Šta je bilo "istorijsko" u istorijskim govorima i obraćanjima predsednika Srbije u ovoj godini? 1Foto: Beta/Amir Hamzagić

Gotovo je nemoguće pobrojati sva istorijska obraćanja Aleksandra Vučića od dolaska na vlast do danas. Iz prostog razloga, jer ih je bilo previše.

Iako se malo ko seća šta je u tim istorijskim obraćanjima zaista bilo istorijsko i koje važne odluke su bile saopštene, ne može se sporiti da su ona bila praćena posebnom dramatikom, neizvesnošću, odlaganjima i iščekivanjima šta će to predsednik da saopšti. Baš onako kakva je sada situacija pred najnovije najavljeno obraćanje koje će možda uslediti u subotu, nedelju ili ponedeljak.

Samo u ovoj godini predsednik Srbije je imao više „istorijskih i epohalnih“ konferencija za novinare, ali i dramatičnih obraćanja sa prijateljskih televizija, pa čak i Instangrama.

A u tim obraćanjima imali smo prilike da slušamo o situaciji na Kosovu, svetskoj kataklizmi zbog rata u Ukrajini, energetskoj krizi, gladi koja preti svetu, ali i kako preživeti ovu zimu. Sve je to bilo praćeno papirima, čitanjima Briselskog sporazuma, pokazivanjima slika punih magacina graška i ostalih namirnica, pa do pisanja po tabli u Predsedništvu Srbije, odakle je predsednik Vučić objašnjavao građanima koliko Srbija plaća i troši gas i koliko nas to košta.

Krajem aprila ove godine bilo je najavljeno da će predsednik Vučić da se obrati građanima zbog delikatne situacije u kojoj se Srbija nalazi, ali je to odloženo za nedelju dana, a iz njegovog kabineta saopšteno je tada da će „u koordinaciji sa premijerkom Anom Brnabić izneti suštinske zaključke o putu Srbije i narednim potezima u petak, 6. maja, na Đurđevdan. Svoje izlaganje podelio je u 10 tačaka, u kojima je govorio o problemima sa kojim se naša zemlja susreće, kao i o načinima kako ih prevazići.

I tada je ponovio da je članstvo u EU interes Srbije i da će on raditi na tome, bez obzira što je podrška toj ideji u zemlji kojoj predsedava na istorijskom minimumu. Istakao je i da se neće odreći prijatelja sa istoka, niti će rušiti ta prijateljstva.

Ali je govoreći o nepravednosti i licemerju sadašnjeg sveta naveo i kako nas je ruski predsednik Vladimir Putin doveo u još gori položaj kada je Donjeck i Luganjsk uporedio sa Kosovom. Sve je to uvezao u problematiku Kosova i na video zidu svoj govor predstavio u deset tačaka.

Naravno, bilo je reči i o tome da Srbija ima dovoljno i sardina i konačno – mleka u prahu. Pojedini fragmenti njegovog obraćanja naciji više su sličili neuspešnoj prezentaciji u nekoj firmi, nego nivou predsednika jedne evropske zemlje.

Odgovor na glavno pitanje o uvođenju sankcija Rusiji nijednom rečju nije pomenuto. Bez obzira na sve nedorečenosti njegove partijske kolege i ministri u vladi taj govor ocenili su kao istorijsko obraćanje „ozbiljnog državnika u kojem je svaka reč dobro odmerena.

A ubzo je usledilo još jedno obraćanje u kome je rekao da neće biti hrane, zima će biti najteža u poslednjih 70 godina, a nuklerani rat nije isključen.

Krajem jula predsednik se ponovo obratio naciji i rekao da „Prištinski režim pokušava, praveći od sebe žrtvu, da iskoristi situaciju u svetu i igrajući na kartu ‘veliki-mali Putin’ i Kurti u ulozi Zelenskog, da nametne nešto našem narodu na severu KiM.

„Poslali su svoje jedinice na administrativne prelaze sa željom da zaustave sve koji imaju srpske lične karte“, rekao je tada Vučić o dodao da ćeta akcija početi u ponoć, a Srbi treba da se nateraju da odustanu od KM tablica.

Oni su unapred poslali svoje jedinice na administrativne prelaze Jarinje i Brnjak sa željom da zaustave sve one koji imaju lične karte, uz ubeđivanje Srba da odustanu od KM tablica, rekao je predsednik, poručujući da se Albanci pozivaju na sporazum koji su potpisali Borko Stefanović i Edita Tahiri.

I tada je naveo da Albanci namerno hoće da isprovociraju tenziju i probleme i da žele da iskoriste situaciju i da kažu da je to „reciprocitet“.

„U skladu sa Ustavom Srbije, Kosovo je deo Srbije, pa mi ne idemo svaki dan oružjem da vraćamo to pod ustavno-pravni poredak Srbije. Ne želim sukobe i ne želimo rat“, naveo je tada Vučić.

Krajem avgusta usledilo je još jedno Vučićevo obraćanje, prvi put nakon poslednje runde dijaloga Beograda i Prištine u Briselu.

Obraćanje je usedilo nakon sastanka sa predstavniima Srba sa KIM. Poručio je tada da pogroma i progona Srba sa KiM i izbegličkih kolona neće biti, kao i da će „grčevito nastaviti da traga za kompromisnim rešenjem u narednih 10 dana“.

„Sačuvaćemo naš narod i od progroma i od progona, ako NATO to ne bude želeo“, poručio je tada Vučić i dodao da je Priština došla sa sledećom idejom, da se razgovara generalno o sporazumu, a naš predlog, dodao je Vučić, je bio da se ide korak po korak, da ljudi počnu da sarađuju, da se podiže poverenje, da se ponašamo odgovorno.

On je rekao je da Priština ima dva cilja – ukidanje države Srbije na Kosovu i Metohiji i proterivanje Srba. Beograd je predložio KS tablice koje su statusno neutralne, naveo je predsednik, ali je Kurti rekao da svi moraju da imaju „RKS table“.

„Smisao svega je da šta god mi prihvatali ili ne prihvatali, oni odbijaju sve“, naveo je Vučić.

A onda je usledilo i obraćanje iz Njujorka gde je prisustvovao 77 Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija i gde je po oceni njegovih stranačkih kolega i pristalica takođe održao jedan istorijski govor… Obraćajući se iz Njujorka naveo je da je stanje u svetu još teže, i da tu situaciju dodatno otežava činjenica da UN igraju slabiju ulogu u svetu.

„Velike sile su sve preuzele na sebe i defakto rušile poredak UN prethodnih decenija. Ne pamtim da je ovde bio ovako veliki skup. To znači da ljudi traže neki izlaz i neku nadu. Mi ćemo narednih sedam do deset dana donositi važne odluke sa kojima ćemo upoznati građane, i verujem da ću tokom sledeće nedelje da se obratim sa određenim planovima“, rekao je predsednik.

On je dodao da Srbija i dalje nastavlja da traži kompromisna rešenja, ali i da snaži ekonomsku saradnju sa SAD, i da je to važno za našu zemlju.

„Kao što se trudimo da čuvamo dobre odnose sa Rusijom i Kinom. To je jedina politika koju možemo da imamo. Mi zbog Kosova možemo da imamo samo svoju stranu. Mi moramo da budemo svuda, zato što se borimo za goli život svog naroda i svoje zemlje“, kazao je predsednik, a povodom dokumenta kojim se predlaže zapadno „rešenje“ za Kosovo, koji je stigao od nemačkih i francuskih pregovarača, a čije postojanje Brisel negira, predsednik je rekao da je „čitao taj nepostojeći papir,ali da nije hteo da ga primi.

I baš iz Nujorka sa zasedanja GS UN, Vučić je najavio još jedno obraćanje naciji na kome će saopštiti teške odluke.

I nacija je bogami čekala to obraćanje desetak dana, a ono je usledilo tek 8. oktobra.

Govorio je tada Vučić o svim važnim pitanjima, energentima, hrani i onome što Srbija može da učini u narednom periodu. Govor je bio podeljen u sedam delova.

„Naša pozicija postaje sve komplikovanija. To smo predvideli pre gotovo 8 meseci, zapadne zemlje će pokušavati da, kako oni misle, reše problem Kosova na način da ono uđe u UN, a drugi je, taj da oduzmu argument Kosova Putinu i Rusiji“, rekao je Vučić i naveo da se menja arhitektura razgovora, jer danas imamo na stolu predlog Nemačke i Francuske, o kojem mi moramo da razmišljamo.

Poručio je i da je“naš stav da ne možete da bacite kroz prozor predlog koji dolazi od dve moćne zemlje, jer je to neodogovorno.

„Takođe, nisam siguran ni da možemo da ga prihvatimo“, rekao je Vučić. Po njegovoj tadašnjoj oceni naša najveća greška je to što smo prihvatili da EU rukovodi procesom rešavanja problema Kosova i Metohije. Predsednik je naveo da je suština zahteva da Srbija dopusti ulazak Kosova u sve institucije uključujući i u UN. Srbija bi za to dobila brzi ulazak u EU. Stav Republike Srbije je da moramo da razgovaramo“.

„Suviše ste veliki i jaki da bismo izbegli razgovor. Cela ideja se zasniva na tome da ne moramo da formalno priznamo Kosovo, ali da smo saglasni sa članstvom Kosova u UN. Naš stav je da je neprihvatljivo da Kosovo bude članica UN i to će nositi određene posledice“, rekao je on i najavio da se očekuje da 2. ili 3. novembra počne procedura prijema Kosova u Savet Evrope. Čekaju da izađe mađarski član, a uđe litvanski. Ta akcija se planira mnogo meseci.

Govorio je predsednik i tada o pomoći mladima u visini od 5 000 dinara, ali i o sankcijama Rusiji.

„Nikome ništa ne dugujemo. Mi sebi dajemo za pravo da takvu poziciju držimo. Zadržaćemo tu našu politiku do trenutka dok šteta ne bude veća od koristi, pa budemo morali da prihvatimo drugu realnost“, poručio je Vučić tada.

U međuvremenu obraćao se predsednik i sa raznih televizija, a za naredne dane najavio je još jedno obraćanje javnosti, kome će prethoditi još jedno dramatično otkazivanje zvaničnih poseta, ali i razgovor sa patrijarhom i predstavnicima Srpske liste koji su najavili izlazak iz kosovskih institucija.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari