Šta bi bilo kada bi prištinski zvaničnici Srbe nazivali „škijama“?

„Cinična igra šiptarskih ratnih zločinaca i terorista, koji se listom nalaze u privremenim institucijama u Prištini“ – ovo je citat iz zvaničnog saopštenja Kancelarije za KiM, državne institucije nadležne za Kosovo i Metohiju a samim tim i postizanje dogovora i trajnog rešenja sa njihovim vlastima, na koji oni nisu imali komentar.

Postavlja se pitanje, kako bi naše institucije reagovale ukoliko bi prištinske vlasti u zvaničnom obraćanju Srbe nazivali “škijama”, što je na albanskom jeziku pogrdan naziv za Srbe.

Kada je 2016. godine kosovski advokat Tom Gaši Srbe u televizijskoj emisiji nazvao “škijama” Srpska lista zatražila je javno izvinjenje. Taj govor predstavnici srpskog naroda sa Kosova nazvali su ispadom.

“Ovakvi ispadi jednog akademski obrazovanog građanina narušavaju normalizaciju odnosa nas koji gradimo temelje zajedničke budućnosti i suživota”, pisalo je u tadašnjem saopštenju Srpske liste.

Da je korišćenje ovakvog, kolokvijalnog, rečnika opasno i predstavlja povod za razne vrste negativnih reakcija, smatra profesor Fakulteta političkih nauka i sociolog Čedomir Čupić.

“Izjava Marka Đurića ustvari dovodi u piitanje prosto državnu politiku i državni razlog, a onda ulazi u jednu opasnu zonu. Čovek koji se nalazi na državnoj funkciji on može samo da naziva jedan narod onako kako je prihvaćeno zvanično sa aspekta njihove nacije i što je u zvaničnoj upotrebi u svetu”, ističe Čupić za Danas.rs.

Takav rečnik, dodaje Čupić, predstavlja vraćanje na neki raniji period i ti kolokvijalni izrazi sa aspekta države ne bi smeli da se upotrebljavaju.

“I kada bi albanski političari isto nazvali Srbe po tom nekom kolokvijalnom nazivu ili nekom unutrašnjom govoru mislim da bi to bilo izuzetno loše, loša poruka, a s druge strane izlazi se iz ozbiljnog političkog delovanja i dovodi se u pitanje državna politika”, objašnjava Čupić.

Sličnog razmišljanja je i profesorka Filozofskog fakulteta i istoričarka Dubravka Stojanović.

“Naše institucije bi to jedva dočekale jer bi im to dalo prostor za zaoštravanje, što je ovdašnji način vladanja”, kaže Stojanović.

Kako ističe, važnije je pitanje zašto se takvim govorom služi Marko Đurić.

“Upotrebom pogrdnih imena vi diskreditujete drugu stranu, delegitimišete je. Time poručujete da ste iznad nje, čime sebi dajete odrešene ruke za svako zlo”, naglašava ona ocenjujući da je strašna je zemlja u kojoj tako govori neko ko bi trebalo da pomogne da se dođe do rešenja.

Poslanik Socijldemokratske stranke i bivši ministar za Kosovu i Metohiju, Goran Bogdanović smatra da takve reči, reči mržnje, ne doprinose pomirenju.

„Prvo ako želite suživot sa Albancima ne možete upotrebljavati reč ‘šiptar’ na koju se oni vređaju. To što radi Đurić, ne samo on, ovo je prvi put da on koristi tu reč u saopštenju, ali u izjavama, u medijima, od raznih političara i analitičara često možete čuti reč ‘šiptar’. Ako želite dogovor, ako želite suživot, ako želite pomirenje, ne možemo ni mi ali ni oni da koristimo rečnik koji sadrži u sebi mržnju“, kaže za Danas.rs Bogdanović.