Šta dobijaju, a šta gube opozicione partije koje idu i koje ne idu kod Vučića na konsultacije?

Konsultacije, koje će trajati nekoliko dana, kod predsednika počinju danas i to dolaskom manjinskih lista koje su ušle u parlament.

Opozicija se podelila, pa na konsultacije ide SSP sa liste „Ujedinjeni za pobedu Srbije“, Dveri, Zavetnici, koalicija NADA, a ne idu koalicija Moramo, DS i NS koje su na izborima nastupale na listi Ujedinjeni.

Politički analitičar Đorđe Vukadinović za Danas kaže da se u normalnim okolnostima ne bi ni postavljalo pitanje treba li ići na konsultacije kod predsednika države jer je to jedna od malobrojnih njegovih realnih ustavnih nadležnosti.

– Kod nas je ta stvar komplikovana iz najmanje dva razloga. Prvo, jer je Vučić stalno van svojih ustavnih okvira. Čak se hvali i ponosi time. Zato i ovo što realo jeste njegova nadležnost može da deluje sumnjivo i problematično, iako u normalnim okolnostima ne bi bilo. Drugi razlog je taj što je najveći deo opozicije pogotovo ove prozapadne godinama vodio kampanju pod kodnim imenom „mafija i bratija“. U takvim okolnostima je nezgodno da se odjednom prebace na legalni kolosek koji između ostalog uključuje i odlazak na konsultacije kod predsednika – objašnjava on i dodaje da u odnosu na te dve stvari možemo pričati o eventualnim dobicima i gubicima.

Prema njegovoj proceni, neće se osećati prijatno ni oni koji idu ni oni koji ne idu, te da s obzirom na retoriku iz kampanje više smila ima bojkot opcija koja rizikuje stigmatizaciju i marginalizaciju, a ovi drugi koji odu rizikuju da imaju tretman sumnjivih opozicionih lica.

– Ovi koji bojkotuju demonstriraju svoj tvrdi opozicioni status što može dobro da odjekne u delu opozicinog biračkog tela. A oni koji odu i sednu naspram Vučića pokazuju tendenciju da se ponašaju više konstruktivno i legalistički što opet u normalnim iokonostima ne bi bilo sporno niti loše, ali usput rizikuju da ih deo njihovoh radikalnih birača dovede u pitanje. Oni se opet u perspektivi mogu nadati benefitu od tog stausa konstruktivne opozicije. Ne mislim na direktan ulakak u vlast, već na blaži stav i bolju zastupljenost u režimskim medijima – smatra Vukadinović.

A Boban Stojanović, politikolog, navodi da partije niti gube, niti dobijaju samim činom odlaska i neodlaska.

– Mislim na opozicione partije. Partije poput SPS-a i partije manjina idu formalno da odrade posao, a o svojoj ulozi u Vladi će pričati u četiri oka sa predsednikom SNS-a. A opozicione partije su našle novu liniju rascepa i suštinski će ove konsultacije da naprave nove podele unutar opozicije, umesto da su zajednički odlučili da idu ili ne idu i sa jasnim komuniciranjem zašto to rade. Ovako, jako je neubedljiva argumentacija i jednih i drugih zašto idu ili ne idu, svi će čuti samo da se međusobno svađaju i optužuju i da nisu složni, a suštinski jedna nevažna stvar – zaključuje Stojanović.