Šta je hibridni rat, koji Vučić sve češće pominje?

Sada je tako nazvao “akciju i rekaciju” vlasti u Prištini posle ekspolozije na kanali Ibar Lepenac.

“Dogodio se juče pokušaj velikog i hibridnog napada na našu zemlju, pošto smo pažljivo pratili sve ono što saopštavaju prištinski zvaničnici i njihovi međunarodni sponzori, njihove medije i one koje dobrano plaćaju, nismo mogli da čujemo mnogo činjenica”, rekao je Vučić, danas u obraćanju javnosti.

A u februaru ove godine za vođenje hibridnog rata, odnosno kako je rekao „rata drugačijim sredstvima“, optužio strane službe, nevladine organizacije, kao i medije – kako domaće, tako i strane.

Kako je rekao, došao je u posed šta su „dve spoljne službe spremila za svoja ministarstva spoljnih poslova gde se kaže da je Srbija probem jer ne priznaje Kosovo, tolerantna je prema (Miloradu) Dodiku i ona je poligon sa kojeg ruski mediji mogu da se obrate“.

A šta je zapravo hibridni rat, koji Vučić stalno pominje?

Koncept hibridnog rata teorijski je i dalje sporan i ne postoji jedna definicija oko koje svi mogu da se usaglase.

Međutim, postoji saglasnost da je to vrsta vojne strategije u kojoj se konvencionalna sredstva ratovanja kombinuju sa raznim nekonvencionalnim sredstvima poput delovanja paravojnih formacija, sprovođenja ekonomskih mera kao što su sankcije zatim širenja propagande, lažnih vesti, uticanja na moral obe strane i u poslednje vreme najznačajnije, izvođenja sajber operacija prema drugoj strani.

Termin hibridno ratovanje, kako se trenutno koristi, prvi je uveo potpukovnik američkog marinskog korpusa Frenk G. Hofman 2006., iako Hofman navodi da je ovaj termin preuzeo iz teze Roberta G Vokera u kojoj Voker opisuje operacije niskog intenziteta koje je sproveo američki marinci. Hofman je 2006. nazvao te fenomene „kompleksnim neregularnim ratovanjem“.

Godine 2007. Hofman je dao prvu definiciju hibridnog ratovanja u akademskim objavljenim radovima: „Hibridni ratovi uključuju niz različitih načina ratovanja, uključujući konvencionalne sposobnosti, neregularne taktike i formacije, terorističke akte uključujući neselektivno nasilje i prinudu, i zločinački poremećaj“. Ovu definiciju Hofman i drugi revidirali su nekoliko puta.

Hibridni rat je bio glavni izraz za opisivanje modernog ratovanja u akademskim, političkim i novinarskim izveštajima. Opisuje široku lepezu tehnika ratovanja koje ne odgovaraju ranijim pojmovima ratovanja.

Ipak, nijedno od njih se zaista ne može nazvati „novim“, a vojna misao povezana sa njima može se pratiti još od Sun Cuove Umetnosti ratovanja.

Možda je to bio šok suočavanja sa nepoznatom taktikom, kršenje morala sa hibridnim taktikama koje ne poštuju principe jus in bello, ili namešteno crno/belo shvatanje dihotomije rata i mira – ali bez obzira na razlog, to je dovelo do mnoštvo termina i naziva koji opisuju fenomene koji se sada nazivaju hibridnim ratovanjem.

Neki od tih termina su sukobi niskog intenziteta ili operacije niskog intenziteta, mali ratovi, neregularno ratovanje, asimetrično ratovanje i vojne operacije osim rata.

Hibridni rat je „veoma složen“ i može se voditi bez vojnih sukoba – zbog njega je granica između rata i mira „izbledela“, rekao je svojevremeno Arsalan Bilal, stručnjak iz Centra za mirovne studije Arktičkog univerziteta Norveške, za BBC na srpskom.

„Pored vojnih metoda, koristi se plasiranje dezinformacija, sankcije, mediji i društvene mreže“, objasnio je Bilal.

Prema njegovim rečima, tokom hibridnih ratova plasiraju se netačne informacije kako bi se narušila veza države i njenih građana, čime se priprema teren za „haos i nemire“, naveo je Bilal, a preneo BBC, i dodao da se takvim delovanjem stvara ili produbljuje vakuum između građana i njihovih institucija što neprijatelj u hibridnom ratu zloupotrebljava.

Ističe i da su ekonomske sankcije postale jedno od „moćnih oružja“ za vođenje hibridnih ratova.

„Njima se umanjuje unutrašnja snaga druge zaraćene strane, ali je potrebno da budu dobro usmerene i proračunate, kako ne bi nanele štetu svim članova društva, već samo onima koji su odgovorni za rat“, kaže Bilal.

Prema navodima BBC na srpskom, pojam hibridnog rata počeo je da se primenjuje van stručnih krugova posle invazije Rusije na poluostrvo Krim 2014., navodi se u knjizi „Definisanje hibridnog ratovanja“ Džejmsa Vitera.

Rusi su za tu operaciju koristili specijalne jedinice, uticali su na izborne procese i služili su se ekonomskom iznudom, što je označeno hibridnim i upalilo je alarm u zapadnim bezbednosnim krugovima, zapisao je stručnjak iz Evropskog centra za bezbednosne studije „Džordž Maršal“.

Vladislav Surkov, bivši savetnik ruskog predsednika Vladimira Putina, nazvao je taj sukob „prvim nelinearnim ratom“.

Ako se pogleda definicija hibridnog rata na Vikpediji, tu je i podsećanje da je u Srbiji ovaj pojam dospeo u žižu 2019. kada je tadašnji ministar odbrane Aleksandar Vulin u jutarnjem programu RTV Pink pomenuo hibridno ratovanje naglašavajući da se pored hakerskih napada u hibridno ratovanje mogu podvesti i komentari na društvenim mrežama, plasiranje dezinformacija i pravaca koji treba da prikažu zemlju kao lošu i unesu nemir.

Tim povodom, Vulin je rekao da je klasičan primer hibridnog ratovanja „Afera Krušik“, nazivajući je operacijom koja ima za cilj da oslabi vojsku Republike Srbije i umanji njenu borbenu gotovost.

Tu je i podsećanje na izjave Vučića tokom kovid pandemije. Nakon uličnih protesta tokom leta jula 2020. zbog neadekvatnih i represivnih mera Vlade Srbije koje su uvedene radi sprečavanja širenja pandemije koronavirusa predsednik Srbije je optužio demonstrante i neimenovane organizatore protesta da „vode hibridni rat besmislicama“.