Šta je ASEAN, asocijacija čiji prijatelj postaje Srbija?

„Mi 10 godina već apliciramo, svaka zemlja treba da da saglasnost i to je bilo jako teško. Izuzetno važna stvar za nas, da imamo još jedan mehanizam za saradnju“, dodao je ministar.

A pristupni zahtev Srbije Ugovoru o prijateljstvu i saradnji u Jugoistočnoj Aziji države članice ove organizacije (Indonezija, Filipini, Malezija, Singapur, Tajland, Kambodža, Laos, Vijetnam, Brunej Darusalam i Mjanmar) jednoglasno su odobrile još u julu ove godina na 56. plenarnom sastanku ministara spoljnih poslova ASEAN-a u Džakarti.

Kako je tada Vlada Srbije saopštila, Ugovor je ustanovljen 1976. i ima za cilj stvaranje političke stabilnosti i bezbednosti u Jugoistočnoj Aziji, obezbeđujući mirno rešavanje sporova između zemalja.

Iz Vlade su poručili da pristup ovom ugovoru otvara mogućnosti za bliži dijalog, saradnju i uključivanje u različite mreže i platforme ASEAN-a. Ujedno, to će dodatno doprineti promovisanju suštinske saradnje u ekonomskim i sociokulturnim oblastima Srbije sa ovim blokom.

Najvažnije oblasti saradnje ASEAN-a sa državama potpisnicama Ugovora o prijateljstvu i saradnji u Jugoistočnoj Aziji su, između ostalih, ekonomska saradnja, obrazovanje i razvoj međuljudskih kontakata, nauka, tehnologija i inovacije i održivi razvoj, dok sa pojedinim državama ASEAN razvija saradnju i u drugim specifičnim oblastima saradnje.

Ovo uključuje učešće na sastancima, dijalozima i inicijativama ASEAN-a, što može doprineti diplomatskim, ekonomskim i kulturnim razmenama.

Obavezivanjem na principe izložene u Ugovoru o prijateljstvu i saradnji u Jugoistočnoj Aziji, kao što su poštovanje nezavisnosti, suvereniteta, jednakosti, teritorijalnog integriteta i nacionalnog identiteta svih naroda, nemešanje u unutrašnje stvari drugih država i mirno rešavanje sporova, Srbija će kroz još jedan pravno obavezujući mehanizam dokazati svoju temeljnu posvećenost miru, stabilnosti, međunarodnom pravu i multilateralizmu.

Srbija je formalni zahtev za pristupanje Ugovoru o prijateljstvu i saradnji u Jugoistočnoj Aziji uputila 2013. godine.

Među državama potpisnicama Ugovora nalaze se i Evrope, Azije, Afrike i Latinske Amerike (NR Kina 2003, Indija 2003, Japan 2004, Pakistan 2004, Ruska Federacija 2004, Francuska 2006, SAD 2009, Kanada 2009, Turska 2010, EU 2012, UK 2012).

Ugovoru o prijateljstvu i saradnji su u poslednjih nekoliko godina pristupile Nemačka (2019), kao i Južnoafrička Republika, Kolumbija i Kuba (2020), Danska, Grčka, Holandija, Ujedinjeni Arapski Emirati i Ukrajina (2022).

Srbija je sa deset članica ASEAN-a u 2022. godini ostvarila ukupnu razmenu od 710 miliona dolara. Očekuje se da do 2030. godine Asocijacija država Jugoistočne Azije postane četvrta svetska ekonomija po veličini.

Igor Novaković, direktor istraživanja u beogradskom Centru za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond), za Danas kaže da je ovo pozitivan stvar za Srbiju jer otvara perspektivu za unapređeni odnos sa državama Jugositočne Azije ali i svim ostalim koje učestvuju na konferecijama te organizacije.

– To je veoma značajna međunarodna poluga jer imate priliku da učestvujete u međunarodnim debatma koje se tiču Jugoistočne Azije ali i da se na marginama tih skupova sretnete sa važnim predstavnicima važnih država partnera gde možete da unapredite odnose – objašnjava on.

Kako dodaje, to  nije zamena za bilo šta što mi imamo u smislu integracja jer nismo postali članica ASEAN-a već samo više kao prijatelj te organizacije.

– Ono što je izazov u svemu tome je kao će Srbija da postupa u tom forumu. Tu je Kina, a postoje stvari gde se Zapad i Kina sudaraju i to ima reperkusije na Jugoistočnu Aziju. U tom kontekstu se postavlja pitanje da li to može da dovede Srbiju u neku problematičnu poziciju u kojoj treba da se opredeljuje za Zapd ili za Kinu. Ovo je spekulacija, ali ta mogućnost u perspektivi postoji – zaključuje Novaković.