Šta donosi velika petorka u Beograd?

Prema njenim rečima, sve što se dešavalo na severu Kosova i Metohije, posebno od događaja u Banjskoj, i činjenica da su ti događaji novi, dodatni element u inače složenom kompleksu pitanja u vezi normalizacije odnosa sa Kosovom, čine našu poziciju nimalo zavidnom.

Ukupno okruženje u kojima će biti održani ovi razgovori vrlo je komplikovano, posebno ako se ima u vidu uznemirujući razvoj događaja na Bliskom Istoku, koji imaju potencijal da prerastu u regionalni sukob, ali i usvajanje nikad oštrije Rezolucije u Evropskom parlamentu o Srbiji.

„Najave parametara za te razgovore smo već čuli, pre svega od strane predstavnika za štampu EU, a s obzirom na navedeno, od Petorke treba očekivati nešto više od definisanja kriterijumima. To bi podrazumevalo njihovu razradu, sa definisanjem mogućih rokova. Možda i konkretnijim i svakako, predočavanje konsekvenci, ukoliko se ti kriterijumi ne ispune“, ističe sagovornica Danasa.

Tu treba imati u vidu, da iako su zvaničnici EU izjavili da pitanje uvođenja viza za građane Srbije nije na dnevnom redu, drugi događaji to mogu da ubrzaju.

„Zbog suočavanja ozbiljne opasnosti od porasta terorizma, usled događaja na Bliskom Istoku, EU preduzima preventivne mere, što bi podrazumevalo i ponovno uvođenje vremenski ograničene kontrole na granicama, intenziviranje procesa readmisije migranata, skraćivanje drugih rokova u vezi migracione politike. Pošto Srbija i u tu ima problema i nije se u svemu uskladila sa viznom politikom EU, i to je pitanje koje će se, u nekom drugom kontekstu, ubrzo postaviti pred Srbiju“, napominje bivša ambasadorka.

Novi momenat, kako ističe, je upravo završeni Samit Pojasa svile u Pekingu. EU, a i NATO su promptno reagovali na razgovore Orbana i Putina.

„Naš predsednik, koliko znamo, nije imao razgovore u Pekingu sa V. Putinom, ali ga je video i izjavio da je Putin pun samopouzdanja. Ta izjava nije mogla a da ne bude registrovana. Kako je protumačena ne znamo, ali će se i to moći ‘pročitati’ u kontekstu nekih budućih reagovanja EU. Pred Srbijom će se otvoriti i jedan nov izazov – da li će se ona u svemu pridruživati Izjavama EU u vezi događaja Izrael- Gaza“, ocenjuje naša sagovornica.

Srećko Đukić, karijerni dilplomata, konstatuje u razgovoru za Danas da Srbija, kao nikada do sada na spoljnopolitičkom planu nije bila toliko dezorijentisana i rastrzana između Zapada i Istoka, Severa i Juga, između Brisela (EU), Vašingtona, Moskve i Pekinga.

„Kao nikada, danas se vidi koliko srpska politika gubi između četiri stolice. Postoji pregršt argumenata zašto Srbija trči od milog do nedragog, uprkos davno (2012) zvanično proklamovanog prioriteta ubrzanog članstva u EU, izgradnje poverenja i uzajamnog rešavanja najdubljih problema. Nesumnjivo da bi svaka produbljivanja analiza pokazala da je to rezultat fijaska srpske politike na Kosovu i oko Kosova odnosno pregovora koji se vode više od decenije na najvišem nivou. Kako nije znala i imala jasnu predstavu šta želi i šta može postići u tim pregovorima, tako ih nema ni danas. A stvari su došle do samog završetka u Ohridu. Tamo je sve dogovoreno, napisano, javno prihvaćeno, ali formalno nije potpisano (našeg potpisnika boli desna ruka)“, kaže Đukić.

Dodaje da je onda nastao came back, ne samo jedan korak, nego praktično okretanje leđa Briselu, pa i Vašingtonu i snažni zaveslaj ka Pekingu i Moskvi. Beograd se sada ponaša kao da nikada nije bilo nikakvih pregovora o Kosovu, da ih tek treba početi, bez finalnog dogovora iz Ohrida koji mu se sada ne dopada.

„Mi nemamo naznaka da može doći do promene pozicija zapadnih prgovaračkih strana u paketu koji će velika petorka sutra doneti. Poruka koja cirkuliše može se protumačiti da će i dalje nastaviti sa soft politikom, ali ovoga puta iza te politike jasno stoje hard sredstva. Jedno od njih je upravo usvojena rezolucija EP i ona je neki putokaz u kom pravcu će se ići. Treba napomenuti da se dugo kod srpskih vlasti gaje neosnovane nade kako SB OUN može doneti neki epski preokret u kosovsku dramu, dok i površna spoljnopolitička analiza pokazuje da se tamo ništa ne može desiti dok se „nešto“ ne desi između Beograda i Prištine“, poručuje Đukić.

On smatra da je Srbija potrošila više od 20 godina na svoju politiku da od „neprijateljskog“ Zapada, EU pre svega, napravi prijatelja. I sada se okreće „prijateljskom“ Istoku.

Đukić podseća da je spoljna politika racionalna disciplina i izlaz je u rehabilitaciji racionalnih odnosa na liniji Beograd – Brisel – Priština i postignutih dogovora proteklih meseci i godina.

Milovan Božilović, diplomata i potpredsednik stranke Srbija centar, smatra da je Srbija u hroničnom nesporazumu sa Zapadom od raspada SFRJ, i to oko suštinskih državnih pitanja.

Nažalost, kako kaže, te ožiljke danas treba da zaleči sadašnja generacija srpskih političara koji su bili na vlasti kad je nepoklapanje naših i zapadnih ciljeva bilo na vrhuncu i u različitim amplitudama traje do danas.

„Usudiću se da primetim da ova protivrečnost ima nešto od one egzistencijalne nerešivosti kakva se sreće u antičkim dramama“, primećuje Božilović i pita se kako kineski element može koegzistirati sa „evropskim vrednostima“ koje su naša zvanična platforma uprkos raširenom skepticizmu, koji je kod nas endemski.

I on primećuje da je rekapitulacija nastanka evolucije naših kriza pokazala da je trajno rešenje kosovskog problema prvi i najvažniji uslov da postanemo „zapadnija“ zemlja“.

„A za to, plašim se, nema izgleda. To bi, na primer, značilo da se odmah i lojalno pristupi sprovođenju Ohridskig sporazuma, što je, smatram, optimalan i častan izlaz za Srbiju, ali je pitanje šta je od toga, nakon Banjske, još ostalo čak i da srpski političari nađu snage da pogledaju istini u oči. Sednica SB o Kosovu, kako to i u drugim sličnim sporovima biva, svešće se na sterilno prepucavanje srpske i kosovsko-albanske strane i od toga ne treba ništa očekivati. Banjska je u ovom momentu najranjivija tačka srpske situacije, pogotovo što zasad nije jasno kakvu će sve EU tražiti istragu“, navodi sagovornik Danasa.

Procenjuje da se može pretpostaviti da će neki aspekti te istrage biti bolni za srpsku vlast i za srpsku državu, a pre svega za srpsku zajednicu na severu Kosova čiji je položaj i onako poslednjim postupcima naših vlasti, unazađen.

Ostaje, međutim, kako kaže, da se vidi i da li je položaj našeg pregovarača posle uspešne posete Kini toliko osnažen, da će to osetiti i izaslanici EU.