Šta bi izbor Žozepa Borela značio za dijalog Beograda i Prištine

RSE podeća da je Žozep Borel, čovek koji bi mogao da posreduje u okončavanju budućeg dijaloga Kosova i Srbije o normalizaciji odnosa, nedavno izjavio da se njegova zemlja protivi nezavisnosti Kosova, ali da podržava traženje kompromisnog rešenja u okviru dijaloga.

Borel je bio i učesnik neformalnog sastanka ministara spoljnih poslova EU u Beču avgusta 2018, kada su evropski zvaničnici, uključujući i njega, odbacili ideju o „razmeni teritorija“ izmedju Kosova i Srbije u sklopu konačnog sporazuma, navodi RSE.

​Kako je prenela španska agencija EFE, Borel je tada novinarima izjavio da se „Evropa nije gradila kako bi nastali monolitni, homogeni entiteti po pitanju kulture i etniciteta, već da se gradila kako bi se pomoglo različitim ljudima da žive zajedno“.

On je takodje rekao da bi mogući sporazum Beograda i Prištine pomogao drugim državama koje nisu priznale Kosovo, kao što je Španija, da donesu konačnu odluku.

RSE podseća i da je Borel u martu ove godine posetio Beograd, gde je nakon sastanka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i šefom diplomatije Ivicom Dačićem govorio o dijalogu Kosova i Srbije.

„Ponovili smo predsedniku (Vučiću) i ministru (Dačiću) stav Španije o nepriznavanju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova. U isto vreme, smatramo da se jedino kroz dijalog može doći do trajnog i kompromisnog rešenja za ovo pitanje“, kazao je tada Borel.

Sa stanovišta vlasti u Srbiji izbor Žozepa Borela je dobra vest pošto je u skladu sa politikom Španije, koja je jedna od pet članica EU koja nije priznala nezavisnost Kosova, rekao je za RSE Filip Ejdus sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu.

On, medjutim, smatra da je sa stanovišta EU i njene uloge u procesu normalizacije odnosa Beograda i Prištine, ovaj izbor potencijalno dosta nepromišljen.

„Neki smatraju da će baš zbog poverenja koje uživa u Beogradu, Borel imati kredibilitet da isposluje pravno obavezujući dogovor Beograda i Prištine. Ipak, ja se plašim da bi zbog velikog protivljenja kosovskih Albanaca ovo imenovanje moglo da marginalizuje iz procesa pregovora ne samo njega, nego i čitavu EU i da otvori put možda za neko veće angažovanje SAD“, ocenio je Ejdus.

Tobi Vogel iz Političkog saveta za demokratiju ocenjuje za RSE da bi imenovanje Žozepa Borela moglo u teoriji da uveri Beograd i da da rukovodstvu pokriće za kompromis u dijalogu.

„Dakle, na neki način sam zabrinut zbog simbolike imenovanja nekoga ko ima stavove mimo kursa EU oko Kosova, da obavlja najvažniji posao koji EU ima oko Kosova, čak i ako ne sumnjam da će Borrel biti profesionalan u rešavanju ovog pitanja”, mišljenja je Vogel.

On podvlači da je skoro izvesno da su stavovi Španije o Kosovu odigrali samo veoma malu ulogu u Borrelovom imenovanju. Njegovo imenovanje, prema Vogelu, rezultat je toga što funkcija visokog predstavnika EU tradicionalno pripada socijalistima, a on je bio kandidat zemlje s najvećom delegacijom u Socijalističkoj grupi Evropskog parlamenta.

Majkl Li (Michael Leigh) iz Džerman Maršal fonda (German Marshal Fund) podseća da su španski državljani ostavili pečat u istoriji egiona.

„Borel je stručnjak za spoljnu politiku. Njegova objektivnost kao što je slučaj jednog od njegovih prethodnika kao visokog predstavnika, Havijera Solane (Javer Solana), takodje Španca, koji je dao ključni doprinos miru i pomirenju na Balkanu, je osigurana“, izjavio je Majkl Li za RSE.

Analitičar Elkano Rojal (Elcano Royal) instituta za međunarodne i strateške studije Ignasio Molina (Ignacio) slaže se sa idejom da bi Borej kao novi visoki predstavnik EU mogao biti šansa za rešenje kosovskog problema.

Molina navodi da je zvanična pozicija Španije tokom njegovog jednogodišnjeg mandata kao ministra spoljnih poslova postala mnogo manje rigidna, i to iz tri razloga. „Prvi je taj da se Kosovo ponašalo veoma odgovorno tokom katalonske krize 2017. godine. Drugi je da bi Madrid želeo postići rešenje o tom pitanju, što je pre moguće, jer je njihova relativna izolacija kao države koja nije priznala Kosovo štetna za španski uticaj u vanjskom delovanju EU. A treći je da su svi, uključujući Srbiju, došli do zaključka da nema vraćanja Kosova nazad unutar granica Srbije, te da trenutni zastoj nije održiv, kao i da je potrebno posredovanje u regionalnom kompromisu (uključujući Kosovo kao članicu UN i Srbiju kao punopravnog kandidata za pridruživanje EU)“, rekao je Molina za RSE.

O Borelu kao posredniku u dijalogu komentarisao je na Tviteru Džejms Ker-Lindzi (James Ker-Lindsay), profesor na Londonskoj školi ekonomije. Ukazao da Borelova nominacija može otvoriti neka pitanja na Balkanu, budući da je iz zemlje koja ne priznaje nezavisnost Kosova, ali je ocenio da upravo on može biti prava osoba za pronalazak istorijskog rešenja izmedju Kosova i Srbije.