Šta donosi imenovanje Džejmsa O’Brajana: Još jedan „povratnik“ na Balkan

Sagovornici Kosovo onlajna ipak ne smatraju da će se politika Vašingtona drastično promeniti u odnosu na Beograd i Prištinu, mada bi kako navode SAD mogle da više „pritisnu i Srbiju i Kosovo“ u narednom periodu.

Ivan Vujačić, nekadašnji ambasador Srbije u Vašingtonu za Kosovo onlajn ističe da imenovanje Džejmsa O’Brajana ne predstavlja nikakav zaokret u politici SAD prema nama.

„Mi to više gledamo iz našeg ugla, i kad god se tako nešto dogodi, takvo imenovanje, ako je osoba služila na Balkanu, mi mislimo da to predstavlja nekakav zaokret u politici SAD, a to nije tačno. Došao je na veoma odgovornu poziciju umesto Kerin Donfrid. On je čovek koji je jako dobro upoznat sa našim regionom, deo je establišmenta još iz vremena Medlin Olbrajt s kojom je jako dugo sarađivao i u jednom trenutku je radio i na ustavnom rešenju za Kosovo u okviru Srbije. Dobro je upoznat sa našom istorijom i sukobom koji se dogodio i predstavlja jednog od onih ljudi iz administracije Klintona pošto se Džo Bajden uzda u stare kadrove, što se može videti i po povratku Kristofera Hila. U smislu američke politike na ovim prostorima, to je duboko kompleksan proces i ne može tako da se menja, osim u slučaju da sama Bela kuća da ne instrukcije za tako nešto. Dakle, ne očekujem nikakve promene, O Brajen je došao na poziciju pomoćnika državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja, a mi smo samo mali deo toga“, kaže Vujačić.

Analitičar Bljerim Burjani za Kosovo onlajn kaže da stvari ne idu kako su planirali EU i SAD, s obzirom da sporazum iz Ohrida ne poštuju obe strane u dijalogu.

„Imeonovanje O’Brajana može da znači da je potrebno menjati slika dijaloga ovakog kakav je sada, i da će SAD biti strožije prema stranama, pogotovo prema Srbiji koja uvek pominje krizu, rat i konflikt. U stvari, Srbija je zainteresovana samo za konflikt, ali ne i rešenje situacije, međutim ne mislim da će biti puno promene politike SAD prema Kosovu i Srbiji. Politilka SAD prema Srbiji i Kosovu će dakle biti strožija, ili će se suočiti sa sankcijama. Vašington može da zatraži od Srbije na kraju da uvede sankcije Rusiji, a u suprotnom sankcije bi mogle da budu uvedene Beogradu. Sa Kosovom je mnogo lakše, jer će ono pristati na neku vrstu Asocijacije opština srpskih i to će biti kraj pritisaka na Kosovo, dok s druge strane Vučić ništa neće ispoštovati iz Ohridskog sporazuma, jer za Beograd ovaj sporazum ne postoji već samo interes da se formira ZSO. Ukoliko Srbija ne pristane na neku vrstu ZSO, to znači da SAD može da zatraži od Srba sa Kosova da budu kosntruktivni i da sarađuju s kosovskim vlastima kako bi se formirala neka vrsta ZSO“, kaže Burjani.

Diplomata Zoran Milivojević kaže da je očigledno da Zapad na čelu sa SAD želi da ubrza dinamiku rešavanja pitanja u regionu.

„Videlo se to i po poslednjim izjavama Dereka Šolea i Gabrijela Eskobara. Zapad želi da na osnovu evropskog plana koji je za SAD i EU obavezujući dokument i za Prištinu i za Beograd da stvori čistu situaciju u regionu. O’Brajan, Hil i ostali su provereni kadrovi koji dobro poznaju region što pokazuje interes američke administracije za ovo podneblje“, analizira Milivojević za Blic.

On očekuje da će Srbija biti sad pod još većim pritiskom jer će, kako kaže, američka politika istrajati na svom konceptu da se sva nerešena pitanja što pre reše.

Jim O’Brien, State Department Sanctions Coordinator, just named as the nominee for Ass’t Secretary of State for Europe. Splendid choice! Skilled & savvy. Gets things done. https://t.co/g4c4eR0VuU

— Daniel Fried (@AmbDanFried) May 19, 2023

„Vašington daje novu dinamiku u realizaciji strateških interesa. U regionu daju prioritet kosovskom pitanju jer smatraju da će rešavanjem tog pitanja lakše nositi sa situacijom u BiH“, zaključuje Milivojević.

Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam, očekuje da O’Brajan kao jači autoritet od Eskobara preokrene situaciju na Kosovu.

„Do sada su se stvari na KiM odvijale od zla ka gorem. Ako se nastave tim mislim da se situacije neće rešiti ni u narednih 20 godina. Verovatno su u Vašingtonu procenili da stvari ne idu onim tempom kako su očekivali. Ni Ukrajini ne ide sve po planu pa verovatno hoće začepe jednu kritičnu tačku“, ističe Popov za Blic.

Kako kaže, i O’Brajan i Hil dobro poznaju region.

„Sad se postavlja da li će kao tokom devedesetih godina kada je najveću ulogu imao Ričard Holbruk preduzeti energičnije akcije i biti više na terenu u razgovorima sa predstavnicima obe strane. Potrebno je konkretnije predočiti i Beogradu i Prištinu sa kakvim posledicama će se suočiti ako se ne pridržavaju sporazuma. Samo tako mogu se očekivati neki rezultati u vezi sa rešavanjem kosovskog pitanja“, zaključuje Popov.