Šta bi Srbiji doneo novi izborni zakon, koji nagoveštava ministarka Tatjana Matić

On uključuje smanjenje broja narodnih poslanika, poslanika Skupštine Autonomne Pokrajine Vojvodine i odbornika lokalnih samouprava, diferencirani izborni prag – tri odsto za stranke koje na izborima nastupaju samostalno, pet odsto za koaliciju dve stranke, sedam za koaliciju tri stranke i devet odsto za koaliciju četiri i više stranaka – i reformu izbornih pravila unutar proporcionalnog izbornog sistema, ukazuje za Demostat Dušan Vučićević, docent na Fakultetu političkih nauka i predavač na predmetima “Izbori i izborni sistemi” i “Politički sistem Srbije”, komentarišući izjavu Tatjane Matić, potpredsednice SDPS-a i ministarke trgovine, turizma i telekomunikacija, da je postojeći izborni zakon “loš i destimulišući za stranačke aktiviste, s obzirom na to da se unapred zna ko će dobiti poslanička mesta”.

Matić je u nedavnom razgovoru za Večernje novosti ocenila da je potreban novi izborni zakon, kojim bi se zadržao proporcionalni sistem, ali bi građanima bilo omogućeno da glasaju i za konkretne kandidate sa te izborne liste”.

“Raspodela mandata bi se obavljala u odnosu 70:30, što znači da bi se najveći broj poslanika birao na osnovu ostvarenih rezultata, a 30 odsto mandata bi određivale stranke zbog teritorijalne, rodne ili druge ravnopravnosti“, naglasila je potpredsednica partije čiji lider je Rasim Ljajić.

Dušan Vučićević konstatuje da to što se predlaže “nije mešoviti izborni sistem i na tragu je predloga koji je još 2010. godine dolazio iz akademskih i stručnih krugova i ima za cilj da personalizuje izbore i omogući biračima da direktno, svojim glasovima, a ne isključivo odlukom stranačkih šefova i partijskih centrala, odluče ko će ih predstavljati u predstavničkim institucijama”.

-Da probam da objasnim na primeru. Recimo da iduće godine imate izbore u Beogradu po modelu koji predlaže SDPS. To bi značilo da je Beograd podeljen na 110 jednomandatnih izbornih jedinica, približno jednake veličine, u kojima birači glasaju za pojedinačne kandidate, “ljude sa imenom i prezimenom“. U toj fazi izborni model u velikoj meri liči na većinski izborni sistem. Međutim, mandat ne osvajaju isključivo pobednici u tih 110 izbornih jedinica. Nakon zatvaranja biračkih mesta, u drugoj fazi, sabiraju se svi glasovi dati svim kandidatima pojedinačnih partija ili predizbornih koalicija u jednomandatnim jedinicama (praktično akumulirate glasove date, na primer,svim kandidatima SDPS) i mandate raspodeljujete kao i do sada, proporcionalno. Ukoliko su svi kandidati SDPS-a ukupno osvojili oko pet odsto glasova u Beogradu oni će otprilike imati šest mandata (i takav princip važi za sve izborne liste, bile one partijske ili „građanske“). Ključna razlika u odnosu na dosadašnji izborni sistem je što partijska centrala osvojene mandate ne može da dodeli kome hoće, ne uvažavajući nivo podrške birača koji imaju njihovi kandidati. U ovom mom primeru, a imajući u vidu predlog SDPS-a, od šest mandata oni bi četiri morali da dodele svojim kandidatima koji su jednomandatnim izbornim jedinicama ostvarili najbolji rezultat i imali najveći procenat glasova, a preostala dva bi dodelili po vlastitom nahođenju, objašnjava on.

Naš sagovornik precizira da mi u uporednoj izbornoj praksi imamo različite tipove izbornih lista.

“U Srbiji je na snazi zatvorena blokirana izborna lista što znači da birač glasa isključivo za listu u celini, onako kako mu je ponudila stranačka centrala, bez mogućnosti da utiče i menja redosled kandidata. Drugi tip je otvorena izborna lista gde isključivo /preferencijalni/ glasovi dati pojedinačnim kandidatima određuju ko ulazi u parlament. Kod nje partija kreira listu, ali birači imaju konačnu reč ko ulazi u parlament. I konačno treći najrašireniji tip liste je fleksibilna gde u određenoj meri na to ko osvaja mandat utiču i birači i stranačke centrale. Ovaj predlog SDPS-a bi se mogao nazvati specifičnom fleksibilnom listom. Ja sam pristalica otvorenih izbornih lista, ali u ovoj fazi mislim da bi krupnu promenu predstavljao i prelazak na fleksibilne liste, verovatno kao međufazu u prelasku na potpuno otvaranje izbornih lista za birače”, ističe on.

Vučićević ocenjuje da je važno i što predlog dolazi od partije koja je članica vladajuće koalicije i “mogao bi da predstavlja neku vrstu mosta ka delu zahteva koje upućuje opozcija u pogledu izbornih uslova”.

-Da podsetim, jedan od zahteva opozicionih stranka je da nosilac liste na izborima ne može da bude pojedinac koji nije kandidat na tim izborima, bilo da se radi o Borisu Tadiću na lokalnim izborima u Merošini ili Aleksandru Vučiću u Doljevcu. Predlog SDPS-a ide i korak dalje, kandidati na izborima za poslanike i odbornike ne bi mogli da se kriju ispod suknje stranačkih šefova, već bi glasove morali da osvoje vlastitim zaslugama. Kako bi model pospešio ne samo međupartijsko, već i unutarpartijsko takmičenje (kandidati moraju da ostvare bolji rezultat od svojih partijskih kolega) mogli bismo dugoročnije da očekujemo i promenu dinamike partijskog organizovanja, uspostavila bi se direktnija veza između predstavnika i građana jer su oni „vezani“ za jednomandatnu jedinicu, a građanin bi konačno postao birač, a ne samo glasač, građanin koji može da kazni poslanike kojih se stidi i čijim radom je nezadovoljan. Naravno, ovaj predlog SDPS-a nije detaljno razrađen i postoji prostor da se o različitim i važnim izbornim institutima vodi ozbiljna javna rasprava pre nego što se konačno uobliči. I ima neke svoje nedostatke, od kojih je neke moguće otkloniti, a neki su jednostavno karakteristika modela sa kojima se mora živeti, ali u celini bi predstavljao ogroman iskorak u odnosu na ono što trenutno imamo i što dodatno pasivizira građane jer vodi stvaranju jednog zatvorenog kruga političke elite koja tvrdi da je bogom dana za politiku i da niko bolji ne postoji, a zapravo ne izlazi na direktnu proveru pred birače kako bi tu tvrdnju dokazala, kaže sagovornik našeg portala.

Upitan kakva su iskustva drugih država sa izbornim zakonima, i na čiju praksi bi se naša država mogla ugledati, Vučićević navodi:”Izborna iskustva drugih evropskih država su šarolika. Trenutno tri države imaju većinski sistem, osam mešoviti, a preostale 34 pripadaju široj porodici proporcionalnih izbornih sistema. Međutim, od njih 34 samo osam ima zatvorene izborne liste poput Srbije”.

– Inače, u toku poslednjih deceniju-dve, sve je popularniji trend personalizacije izbora i otvaranja izbornih lista za birače unutar proporcionalnog izbornog sistema. Ovo naravno ne mora da znači ništa jer ni ja nisam pristalica ideje da moramo da kopiramo iskustva drugih, već da ih prilagodimo našem kontekstu i probamo da otklonimo nedostatke trenutnog izbornog modela, a oni su ogromni i katastrofalni po ukupno funkcionisanje institucija. Model koji predlaže SDPS, a koji je spominjala i ministarka Matić, nije savršen i ja bih recimo voleo da ne postoji onih 30 odsto “rezervisanih” mandata za “zaslužne” stranačke funkcionere, ali on pokušava da otkloni najveći deo nedostataka i defekata, zadržavajući i neke prednosti postojećeg modela, istovremeno ostavljajući prostor da rukovodstva stranaka prihvate rešenje jer bi zbog kvote od 30 odsto ostala zaštićena bez obzira ne potencijalnu nepopularnost i mali broj glasova koji bi na izborima osvajali, naglašava Dušan Vučićević.

Sličnosti sa Crnom Gorom i Izraelom

Ministarka Tatjana Matić je za Novosti istakla i da “samo još dve zemlje u Evropi imaju sličan model (izbornog sistema) kao ovaj naš sadašnji i zato ga treba menjati i dodatno približiti biračima”. Odgovarajući na pitanje na koje je to države ona mislila, Dušan Vučićević navodi:”Ako računamo i Srbiju samo dve države u Evropi imaju proporcionalni izborni sistem sa zatvorenim blokiranim izbornim listama i jednom izbornom jedinicom. Uz nas to je još Crna Gora. Pretpostavljam da ministarka Matić tu dodatno ubraja i Izrael koji mi koji volimo sport više od geografije često ubacimo na evropski kontinent”.