Šta je cilj povratka Džejmsa Rubina na Zapadni Balkan?

Specijalni izaslanik Sjedinjenih Država Džejms Rubin u izjavi za N1, uoči posete našem regionu izjavio je da je ovo „vreme velike nade na Balkanu“ i da evropski sporazum o Kosovu „daje mogućnost da se stavi tačka na sukob, neslaganja, patnje, da se krene napred prema svetlijoj budućnosti“.

Naveo je da je prošlo mnogo vremena od ratova na Balkanu o konstatovao da su „i zemlje i narodi te ratove na neki način ostavili iza sebe i da se trude da normalizuju odnose“.

„Pozdravljamo sporazume na kojima radi EU i pomaže Kosovu i Srbiji da imaju normalne odnose, da omoguće narodima da žive jedni pored drugih, da priznaju simbole, manjinska prava, slobode narodu i krenu napred tako da i Kosovo i Srbija mogu da budu deo evropskih institucija“, rekao je Rubin.

Branka Latinović, ambasadorka u penziji podseća da je Rubin bio predstavnik za štampu Stejt Departmenta pre dve decenije, da nije dugo imao politički angažman, mada ima iza sebe raznovrsno angažovanje u više naučnih centara. Bio je i komentator uglednih portala na međunarodne teme.

„Od nedavno ga je ponovo angažovao Stejt Department kao specijalnog izaslanika i koordinatora Centra za pitanja od globalnog značaja SAD. A posle skoro dve decenije ponovo je angažovan u regionu Zapadnog Balkana, kao osoba koja dobro poznaje prilike, uključujući i period nedavne prošlosti kada je bio, takođe angažovan( vreme bombardovanja Srbije)“,napominje Latinovićeva .

Prema njenim rečima dolazak Rubina treba sagledavati u kontekstu procene američke administracije da je potreban novi zamah, novi impuls da se unapredi implementacioni proces u vezi dogovora Beograda i Prištine, uz posredovanje EU. Ona ističe da se očito procenilo da prva reagovanja nisu dovoljno obećavajuća, da postoji određen zastoj i da je potreban konkretniji i dinamičniji pristup u realizaciji dogovorenog.

„S obzirom da je Rubin i koordinator Centra za pitanja od globalnog značaja, za očekivati je da će jedna od tema tokom njegove posete biti i uticaj drugih globalnih faktora u regioni, uključujući Rusku Federaciju i Kinu. Na osnovu njegove najnovije izjave evidentan je jedan novi, drugačiji rečnik kao i da će fokus biti na potrebi donošenja novih, hrabrih odluka i stvaranja uslova za postizanje neophodnog konsenzusa“, navodi sagovornica Danasa

Dodaje da je primetno da ni Rubin ne govori o potrebi priznanja Kosova, već o normalizaciji odnosa i stvaranja neophodnih preduslova za njenu održivost.

„Reklo bi se da SAD idu u pravcu intenziviranja dinamičnosti tog procesa i postizanja ciljeva iz implementacionog mehanizma“, napominje Latinović, a bivši ambasador Srbije u Kuvajtu Mihajlo Brkić treba obratiti zapravo pažnju na Rubinovu izjavu koja je ključna i ona glasi: „Lako je unositi nemir, žaliti se, zahtevati da dobijete 100 odsto. Ako jedna strana želi da dobije sve, ovo neće funkcionisati. Mora to biti prihvatljivo rešenje i za Kosovo i za Srbiju, lideri moraju da donesu teške odluke i da krenu ka normalizaciji koja je danas moguća. Danas je to moguće sa sporazumima koji su potpisani“.

Tu njegovu izjavu, kako kaže Brkić treba posmatrati u kontekstu toga što su i on i predsednik Bajden, kao uostalom i ambasador Hil, bili deo Klintonove administracije, koja je presudno uticala na stvaranje kosovskig presedana, a koji sada otežava međunarodno-pravnu poziciju SAD kada tumače rat u Ukrajini.

„Dakle interes sadašnje SAD administracije je da se pitanje Kosova što pre skine sa dnevnog reda i po prvi put bi možda mogla da nešto ponudi i srpskoj strani, koliko god da konstantno favorizuje nezavisnost kosovskih Albanaca“, navodi Brkić.

Na pitanje šta bi to mogla Srbija da dobije, diplomata Brkić kaže da po svoj prilici neće insistirati na eksplicitnom priznanju Kosova. A SAD mogu dati jasan signal da je Srbija, iako neutralna i zemlja partner, odnosno da je sigurna za investiranje, i druge oblike jačanje ekonomske i drugih oblika saradnje.

I diplomata Duško Lopandić, dolazak specijalnog izaslanika SAD Džejmsa Rubina u Srbiju potvrđuje povećani angažman američke administracije u pitanjima koja se odnose na dijalog i na evropske perspektive Srbije i Zapadnog Balkana. „Poruka o potrebi kompromisa u prvim redu se odnosi na tvrdoglavost vlasti u Prištini koje ne propuštaju priliku da doprinesu porastu tenzija na terenu i negiranju prava srpske zajednice za autonomiju koja je prirodan zahtev i logična posledica kompromisnih rešenja za ovaj komplikovani slučaj“, navodi Lopandić.

Dodaje da će posebno biti koristan povećan angažman SAD u pitanju podrške evropskoj integraciji imajući u vidu očigledno odsustvo pravog liderstva u sistemu EU.

Srećko Đukić, publicita i diplomata napominje za Danas da nema nikakve sumnje da je briselsko-ohridski sporazum Beograda i Priština ponudio perspektive prevazilaženja vekovnog sukoba i nerazumevanja Srba i Albanaca, nešto što nismo imali u međusobnoj istoriji.

„Međutim, posle Ohrida, Beograd, a i Priština kao da hoće da ga zaborave, kao da ga nije bilo. Retorika sipa i sa jedne i sa druge strane i sve čini da potkopava same temelje dugogodišnjeg mukotrpnog rada. Ima se utisak da i jedni i drugi strahuju od uspeha i ne bi da izađu iz ljušture balkanskih zađevica i cepidlačenja. Džejms Rubin je dobro oslikao obe strane stvarnosti“, kaže Đukić, aludirajući na izjavu Rubina da shvata koliko da rat često podseća ljude na bolan način šta se desilo, ali ljudi moraju da se okrenu budućnosti, a ne da se raspravljaju o prošlosti“.

Da podsetimo američki izaslanik, uoči posete našem regionu rekao je i da će biti potrebne hrabre odluke lidera. Lideri moraju da govore istinu svom narodu, naravno, niko neće dobiti 100 odsto svojih zahteva, niko ne može dobiti sve, mora se učiti kompromis.

„Mislim da postoji prilika, prilika su pregovori, koji će normalizovati odnose Srbije i Kosova, to je moguće uz snažno liderstvo i odluke“, rekao je Rubin i poručio da će svi morati da odigraju svoju ulogu.

Osvrćući se na Rubinovu čestitku Jakovu Milatoviću nakon pobede na izborima u Crnoj Gori u kojoj je govorio o uticaju Rusije na naš region, širenju dezinformacija i užasan rat u Ukrajini, sagovornici Danasa ocenuju da njegova poseta Srbiji ide i ka udaljavanju Srbije od ruske federacije, i ka ubeđivanju da Srbija uvede sankcije Rusiji, ali da će to ići dosta teško.

„Vučić je oprobani radikalski kadar i kao otac mu Šešelj, pupčanom radikalskom vrpcom iracionlno je vezan za majčicu Rusiju“, napominje Đukić.

Srpska javnost Džejmsa Rubina seća se iz vremena bombardovanja Srbije. U to doba bio je pomoćnik državne sekretarke SAD, Medlin Olbrajt. U administraciji Bila Klintona bio je od 1997, do 2000 godine.

Nakon diplomatije oprobao se i kao voditelj, novinar i komentator. Bio je voditelj na Skaj Njuzu sa sopstvenom emisijom pod nazivom Vorld Nevs Tonight. Emisija je bila kratkog veka. Pisao je redovnu kolumnu o spoljnim poslovima za londonski Sandi tajms i bio urednik u časopisu The Nev Republic. Rođen je 1960 godine u Njujorku i oženjen novinarkom CNN-a Kristijan Amanpur.

Atifete Jahjaga, nekadašnja predsednica Kosova odlikovala ga je predsedničkom medaljom za zasluge.