Šta Evropska komisija zamera Srbiji u novom izveštaju o napretku?

“Srbija se još nije uskladila ni s jednom restriktivnom merom protiv Ruske Federacije kao ni s većinom izjava visokog predstavnika o tom pitanju. Zadržala je odnose na visokom nivou s Ruskom Federacijom i intenzivirala odnose s Kinom što otvara pitanje strateškog smera Srbije”, piše u nacrtu izveštaja za Srbiju u koji je hrvatska agencija Hina imala uvid, prenosi portal N1.

Komisija će u sredu objaviti paket o proširenju čiji su ključni deo izveštaji s ocenama o napretku u reformama svake od zemalja koje su na putu prema članstvu u EU. Izveštaj o napretku se objavljuje jednom godišnje i igra važnu ulogu u praćenju napredovanja kandidatskih zemalja na njihovom putu prema EU.

Osim u pogledu Rusije, Srbija takođe nije prihvatila niz drugih izjava visokog predstavnika u ime EU i restriktivne mere prema Kini, Belorusiji, Iranu, Severnoj Koreji i Venecueli. Osim toga letovi za Rusiju postali su frekventniji, navodi se.

“Od Srbije se očekuje da se postupno usklađuje s politikama prema trećim zemalja s politikama i stajalištima EU, uključujući i restriktivne mere”, dodaje se u nacrtu izveštaja.

Dodaje se, međutim, i da je Srbija nastavila da sarađuje s EU u naporima za sprečavanje izbegavanja sankcija Rusiji i pružanjem finansijske i humanitarne pomoći Ukrajini.

Javni prostor otvoren za ratne zločince i negiranje genocida

Od Srbije se očekuje i da poboljša rezultate u procesuiranju ratnih zločina, i navodi se da i dalje izbegava da podiže optužnice protiv visokorangiranih osumnjičenih, i da procesuiranje slučajeva traje predugo.

“Srbija bi trebalo da preduzme korake kako bi ubrzala procesuiranje ratnih zločina i rešila značajan broj nerešenih predmeta od preko 1.700 predistražnih slučajeva što i dalje izaziva veliku zabrinutost”, stoji u nacrtu izveštaja.

Srbija je, kako se navodi, nastavila saradnju s Međunarodnim rezidualnim mehanizmom za krivične sudove, koji je zamenio Haški sud. Po pitanju ratnih zločina nastavljena je saradnja s Bosnom i Hercegovinom, dok je u saradnji s Hrvatskom i Kosovom zabeležen mali napredak.

“Srbija tek treba da pokaže istinsku predanost istrazi i presuđivanju ratnih zločina. Niz srpskih političkih stranaka, političara i medija i dalje bez reperkusija pruža podršku i javni prostor osuđenim ratnim zločincima i negira ratne zločine, uključujući i genocid u Srebrenici”, kaže se u nacrtu izveštaja.

U tekstu se takođe ukazuje i na veliki broj nestalih osoba.

“Nerešena sudbina osoba nestalih tokom sukoba 1990-ih ostaje ključno pitanje koje treba rešiti na zapadnom Balkanu. Uprkos stalnom napretku u identifikaciji, 7.608 osoba i dalje se vodi kao nestalo”, kaže se u tekstu i dodaje da su potrebni dalji napori na regionalnom nivou putem grupe za nestale osobe osnovane 2018. u okviru Berlinskog procesa za jačanje saradnje, kao i na bilateralnom nivou.

Mnogi dolaze u Srbiju kao turisti i zatim pokušavaju da nelegalno uđu u EU

Srbija, kako se dodaje, još nije usklađena ni sa evropskom viznom politikom, iako je EU stalno poziva da to učini. Beograd ima bezvizni režim sa 16 zemalja čijim građanima su potrebne vize za ulazak u EU. Usklađivanje s viznom politikom za EU je vrlo važno kako bi se smanjio pritisak nelegalnih migranata. Mnogi od njih dolaze kao turisti u Srbiju i nakon toga pokušavaju nelegalno da uđu u EU i traže azil. Srbija ima bezvizni režim uglavnom sa zemljama koje nisu priznale nezavisnost Kosova.

Dobri odnosi sa susedima uz „ad hoc“ antagonizme sa Hrvatskom

Što se tiče bilateralnih odnosa, Srbija ostaje predana održavanju dobrih bilateralnih odnosa s ostalim zemljama iz procesa proširenja i sa susednim članicama EU. Njeni odnosi su Hrvatskom “i dalje su obeleženi ad hoc antagonističkim javnim razmenama i diplomatskim demaršima”.

Odnosi s Bosnom i Hercegovinom su dobri i uopšteno stabilni iako je rezolucija UN o Srebrenici dovela do političkih napetosti, kaže se u nacrtu izveštaja. Dodaje se i da visoki srpski zvaničnici učestvuju na, kako se navodi, nelegalnom Danu Republike Srpske, 9. januara.