Šta je ministar Jovanović rekao poslanicima o uvođenju 5 G tehnologije?

Kako je rekao, ciljevi su i jačanje tržišne konkurencije, jačanje prava korisnika u smislu pristupa i cena, efikasno i delotvorno upravljanje ograničenim dobrima kakve su radio frekvencije i numeracija.

„Do kraja 2025. svako selo i svaka kuća će imati internet brži od 100 megabita po sekundi“, rekao je Jovanović i dodao da će investitori imati obavezu izgradnje infrastrukture za izgradnju elektronsko-komunikacionih mreža kako bi se omogućio pristup različitim operatorima.

Ovim zakonom se naše zakonodavstvo usklađuje sa evropskim okvirima, rekao je Jovanović i pojasnio da se na ovaj način doprinosi ispunjavanju obaveza koje proizilaze iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i usvajanju pravnih tekovina u okviru Poglavlja 10 – Informaciono društvo i mediji.

Širokopojasni pristup internetu je postao deo univerzalnog servisa čime se omogućava da najudaljenija područja budu pokrivena internetom i ostvaruje se potpuna socijalna i privredna inkluzija“, objasnio je ministar.

Jovanović je predstavio i predlog potvrđivanja ugovora o garanciji zajma za likvidnost Elektroprivrede Srbije (EPS) sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj i rekao da su zbog nepovoljne hidrološke situacije i uvoza po rekordno visokim cenama pred EPS stavljeni brojni izazovi i da je EBRD ponudila novčanu pomoć EPS, uz garanciju države kako bi se sistem izborio sa velikim skokom cena.

Govoreći o davanju garancija za zaduženje Elektromreža Srbije kod KfW banke, Jovanović je istakao da bi se novac koristio za projekat izgradnje transbalkanskog koridora Bajina Bašta – Pljevlja – Višegrad.

„Izgradnja interkonektivnog dalekovoda sa aspekta dugoročnog razvoja elektroenergetske mreže omogući će dugoročno stabilnost elektroenergetskog sistema i integraciju mnogih izvora energije. Omogućuje se spajanje energetskih tržišta istočne i zapadne Evrope i prenos energije na velikim rastojanjima uz minimalne gubitke“, rekao je Jovanović.

Kada je reč o davanju garancija za zaduženje Srbijagasa kod OTP banke i DSK banke, Jovanović je rekao da su se krajem 2021. Evropa i svet suočili sa nezapamćenim poremećajima na energetskom tržištu, da je Srbijagas prinuđen da uvozi dodatne količine prirodnog gasa, što utiče na njegovu tekuću likvidnost, jer je reč o višoj ceni gasa i da je zaduženje potrebno da bi se nastavilo snabdevanje domaćeg tržišta gasom.

Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu poslanicima je predstavio ministar za rad Nikola Selaković, koji je rekao da je težnja da se stvori socijalno-ekonomska motivacija kod svih učesnika u procesu rada i da se omogući stvaranje uslova za bezbednu i zdravu sredinu, što će doprineti ekonomskom rastu i tržištu rada.

Selaković je predstavio i sporazume o socijalnoj sigurnosti sa Azerbejdžanom i Australijom i rekao da se oni odnose na penzijsko osiguranje, odnosno da omogućava sabiranje staža osiguranja.

Ministarka za zaštitu životne sredine Irena Vujović rekla je da izmene zakona o upravljanju otpadom treba da obezbede strože uslove za upravljenje otpadom, brže dozvole za prekogranično kretanje otpada, efikasnije izdavanje dozvola za upravljanje otpadom, unapređenje principa cirkularne ekonomije kroz ponovno iskorišćenje i reciklaže otpada.

Najznačajnije izmene i dopune se odnose na građevinski otpad koji zahteva posebno upravljanje u smislu skladištenja i tretmana, kao i za tretman otpadnog mulja.

Ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković rekla je da se zakonom o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju uvodi nova vrsta podsticaja za žensku teleda od 25.000 dinara kvartalno po grlu, a da će minimalna premija po litru mleka biti 10 dinara i da je ukinuta minimalna količina predatog mleka od 3.000 litara kvartalno.

Kada je reč o biljnoj proizvodnji, Tanasković je rekla da se za osnovne podsticaje propisuje minimalni iznos 6.000 dinara po hektaru, dok će maksimalne iznose podsticaja Vlada propisivati uredbom na godišnjem nivou.

Ministarka energetike Dubravka Đedović rekla je da je suština svih promena da se poveća udeo obnovljivih izvora energije i da se radi na smanjenju gasova sa efektom staklene bašte (dekarbonizacija), te istakla da će uticaj rata u Ukrajini uticati negativno na energetiku.

Elvira Kovač, potpredsednica Skupštine i predsednica Odbora za evropske integracije, govorila je o zaključcima povodom Izveštaja Evropske komisije o Srbiji za prošlu godinu.

Ukazala je da je Srbija nazadovala u pogledu usklađenosti sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU i istakla da je to zato što je EU povećala broj odluka o ratu u Ukrjaini.

Ona je rekla da se u izveštaju vidi da će tempo pregovora u pristupanju zavisiti od reformi u oblasti vladavine prava, normalizaciji odnosa sa Prištinom i uvođenje sankcija Rusiji i da je ocenjeno da je uspostavljen balans između napretka u vladavini prava i odnosima sa Prištinom i drugim poglavljima.