Šta je Makronova „čekaonica“ za ulazak u EU i ima li u njoj i Srbije?

One bi se snažno borile za napredak u tom procesu i time vršile snažan pritisak na sadašnje zvanične kandidate za člasnstvo, odnosno Srbiju i Crnu Goru, koje svakako zadžavaju svoj status ali ih ništa ne sprečava da učestvuju u evropskoj političkoj zajendnici, kao najširem okviru ujedinjavanja Evrope. Mislim da Srbija ideje reforme treba da prihvati sa pozitivnog stanovišta ubrzavanja evrpskog puta, što one objektivo i znače za Evropsku uniju – ocenjuje za Danas Srećko Đukić, bivši ambasador Srbije u Belorusiji.

Đukić je komentarisao ideju predsednika Francuske, predstavljenu juče, za formiranje nove političke organizacije da okupi zemlje kontinenta koje dele EU vrednosti ali nisu deo bloka.

U kontekstu rata u Ukrajini, Makron je rekao da bi mogle da prođu decenije pre nego što ta država postane punopravna članica Evropske unije.

– Dobro je poznato da bi proces dozvoljavanja Ukrajini da se pridruži trajao nekoliko godina, zapravo verovatno nekoliko decenija – rekao je Makron u govoru povodom Dana Evrope u Evropskom parlamentu u Strazburu.

On je o ovoj ideji govorio posle objave Evropske komisije da planira da da prvo mišljenje u junu o ukrajinskom zahtevu da postane član Unije.

– Pred Evropskom unijom predstoji zadatak dovršenja reformi, ako se one ikada mogu završiti, uz istovremeni proces proširenja novim članicama, perspektiva koja nikada ne sme biti zatvorena. Markonove reforme do sada se nisu nešto posebno osetile ni na jednom ni na drugom pravcu, u Uniji ili u zemljama koje teže u nju – kaže Srećko Đukić.

Makronov drugi mandat, dodaje on, imaće očito taj pečat.

– U okviru solidarnosti i „podele posla“ u EU, Francuzi „zadržavaju patent“ na evropske reforme. Najnoviji predlozi Makronovi neodoljivo podsećaju pre na ono što smo odavno imali prilike da slušamo o transformaciji EU, njenim reformama, a što je nesumnjivo neophodno za jednu organizaciju koja decenijama postoji, korak po korak narasta, je od čuvene šestorke do 27 članica, do par zemalja kandidata i nekoliko njih koje čekaju na status kandidata – smatra naš sagovornik.

Reagujući na ideju francuskog predsednika, nemački kancelar Olaf Šolc rekao je da je Makronova ideja „vrlo zanimljiv predlog za rešavanje velikog izazova“ sa kojim se EU suočava.

Nemački kancelar je, međutim, dodao da EU ne treba da prekine proces pristupanja sa zemljama sa kojima je on već počeo, navodeći kao primer Severnu Makedoniju, čiji je vođa, kako je rekao, doneo „vrlo hrabre“ odluke poslednjih godina.

– Treba da nađemo način da se ta hrabrost ne razočara – rekao je Šolc.

Prema rečima sagovornika Danasa, nemačka reakcija koja je usledila je vrlo pozitivna za rešavanje „velikog izazova“.

– Uprkos svemu, privlačna snaga EU ne gubi na snazi. Dakle, Makronovi predlozi podsećaju nas na Evropu „u više brzina“ ili „koncentirčnih krugova“, na reviatlizovane ideje reformisanja Unije, za koje je izgleda konačno sazrelo vreme. Moguće da bi upravo ta Evropa u više brzina, ili krugova, dovela do veće konkurencije i trke izmedju kandidata za ulazak u članstvo, do bržeg razrešavanja mnogih problema koji operećuju kandidate – zaključuje Srećko Đukić.