doći korišćenjem javnog prevoza, sistema “BicikeLj” ili NOMAGO, te da postoji organizovani prevoz do posla u centru Ljubljane zaposlenih (SmartMOVE), koji žive u Kranju, Kamniku, Domžali, Radomlju, Trzinu i Mengešu.

Upitan da pojasni pojam “regionalnih mobilnih centara”, koje gradske vlasti Ljubljane često pominju kada govore o planovima za blisku budućnost, Klemen Gostič navodi da je reč o praksi koja će biti sprovođena u okviru “transnacionalnog projekta pod nazivom ReMOBIL”.

– Glavni cilj ReMOBIL-a, koji će biti ostvarivan putem uspostavljanja regionalnih mobilnih centara (RMC), jeste kreiranje planova za efikasnu održivost u regijama, putem primene dobrih praksi iz inostranstva. Naš RMC LUR sastojaće se od dvoje ili troje zaposlenih, koji će biti zaduženi za komunikaciju za vodećim regionalnim akterima, kako bi se unapredila održiva mobilnost i prostorno planiranje, radi što boljeg povezivanja. Trenutno smo u procesu pripreme metodologije, uspostavljanja modela uprave, što će obezbediti osnovne temelje za uspostavljanje i rad regionalnih mobilnih centara. Biće date smernice za šire sistemske modele uprave na regionalnom nivou. Rad regionalnih mobilnih centara će takođe omogućiti bolju saradnju regionalnih i nacionalnih nivoa zaduženih za saobraćaj (Ministarstva za infrastrukturu – Direktorata za održivu mobilnost i saobraćajnu politiku), kao i onih koji su odgovorni za planiranje prostora (Ministarstva životne sredine), te digitalizaciju Ministarstva javne uprave. Predviđeno je da na duže staze model RMC i njihovi zaposleni budu finansirani sa nacionalnog nivoa, konstatuje Gostič.

Gradske vlasti u Ljuljani neretko naglašavaju i da su “centralne usluge dobro razvijene”. Kako objašnjava Klemen Gostič: “Ljubljana, glavni grad Slovenije, preduzela je značajne korake u različitim razvojnim funcijama, i drži poziciju progresivne evropske prestonice, a glavne aktivnosti u vezi sa “centralnim uslugama” uključuju: aktivni održivi urbani razvoj (Ljubljana je postavila održivost kao prioritet, zbog čega je i dobila titulu Evropske zelene prestonice 2016. godine. Grad je fokusiran na ekološke inicijative, promovisanje zelenih površina i investiranje u efikasan javni prevoz”).

Takođe, naš sagovornik navodi da je Ljubljana “kulturno središte”.

– Ljubljana se ponosi svojom bogatom kulturnom scenom. Ovaj grad je domaćin brojnih festivala, umetničkih izložbi i događaja tokom cele godine. Očuvanje istorijskih znamenitosti, uz postojanje modernih kulturnih prostora, stvara dinamično i inkluzivno okruženje, precizira on. Kako dodaje, naglasak je i na “inovacijama i tehnologiji”, te “turizmu i sektoru usluga”.

– Ovaj grad podstiče inovacije i tehnologiju, nastojeći da postane središte start-apova i kreativnih industrija. Inicijative poput Ljubljanskog tehnološkog parka i podrška istraživanju i razvoju doprinose “cvetanju tehnološkog ekosistema”. Ljubljana je postala i popularna turistička destinacija, privlačeći posetioce svojom pitoresknom arhitekturom, raznolikom kulinarskom scenom i gostoprimljivom atmosferom. Sektor turizma je postao ključni pokretač ekonomskog razvoja i međunarodnog prepoznavanja. Zahvaljujući naporima koji se preduzimaju u razvoju infrastrukture i usluga (slovenačke vladine kancelarije, univerziteti i bolnice), Ljubljana ostaje dobro povezan i centralni grad. Modernizacija transportnih mreža, uključujući proširenje biciklističkih staza, unapređuje dostupnost i podržava održiva putovanja od kuće do posla i nazad, zaključuje sagovornik Demostata.