Šta čeka opoziciju i političku scenu na jesen?

Iako razjedinjenost retko kad može da pomogne, teško je očekivati da će se situacija promeniti do jeseni kada se najavljuje novi talas masovnih protesta „Jedan od pet miliona“, ali novih koje bi možda pokrenula intelektualna opoziciona elita, a koji bi bili novi i veći pritisak na vlast. Razlike u stavovima opozicionih političara ali i opozicione javnosti su već mesecima vrlo različite i ne daju se prevazići iz ličnih interesa pojedinaca ili interesa pojedinačnih partija koji ne žele da prave kompromise sa onima sa čijom politikom se ne slažu.

Osim politike i ideologije dodatni razdor među opozicijom mudro generiše vlast koja će verovatno dodatno pokušati da posvađa već posvađane minimalnim ustupcima i izmenama uslova u kojima će se odvijati naredni izbori. Za neke opozicione partije to će biti dovoljno opravdanje za izlazak na izbore i osvajanje fotelja u lokalnim, pokrajinskom ili republičkom parlamentu, dok ostatak, ako je verovati u ono što sada govore, neće učestvovati u izbornom nadmetanju.

A situacija bi trebalo da bude potpuno drugačija, smatra politički analitičar Boban Stojanović, koji za Danas kaže ne bi trebalo da dođe do još većeg razilaženja među opozicijom.

– Ne bi trebalo da se to desi, odnosno svako dodatno neslaganje i usitnjavanje otežava borbu protiv vlasti, a posebno je otežava u ovakvim uslovima. Opozicija bi trebalo pre svega da se ujedini oko bojkota izbora, a onda i oko aktivnosti. Oko toga ne sme da bude neslaganja i razdora jer će samo da stvaraju negativan efekat i eventualno da umanje rezultate bojkota. Tako da se od jeseni mora postići jasan, zajednički stav da se izbori moraju bojkotovati, a onda svi zajedno da krenu u kampanju za bojkot, bez neslaganja i bez svađanja, prepucavanja i rasprave, makar oko toga – navodi on.

Drugačije očekuje Dejan Bursać, istraživač na Institutu za političke studije. On za Danas kaže da se definitivno može očekivati dodatno razjedinjavanje.

– I kao što vidimo, bojkot je glavna tačka neslaganja. Mnogi akteri razmišljaju na kratak rok potpuno racionalno iz perspektive sopstvenog interesa, te vide bojkot Saveza za Srbiju kao priliku da uđu u parlament. Očekuje se nešto manja izlaznost pa samim tim i manji cenzus, a moguće je da se ove stranke nadaju da će dobiti poverenje onih opozicionih glasača koji nisu za bojkot – objašnjava on. Kako dodaje, tu pre svega mislim na PSG, na delove DS, kao i na Aleksandra Šapića i DSS kao eventualne glavne kandidate za prelazak cenzusa.

– Potencijalno i Ne davimo Beograd na lokalnim izborima u glavnom gradu. NJima svima bi prelazak cenzusa doneo finansijsku sigurnost i izvesnu medijsku vidljivost – ipak pitanje je kako bi to kršenje bojkota birači percipirali na duži rok, na nekim sledećim izborima. Kratkoročno se možda isplati, dugoročno je rizik – zaključuje Bursać.

Slično misli i politički analitičar Dragomir Anđelković. On za naš list kaže da mu deluje da će u narednom periodu doći pre do razjedinjavanja ili pak održavanja nekakvog načelnog ujedinjenja bez suštinske kohezije, nego što će doći do ozbiljnog kretanja u pravcu funkcionalnog jedinstva. Na pitanje oko kojeg pitanja će se opozicionari dodatno odmaći jedni od drugih on odgovara da je osnovni razlog zbog kojeg su protivnici režima razjedinjeni personalna surevnjivost lidera.

– Pitanja idejne prirode mogu nekako da se stilizuju da izgledaju kao opšte prihvatljiva i da se čak nađe neki kompromis. Ali suština je u onome što tinja a to su personalni sukobi lidera i samo je pitanje gde će taj sukob da se ispolji – objašnjava Anđelković.