Šta će opozicija ako ostane stari sastav Privremenog organa u Beogradu u kojem nema većinu?

Prema Zakonu o loklanoj samoupravi, privremeni organ imenuje Vlada ukoliko se u jedinici lokalne samouprave ne sprovedu izbori za odbornike ili ako se posle sprovedenih izbora ne konstituiše skupština ili ako konstituisana skupština na izabere gradonačelnika pa bude raspuštena.

Iako je Zoran Alimpić, zamenik člana GIK, za Danas rekao da bi u novom Privremenom organu (PO) opozicija trebalo da ima većinu s obzirom na rezultate decembarskih izbora (SNP-2, Nada-1, SNS-2), mogućnost da SNS zadrži postojeću većinu i sastav PO (SNS -2, SPS -1, Moramo -1 Ujedinjeni 1) nagovestio je predsednik privremenog organa naprednjak Aleksandar Šapić rekavši da Zakon nalaže da sastav PO mora da odslikava sastav poslednje skupštine koja je postojala 2023. do 1. novembra.

– Da bi mogao da se formira novi PO, on mora da odlslikava stanje u konstituisanoj skupštini. Da bi mogao da se pravi novi PO, mora da se konstituiše skupština i da se dođe do većine, jer za razliku od Republike u gradu morate već da imate većinu prilikom konstituisanja (zarad izbora predsednika skupštine i sekretara nakon čega se Skupština smatra konstituisanom prim. aut). A ako se Skupšptina ne kostutuiše, onda ostaje stari PO i stari odnos snaga jer poslednja skupština odražava njegov sastav. To je zakon – objasnio je on.

Kako je zaključio, najlogičnije bi bilo da ostane stari PO, ali Vlada teoretski može da promeni sastav, ali ne može da menja odnos snaga i da se poziva na bilo šta drugo osim na poslednju konstituisanu skupštinu koja je bila u prošlom mandatu.

Opozicioni predstavnici zasad oprezno reaguju i čekaju 1. mart.

Vladimir Obradović, član postojećeg Privremenog organa sa liste Ujedinjeni, komentarišući moguće SNS tumačenje Zakona, za Danas kaže da on predviđa da Vlada imenuje PO na osnovu političke strukture raspuštenog paralementa.

– Dakle, termin je raspušten. Oni mogu to da tumače da ovaj novi parlament nije konstituisan, pa samim tim nije ni raspušten i onda da strukturu PO usaglase sa struturom koja je bila dosad, odnosno na osnovu izbora iz 2022. kada je bila i poslednja konstituisana skupština koja je raspuštena – kaže on.

Na pitanje da li s takvim tumačenjem slaže, odgovara da je to pravno pitanje i tumačenje.

– Politički, smatram da su oni ovaj grad izgubili i da evidentno nemaju većinu i to sad prestavlja izigravanje volje građana. Oni nemaju većinu, a hoće da nastave da vladaju. Oni uvek sve propise i zakone tumače tako da njima ide u korist i da izigraju volju građana i nastave svoju kriminalnu vladavinu – navodi Obradović.

Upitan hoće li opozicija protestovati zbog toga, kaže da je još rano o tome govoriti i da na sastancima opozicija sagledava sve moguće scenarije i planove najpre za 1. mart, a onda će analizirati situaciju i kao i do sada složno nastupati jer to daje rezultate.

Dobrica Veselinović, drugi član postojećeg Privremenog organa, za Danas samo konstatuje da ukoliko ne dođe do konstituisanja novog saziva gradske skupštine i potvrđivanja mandata odbornika gradom ostaje da upravlja trenutni Privremeni organ.

– A što se tiče mogućeg sastava novog privremenog organa, on bi morao da oslikava i reprezentuje novi saziv, i u njemu SNS ne bi imao većinu, što je i glavni razlog što se ne ide na konstituisanje skupštine grada – navodi on.

Da nema nikakve sumnje da je u pozadini postizborne gimnastike i lakrdije koju sprovodi SNS u Beogradu, gde javnost ubeđuju da imaju većinu u Skupštini grada Beograda, a istovremeno ne žele da uđu u skupštinsku salu, borba za samo jednu stvar – većinu u tzv. Privremenom organu, smatra advokat Ivan Ninić.

– Opozicija u Beogradu, sasvim izvesno, postaje talac „rupe“ u zakonu koju će Aleksandar Vučić vešto iskoristiti uz komentar „takav je zakon“ i „tražili ste ponavljanje izbora“ – ukazuje on za Danas.

Kako dodaje, zvuči paradoksalno, ali sa stanovišta Zakona o lokalnoj smoupravi i Zakona o lokalnim zborima, novoizabrani gradski odbornici, koji reprezentuju rezultate decembarskih izbora, uopšte ne postoje bez uspešno održane konstitutivne sednice gradskog parlamenta.

– Činjenica je da su njima mandati dodeljeni od strane GIK-a, ali ujedno nisu verifikovani, sve dok ih na konstitutivnoj sednici, javnim glasanjem, ne potvrdi gradska skupština. Dakle, kvaka je u tome da naprednjacima nije interes da se potvrde mandati opozicionih odbornika, kako bi na osnovu strukture prethodne gradske skupštine, ušli u novu kampanju i to sa postojećim odnosnom snaga u tzv. Privremenom organu, u kome zajedno sa SPS imaju većinu, a rezultati poslednjih izbora biće potpuno anulirani. Ništa od toga ne bi bilo moguće u situaciji kada bi gradska skupština bila u konstituisana, pa eventualno onda tek raspuštena. Tada bi, uslovno rečeno, opozicija imala većinu u Privremenom organu, osim ukoliko Vlada Srbije, koja formira to telo, na neki kreativan način, ne bi prekršila zakon – pojašanjava Ninić.

On navodi da je kada Vlada Srbije, svojom odlukom, imenuje petočalni „privremeni organ“ u jedinici lokalne samouprave, po slovu zakona dužna da vodi računa o političkom i nacionalnom sastavu raspuštene skupštine.

– Dakle, zakonodavac je naglasio da je reč o „raspuštenoj skupštini“, što upućuje jedino na poslednji sastav gradske skupštine, koja je raspuštena pre poslednjih izbora. Skupština koja nije mogla biti konstituisana, što će sada u Beogradu verovatno biti slučaj, svakako da ne može biti ni raspuštena, pa je, uprkos izbornom rezultatu, opozicija u defanzivi – kaže Ninić.

On najavljuje da ćemo ukoliko se do 1. marta ne konstituiše gradska skupština, imati situaciju da će sve poluge vlasti u Beogradu, iz domena nadležnosti gradske skupštine, graskog veća i gradonačelnika, biti potpuno uzurpirane od strane SNS i u takvoj atmosferi će se ući na ponovljene izbore.

– Iako Aleksandar Vučić često voli da kaže da politika nije matematika, ovo što je on planirao da uradi u Beogadu je svojevrstan „matematički blickrig“ spašavanja većine u Privremenom organu. To će naprednjacima omogućniti dodatno, solidno, vreme, od tri do pet meseci, da bez ikakvih barijera upravljaju gradskom kasom i potroše desetine miliona evra za kupovinu glasova u Beogradu. Osim toga, stvaraju prostor za donošenje netransparentnih i štetnih odluka, kojima će štititi i servisirati ekonomske interese sebi bliskih ljudi. Sve ovo će se naročito odraziti na startnu poziciju i resurse izbornih lista na ponovljenim gradskim izborima – zaključuje Ninić.

Šta piše u članovima 86 i 87 Zakona o lokalnoj samoupravi

Ukoliko Skupština grada Beograda ne bude konstituisana do 3. marta kada ističe rok, primeniće se članovi 86 i 87 Zakona o lokalnoj samoupravi. U članu 86 piše:“Odluku o raspuštanju skupštine jedinice lokalne samouprave donosi Vlada, na predlog ministarstva nadležnog za poslove lokalne samouprave, odnosno nadležnog organa teritorijalne autonomije. Predsednik Narodne skupštine raspisuje izbore za odbornike u roku od dva meseca od stupanja na snagu odluke o raspuštanju skupštine jedinice lokalne samouprave. Mandat odbornika izabranih na izborima iz stava 2. ovog člana, traje četiri godine. Do konstituisanja skupštine i izbora izvršnih organa jedinice lokalne samouprave, tekuće i neodložne poslove iz nadležnosti skupštine i izvršnih organa jedinice lokalne samouprave, obavlja privremeni organ jedinice lokalne samouprave koji čine predsednik i četiri člana. Privremeni organ jedinice lokalne samouprave obrazuje Vlada. Vlada donosi posebno rešenje o imenovanju predsednika i članova privremenog organa, vodeći računa o političkom i nacionalnom sastavu raspuštene skupštine jedinice lokalne samouprave”.

A u članu 87 navodi:“Ako se u jedinici lokalne samouprave ne sprovedu izbori za odbornike ili ako se posle sprovedenih izbora ne konstituiše skupština u skladu sa ovim zakonom u roku od dva meseca od objavljivanja rezultata izbora, Vlada imenuje privremeni organ iz člana 86. stav 4. ovog zakona koji obavlja tekuće i neodložne poslove iz nadležnosti skupštine i izvršnih organa jedinice lokalne samouprave. Predsednik Narodne skupštine je dužan da odluku o raspisivanju novih izbora za skupštinu jedinice lokalne samouprave donese u roku od mesec dana, od dana kad je trebalo sprovesti izbore, odnosno konstituisati skupštinu jedinice lokalne samouprave. Mandat odbornika izabranih na izborima iz stava 2. ovog člana, traje do isteka mandata odbornika skupština jedinica lokalne samouprave izabranih na redovnim izborima”.