Pre tačno godinu dana, 16. januara 2022. građani Srbije su se izjašnjavali o promenama Ustava u oblasti pravosuđa, u skladu sa postupkom pristupanja Evropskoj uniji.
Izjašnjavanje su pratile posebne zdravstene mere zbog tada još uvek jake pandemije korona virusa.
Prethodni referendum Srbija je imala u jesen 2006. kada je važeći Ustav potvrđivan, dok je u opštinama na severu Kosova održan u februaru 2012. sa pitanjem da li građani prihvataju institucije iz Prištine.
Održavanje referenduma 16. januara 2022, obeleženo je i time što su vlasti u Prištini odbile su da to izjašnjavanje srpovedu u srpskim sredinama na Kosovu.
Deo opozicije kako oko SSP Dragana Đilasa, tako i šire, bojkotovao je referndumsku kampanju.
Referendumski dan su posvetili obeležavanju četvrte godišnjice ubistva Olivera Ivanovića, srpskog političara sa Kosova, koji je ubijen 16. januara 2018.
Prema rezultatima, odgovor DA na referendumsko pitanje zaokružilo je 60,48 odsto birača, i na ovakav odgovor je pozivala vlast.
Za NE, na šta je pozivao deo pretežno desne opozicije izjasnilo se oko 39,4 odsto.
U regionu Beograda međutim, pobedio je odgovor NE, zašta je glasalo preko 55 odsto birača, dok je za DA bilo oko 45 odsto izašlih građana.
Primedbe na glasački postupak
Opoziciona javnost je kao problem sprovedenog glasačkog postupka prepoznala to što je Vladimir Dimitrijević, predsednik Republičke izborne komisije, uveče referendumskog dana saopštio da će konačni rezultati biti poznati za 6 dana.
“U 21. veku, sa tako malom izlaznošću i samo dve opcije koje su mogle biti zaokružene, nezvanični rezultati mogu biti poznati pre ponoći. A svako saopštavanje konačnog rezultata referenduma koje se ne bi dogodilo sutra, uveliko baca senku na ceo proces glasanja”, izjavio za Danas Bojan Pajtić, profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu i bivši pokrajinski premijer u više mandata, te bivši lider DS.
Zbog toga se uveče ispred sediša RIK okupilo 20-tak članova i aktivista poketa Jedan od pet miliona, predvođenih Maritnom Bežinarevićem.
„Na biračkom broj 55, na Vračaru, je član izborne komisije fotografisao dokumentaciju i telefonskim razgovorima nekome podnosio izveštaj, za šta imamo video snimak, okačen na Tviteru našeg pokreta“, izjavio je Bežinarević.
Da je na trećini biračkih mesta sastav biračkih odbora bio nepotpun zbog velikog broja zaraženih korona virusom, čime su narušene procedure za organizaciju glasanja, te da je uočeno prisustvo većeg broja neovlašćenih lica koja su praktično rukovode organizacijom glasanja, bile su primedbe posmatračke misije nevladine organizacija CRTA.
Boško Obradović proglasio pobedu desnice
Lider Dveri Boško Obradović proglasio je uveče pobedu desne opozicije u odbranu Ustava u celoj Srbiji, dok je levičarski poket Ne davimo Beograd Radomira Lazovića naveo da su građani Beograda rekli ne režimu SNS i odbacili štetne promene Ustava.
Aris Movsesijan, tadašnji predsednik Nove stranke za Danas je rekao da je (Aleksandru) Vučiću na ovom referendumu zadat ozbiljan udarac.
Dragana Rakić, potpredsednica DS, koji je pozivao građane da ne izađu na referendum za Danas, izjavila da posle završetka glasanja, može da samo da konstatuje da je pokušaj održavanja lažnog referenduma doživeo krah.
Srđan Nogo, bivši poslanik Dveri, i ekstremni desničar, razbio je glasačku kutiju, nakon što je u nju ubacio svoj glasački listić, na birač-kom mestu 35, opština Savski venac, zbog čega je bio priveden.
Više od stotinu građana okupilo se tokom dana i na malobrojnom protestu ispred Skupštine u organizaciji široj javnosti nepoznatog pokreta Dostojni Srbije Dušana Dunđera.
Vučić: Bez kampanje smo pobedili
Aleksandar Vučić, predsednik Srbije i SNS, saopštio je rezultate u sedištu stranke, objavivši i da je u odnosu na ostatak Srbije, u Beogradu prevagnulo NE. „Bez kapmanje smo pobedili. Moram da čestiam IPSOS, koji su pogodili bukvalno u glas“, rekao je Vučić.
Na pitanje o tome što je opozicija progalisla uspeh, odgovorio je: “Ako je više od 60 odsto za njih krah referenduma onda nema veze. U tih 30 odsto za koje mjisle da su njihovi glasači, moram da kažem da je najviše oportunista bilo u SNS. SNS nije hteo da glasa i to govori o njihovoj neodgovornosti. Videćemo kakve će rezultati biti 3. aprila (na predsedničkim, vanrednim parlamentarnim i beogradskim izborima, prim.nov.)“.
On je zatim istakao da je ovakav rezultat, odnosno njegova pobeda, nastala od “srede do petka”, kada je on gostovao na RTS i pozvao da se građani izjasne za promenu Ustava. Pre srede, naveo je on, istraživanja javnog mnjenja su govorila da je rezultat 50:50 odsto.
Opozicija oko Đilasa: Pravi referendum će biti 3. aprila
Predsednik SSP Dragan Đilas ocenio je da će referendum sigurno proći, ali da se tim ustavnim promenama ništa neće promeniti.
„Neće biti manje korupcije i neće ljudi slobodno živeti“, rekao je Đilas ispred Crkve Svetog Marka, gde je sa drugim predstavnicima opozicije obeležavao godišnjicu ubistva Olivera Ivanovića.
Đilas je još kazao da će nova vlast doneti zakonske i ustavne promene po kojima će sudije i tužioci morati pošteno da rade svoj posao.
Đilasova stranka koja je 27. novembra 2021. najavila zajednički izborni nastup sa NS, DS, PSG i PZP smatrala je da se izborni uslovi u Srbiji nisu popravili od kada je ova grupacija bojkotovala izbore 2020.
Predstavnici pomenute opozicione grupacije izjavljivali su da zbog nedostatka regularnih uslova, kao i zato što je odluku o referendumu donela nelegitimna Skupština, izabrana nakon bojkota opštih izbora 2020, referendum za njih ne postoji. Prema njihovim rečima, pravi referendum biće na izborima 3. aprila, za i protiv vlasti Aleksandra Vučića.
Referendumski dan obeležio pomen za Olivera Ivanovića
Na referendumski dan građani su se u podne okupili ispred zdanja Novog dvora, predsedništva Srbije, kako bi odali poštu lideru Građanske inicijative Sloboda, demokratija, pravda Oliveru Ivanoviću, koji je pre četiri godine, 16. januara, ubijen u Kosovskoj Mitrovici, a čije ubistvo i dalje nije razrešeno.
Oni su u rukama nosili sveće, ali i transparente, a na dva centralna transparentna, stajalo je pitanje „ko je ubio Olivera“, a na jednom od njih, pored upitne rečenice, bio je i lik predsednika Aleksandra Vučića.
U šetnji su učestvovali Đilas, njegov zamenik Borko Stefanović, potpredsednici SSP Marinika Tepić i Dejan Bulatović, zatim predsednik Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović, prvi čovek PzP Janko Veselinović, predsednik DS Zoran Lutovac i njegova zamenica Dragana Rakić, kao i bivši predsednik Nove stranke Zoran Živković… Primećen je i Mlađan Đorđević iz udruženja Oslobođenje koji je među prvima podržao organizovanje memorijalne šetnje.
I državni zvaničnici zapalili sveću Oliveru Ivanović – predsednik Vučić je to učinio u Hramu Svetog Save. Sa Vuči-ćem su sveću zapalili premijerka Ana Brnabić, zatim Milena Ivanović, Ivanovićeva supruga sa sinom, direktor Kancelarije za KiM Petar Petković, v. d. direktora Pošte Srbije Zoran Ðorđević.
Skup ispred Tehničke škole zbog odluke Prištine
Građani predvođeni Srpskom listom okupili su se tokom dana i ispred Tehničke škole u Kosovskoj Mitrovici u znak protesta zbog odluke Prištine da zabrani održavanje referenduma.
U zgradi Tehničke škole održavala su se sva prethodna glasanja. Protesti su održani i u Gora-ždevcu i Štrpcu dok su iz Gra čanice krenula 23 autobusa ka Kuršumliji na glasanje.
Građani su u Mitrovici nosili transparente „Da za budućnost, ne za sukobe“, „Zašto smo mi Srbi građani drugog reda“, „Glasam za mir, ne za teror“.
Predsednik Srpske liste Goran Rakić upitao je zašto me đunarodna zajednica nije otvorila biračka mesta.
„Nažalost, biračka mesta nisu otvorena. To je nešto za nas neprihvatljivo, jer ne tra-žimo ništa više od onoga što imaju i Albanci i Bošnjaci – pravo na izjašnjavanje“, rekao je Rakić.
Budući da Priština nije dozvolila odr žavanje referenduma, odnosno prikupljanje listića na Kosovu, Srbi su, umesto na Kosovu i Metohiji, glasali u Kuršumliji, Raški, Novom Pazaru i Vranju.
Mediji su izveštavali i da su u Obiliću su pretresana sva vozila, da je Kfor je postavio osmatračnicu u blizini administrativnog prelaza u Lužanima.
Ko je sve bio na pomenu u Kosovskoj Mitrovici
U Kosovskoj Mitrovici održan je i pomen Oliveru Ivanoviću. Više od stotinu građana, među kojima je bilo članova porodice Olivera Ivanovića i predstavnika opozicionih stranaka i pokreta, okupilo se u 8.15 časova ispred prostorija GI SDP, u vreme i na mestu na kom je Ivanović ubijen 16. januara 2018.
Okupljenima se obratio Ivanović sin Janko i zahvalio im na podršci dok je potpredsednik Narodne stranke Miroslav Aleksić ocenio da ubistvo lidera GI SDP mora da dobije epilog, odnosno da se mora utvrditi ko su nalogodavci i ubice.
Pomenu je prisustvovao i Radomir Lazović iz pokreta Ne davimo Beograd koji je ocenio da je „poražavajuće“ da se četiri godine traga za ubicama Olivera Ivanovića.
Pomenu u organizaciji GI SDP prisustvovao je i bivši ministar u Vladi Srbije SDPS Rasim Ljajić. Prisustvovao je i Predrag Voštinić iz Lokalnog fronta, koji je više puta dolazio u znak sećanja na Ivanovića, a svojevremeno je i održao marš mira od Kraljeva do Beograda kao počast ubijenom srpskom političaru.
Ivanović je sa više hitaca iz pištolja ispaljenih iz kola u pokretu pogođen u leđa, a pred Posebnim odeljenjem Osnovnog suda u Prištini krajem novembra 2021. godine je počelo novo ročište u suđenju za njegovo ubistvo.
Specijalno tužilaštvo Kosova za taj zločin podiglo je optužnice protiv šest osoba srpske nacionalnosti, a na teret im se stavljaju uglavnom dela koja se karakterišu kao pomaganje u izvršenju zločina. Prema navodima tužilaštva, u slučaj ubistva Ivanovi ća umešano je još najmanje petoro osumnjičenih.
U vezu sa ubistvom Olivera Ivanovića dovode se i potpredsednik Srpske liste Milan Radoičić, kao i biznismen Zvonko Veselinović, ali je državni vrh Srbije stao iza njih i rekao da su oni ispitani na poligrafu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.