Šta je cilj niza diplomatskih poseta iz EU: „Dve ključne stvari se očekuju od Srbije“

Za razliku od teških poruka nemačkog kancelara, iz Austrije bi trebalo da stignu nešto blaže poruke naklonjene Srbiji.  Odjeci i reakcije na posetu nemačkog kancelara Olafa Šolca Beogradu, ali i na „teške“ poruke koje je Šolc doneo – o sankcijama Rusiji i priznanju Kosova, još uvek se nisu stišale a vlasti u Srbiji se spremaju za nastavak diplomatske ofanzive.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić u ponedeljak će se u Beogradu sastati sa austrijskim ministrom za evropske i međunarodne poslove Aleksanderom Šalenbergom. Zvaničnik Austrije u Srbiju dolazi nakon što je upravo u toj državi otvoreno rečeno da Austrija neće prihvatiti članstvo Ukrajine u EU, bez članastva Zapadnog Balkana.

Jelica Minić objašnjava da u okviru same Evropske unije trenutno imamo seriju ideja o tome „šta činiti dalje“ sa politikom proširenja EU.

„Okidač za to je naravno rat u Ukrajini i zahtev Ukrajine, Moldavije i Gruzije da te zemlje dobiju status kandidata i da budu aktivno uključene u proces proširenja.  To je probudilo EU vezano za politiku proširenja pa smo čuli različite predloge – od ideje francuskog predsednika Makrona o jednom labavijem uključivanju ovih zemalja kroz model „Evropske političke zajednice“, pa dalje razrađen taj predlog od strane Šarla Mišela o Evropskoj geopolitičkoj zajednici, gde ima i nekih ideja koje se poklapaju sa austrijskim predlogom“, ističe ona.

A predlog Austrije je puna integracija zemalja Zapadnog Balkana u nekim sektorima i mogućnost da učestvuju u radu institucija EU i korišćenju evropskih fondova, čime bi se administrativna i politička elita zemalja Zapadnog Balkana, kao i građani uključili u sam proces proširenja, objašnjava dalje Minić.

Nemačka odlučna – nema faznog i delimičnog pristupanja

Proces koji je bio prilično zastao i doveo u beznadežni položaj sve u regionu, smatra Minić, sada bi mogao da oživi. Ipak, pitanje je koji će tonovi u Evropi preovladati s obzirom da smo od Šolca čuli nešto drugačiji stav.

„Nemačka nastupa vrlo odlučno. Oni čak kažu nema tu nikakvog faznog i delimičnog pristupanja. Nemačka se zalaže za potpunu integraciju zemalja Zapadnog Balkana u EU ali moraju se ispuniti uslovi, to neće biti poklonjeno. Nemačka je spremna da se zalaže da se otklone kočnice. Šolc je to pokazao i tokom posete Beogradu i na skupu u Solunu i tokom posete Bugarskoj gde se zalagao da ta zemlja odustane od veta za otpočinjanje pregovora sa Severnom Makedonijom“, ističe Minić.

Ipak, uz svo zalaganje Nemačke, uslovi ostaju jasni, kao što je Šolc i izrekao tokom posete.

„Dve ključne stvari se očekuju od Srbije – da uvede sankcije Rusiji zbog rata u Ukrajini, mada nije bilo detalja da li se očekuje da se uvedu kompletne sankcije odjednom ili da Srbija počne u fazama da ih uvodi, o tome nismo imali prilike da se obavestimo javno. Druga tema je Kosovo. Šolc je u Prištini vrlo jasno rekao da se očekuje da se dve strane aktivno uključe u dijalog i da, dok ne dođe do priznanja nema mogućnosti za integraciju u EU. Koristi se formulacija „međusobno priznanje“, međutim zapravo se radi o priznanju Kosova od strane Srbije“, ukazuje Minić.

Poseta Šolca imala je i dodatne dimenzije vezane za ekonomsku saradnju i „prebacivanje“ delova vrednosnih lanaca, odnosno lanaca snabdevanja, kao i važne i dobre ekonomske poruke, ali su one ostale u drugom planu kako ukazuje Minić.

„Naglašeno je da su bilateralni odnosi dobri, stabilni, da ekonomska saradnja raste vrlo brzim tempom i dramatično je porasla trgovinska razmena i investicije. To je bio onaj dobar, obećavajući deo posete koji je nekako pao u senku zbog ovih teških tema koje su stavljene u prvi plan“, naglasila je Minić.

Ona je objasnila da je za EU Zapadni Balkan važan i iz ugla snabdevanja energentima što je takođe bila važna tema ove posete.

Sastav Vlade pokazaće kome se ide u susret – EU ili Rusiji

Posle svih poruka o načinima i uslovima za pristupanje EU, Vučić je rekao da ne očekuje pomake u oregovaračkom procesu za Srbiju tokom juna, ali da je moguće da se to dogodi kada bude formirana nova Vlada Srbije i kada se bude ponovo procenjivao napredak u decembru ili početkom sledeće godine.

Sastav Vlade koju pominje Vučić takođe bi mogao bitno da odredi dalji tok evrointegracija, ukazuje Minić.

„Sastav Vlade će pokazati kome se ide u susret. Zna se jasno koji su preferirani ministri sa ruske strane, a zna se i koji ministri se eksplicitno izjašnjavaju u korist evropske integracije. I ta personalna rešenja će biti mnogo jasnija poruka Srbije“, navodi ona.

Vlasti u Srbiji su, prema njenim rečima do sada kočile proces integracija otezanjem formiranja Vlade, a glavni razlog su sankcije i izjašnjavanje oko konkretnih usaglašavanja sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU.