Šta je Boris Tadić ispričao za Albanijan post: I poraz može biti deo pobedničke strategije

Prenosimo intervju onako kako je on preveden i postavljen na sajtu Socijaldemokratske stranke:

1.Poznati ste kao proevropski lider. Pod Vašim rukovodstvom Srbija je dobila viznu liberalizaciju i status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji. Stalno ste isticali potrebu da Srbija bude deo Evropske unije i da se svrstava uz nju. S druge strane, EU ostaje najveći investitor u Srbiji, u poređenju s drugim zemljama poput Rusije. Kako je tokom posete Beogradu rekao nemački kancelar Olaf Šolc, nemački investitori otvorili su više od 70.000 radnih mesta u Srbiji. Posledično, političar poput Vas trebalo bi da uživa veliku podršku javnosti zbog ispravnog opredeljenja, ali to nije slučaj. Na prošlim izborima na kojima ste učestvovali niste dobro prošli. Šta mislite koje je objašnjenje za to? Zašto Srbi ne glasaju za Vas, iako je pod Vašim rukovodstvom Srbija velikim koracima pokrenula proces evrointegracija.

-Ovo pitanje zahteva objašnjenje koje prevazilazi prostor ovog intervjua. Ali ukratko – danas u Srbiji imamo specifične političke okolnosti u kojima nemamo takmičenje političkih opcija, već pre svega finansijskih i medijskih opcija.

Ja sam svoj mandat završio sa velikim bogatstvom u političkom iskustvu i političkim uspesima, za razliku od onih koji vlast napuštaju sa ličnim finansijskim bogatstvom. I ponosan sam na tu činjenicu.

Međutim, uprkos takvim okolnostima, stranka koju vodim je u poslednjoj deceniji nakon svih izborima bila u parlamentu. U parlament nismo ušli samo nakon poslednjih izbora, a jedan od razloga je i to što nismo imali predsedničkog kandidata, a predsednički i parlamentarni izbori su se održavali istog dana.

Ipak, još važniji razlog je što nismo hteli da budemo deo koalicija koje ne dele našu političku viziju i naše vrednosti.

Drugim rečima, svesno smo žrtvovali izborni rezultat kako bismo sačuvali seme zdrave politike za budućnost. Noć pre izbora sam rekao da prava borba počinje tek nakon izbora. I bio sam u pravu. I siguran sam da će naša politička stranka i opcija biti važan deo pobede u budućnosti, koja će biti pobeda političke moći nad moći finansijskih i medijskih manipulacija. Ponekada, čak i poraz može biti ključni element pobedničke strategije.

2.Jedan od glavnih slogana Vaše predizborne kampanje 2008. godine bio je ”Da osvojimo Evropu zajedno!”. Danas srpski narod nije toliko oduševljen Evropskom unijom. Velika je podrška Rusiji i Vladimiru Putinu, a sadašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić odbija da se pridruži uvođenju sankcija Rusiji. Šta mislite da se dogodilo da Srbi od naroda koji je glasao za nekoga ko ih vodi u Evropu, danas glasaju i daju apsolutnu podršku političkom vođstvu koje odbija da se distancira od Rusije, koja je započela rat u Ukrajini?

-U poslednjoj deceniji gotovo svaki dan sam upozoravao na distanciranje od EU i objašanjavao razloge zbog kojih se to dešava. I za to nije kriv samo režim u Srbiji, nego i EU i po tom pitanju moramo biti iskreni. EU je napravila mnogo grešaka, a jedna od njih je što su pružali podršku ovom režimu u Srbiji, koji nije iskreno orijentisan prema evropskoj budućnosti Srbije. EU, a posebno Nemačka, podržavali su Vučićev režim uglavnom zbog toga što je taj režim bio serviralan u predaji srpskih legitimnih nacionalnih interesa na Kosovu. A cena koju smo platili je urušavanje demokratije u Srbiji. Ali, ne želim da kritikujem režim u Srbiji u albanskom mediju, jer to činim snažno i dovoljno u našim domaćim medijima.

Što se tiče sankcija Rusiji, ne podržavam sankcije kao političko sredstvo. Naše iskustvo nas uči da sankcije režim protiv koga su usmerene čine samo popularnijim, a cenu na kraju plaćaju građani.

Rusija jeste započela rat u Ukrajini i nema sumnje da je vojna agresija Rusije na Ukrajinu potpuno neprihvatljiva i da ima katastrofalne posledice. Ali, takođe je činjenica da je rat u Ukrajini započeo na temelju kosovskog presedana, koji je dizajnirao i implementirao Zapad.

U tom smislu, Zapad je zbog dvostrukih standarda odgovoran i za početak rata u Ukrajini i zato smatram da nema rešenja bez revizije presedana koji je Zapad napravio u slučaju Kosova. Ključni Putinov argument za početak rata je upravo Kosovo, tako da je licemerno govoriti o Putinu, a ne govoriti istovremeno i o podršci Zapada nezakonitom jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova.

3.Bili ste kategorično protiv proglašenja nezavisnosti Kosova. No, Kosovo je pravna stvarnost od 2008. godine. Na zahtev Srbije, deklaracija o nezavisnosti poslata je Međunarodnom sudu pravde, a taj sud, kom je i sama Srbija dala poverenje, presudio je da Kosovo proglašenjem nezavisnosti nije prekršilo međunarodno pravo. Godine su prošle i država Kosovo je konsolidovana. Danas je Kosovo član stotina međunarodnih organizacija i ima diplomatske odnose s većim delom sveta. Jeste li i dalje protiv nezavisnosti Kosova?

-Jesam i uvek ću biti. I niste u pravu – Međunarodni sud pravde nikada nije odgovorio na naše pitanje, a izbegavanjem jasnog odgovora otvorio je opasan prostor svakoj državi i političkom akteru da ga tumači u skladu sa sopstvenim interesom, a ne u skladu sa međunarodnim pravom.

Na osnovu toga, vi birate takvo tumačenje kakvo ste izneli u pitanju, a s druge strane Srbija i države koje ne priznaju nezavisnost Kosova biraju suprotno. Vi kažete da je Međunarodni sud pravde rekao da proglašenjem nezavisnosti Kosova nije prekršeno međunarodno pravo, a ja kažem da taj sud nikada nije presudio ni da je to u skladu sa međunarodnim pravom. A da Vas podsetim – naše pitanje je bilo da li je u skladu sa međunarodnim pravom.

Već tada sam upozoravao na ovaj presedan i upozoravao sam da će biti otvorena Pandorina kutija širom sveta. Posebno sam upozoravao na Ukrajinu. Stvarnost pokazuje da tumačenje koje ste dali ne ugrožava samo teritorijalni integritet Srbije, već svetski mir.

Drugo, pogrešno je predstavljati odgovor Međunarodnog suda pravde kao pravnu osnovu nezavisnosti Kosova, budući da se radi samo o savetodavnom mišljenju. Inače, da nije tako Kosovo bi još tada postalo članica UN. Činjenica da Kosovo nije članica UN, činjenica da toliko godina imamo dijalog u svrhu traženja rešenja i činjenica da više država u svetu ne priznaje nezavisnost Kosova nego onih koje ga priznaju, daju jasan dokaz da niste u pravu. Čak i u kontekstu mišljenja Međunarodnog suda pravde, Kosovo nema ništa više prava na svoje tumačenje, nego što Srbija ima pravo na svoje.

I ne možete optuživati Putina i slaviti takvo tumačenje mišljenja Međunarodnog suda pravde u isto vreme. A upravo to radi Priština i zemlje koje su priznale nezavisnost Kosova. Tokom mog mandata cilj mi je bio pronalaženje kompromisa i dodirnih tačaka za bolji život i Srba i Albanaca na Kosovu. Umesto toga, nakon 2012. godine, s obe strane imamo samo slavlja, koja ne dele samo nas, nego i druge zemlje, poput Ukrajine. A to se ne može slaviti kao bilo čija pobeda. Princip teritorijalnog integriteta je bio kamen temeljac svetskog mira nakon Drugog svetskog rata. Izmicanje tog kamena je istorijska tragedija, na koju niko ne bi trebalo da bude ponosan.

4.Kako vidite razvoj događaja u dijalogu Kosova i Srbije? Šta mislite da se radi pogrešno i kako bi dijalog trebalo voditi drugačije?

-U vreme mog mandata dijalog je imao za cilj pronalaženje kompromisa i omogućavanja normalnog funkcionisanja svakodnevnog života građana na Kosovu. Nakon 2012. godine dijalog je bio samo teatar za domaće političke poene s obe strane. Već deceniju dijalog nije ispunjen stvarnim rešenjima, već brojnim manipulacijama javnim mnjenjem. Nakon svake runde obe strane slave svoje pobede nad drugom stranom, umesto da pronađu prostor za zajedničku pobedu.

Dijalog bi trebalo da je usmeren na predstavljanje realnosti na terenu, a ne na političke poene u domaćem biračkom telu. Nažalost, možda smo bliže sporazumu nego ikada, ali smo istovremeno dalje nego ikada od pravog rešenja. Nije mudro gurati politička rešenja izvan realnosti, a slučaj Ukrajine daje tragičan dokaz za to o čemu govorim. I iskustvo našeg regiona nas uči da manipulacije i sinhronizovana propaganda donose korist samo režimima, a velike cene građanima i miru.

5.Naš medij je 18. septembra objavio dokument koji predstavlja sadržaj ponude za Albina Kurtija i Aleksandra Vučića. Jeste li videli taj ”novi okvir” , kako se naziva francusko-nemački predlog i kakvo je Vaše mišljenje o njemu? To je rešenje koje se približava modelu dve Nemačke, je li to primeren model za Vas?

-Nije primeren i kao predsednik sam odbacio svaki sličan model. Niko ne zna kako izgleda konačna verzija tog plana i očito se još radi na njemu, ali svaki plan koji se oslanja na model dve Nemačke nije primeren za slučaj Kosova i meni nije prihvatljiv.

Ne možemo porediti model dve Nemačke s našom situacijom. Pre svega, u modelu dve Nemačke govorimo o jednom narodu koji je privremeno i veštački podeljen u dve države. I drugo, Nemačka danas slavi dan kada su se ujedinili, a ne dan kada su se razdvojili. I iznad svega- Srbija je punopravna članica UN-a od osnivanja UN-a, za razliku od Zapadne i Istočne Nemačke, koje su imale status posmatrača u UN, pre nego što su zajedno primljene u punopravno članstvo.

Dakle, to je apsolutno neuporediva situacija. Status Srbije u UN-u ne može se porediti sa Istočnom ili Zapadnom Nemačkom pre nego što su postale punopravne članice. Ne podržavam nijedno rešenje kojim Srbija gubi u miru, ono što nije izgubila u ratu. To znači da ne podržavam nikakvo priznanje nezavisnosti Kosova, eksplicitno ili implicitno. Čvrsto verujem da je kompromis moguć i bez toga, kao što je i predstavljeno u mom planu za Kosovo- Planu četiri tačke. ;