Šta je ministarka rudarstva Dubravka Đedović odgovorila opoziciji i pokazala svoje „naprednjačko lice“?

Osim onoga što je govorila u prilog tome idu i njen stav i način na koji je odgovarala opozicionim poslanicima Aleksandru Joavnoviću Ćuti iz Ekološkog ustanka i Jeleni Pavlović, iz “Mi – glas iz naroda”.

Iako iskopavanje litijuma nije bilo na dnevnom redu sednice, opozicija je uglavnom govorila o toj trenutno najaktuelnijoj temi, pa je Jovanović, između ostalog, pitao članove Vlade da li su svesni šta rade, da li su svesni da su potpisali da nestane život u Gornjim Nedeljicama, kao i da li su svesni toga, da su potpisali projekat u kome stoji da je neophodno izvršiti raseljavanje stanovništva, to stoji u tom projektu.

Ministarka Đedović, je kao potpisnica Memoranduma o razumevanju sa EU o održivim sirovinama,  na ovo je burno reagovala, pominjući čak i kumove lidera SSP Dragana Đilasa.

Odgovor ministarke prenosimo u celosti

“Veoma je tužno i zabrinjavajuće da smo čuli ovoliko neistina od gospodina Jovanovića, pre svega kada se radi o raseljavanju ljudi, o nekakvim spiskovima, o nekakvim dodatnim spiskovima, o nekakvim imenima. To su neistine, to su laži i to je nešto što se ovde priča, i ne samo ovde, nego i u sredstvima informisanja, pre svega da bi se ljudi zastrašili, da bi se panika širila, a pre svega isticanjem neistina.

Pričamo o spiskovima. Ovako, spiska nijednog nema, raseljavanja nema, niti ima potrebe za bilo kakvim raseljavanjem. Dakle, 52 kuće i imanja su dobrovoljno prodati, znači, ljudi su dobrovoljno sklopili sporazume, pristali da prodaju svoja imanja, iz njima poznatih razloga, isti ti kao što su Petkovići, isti ti kao što su kumovi od gospodina Đilasa i ostali koji su želeli da dođu do finansijskih sredstava, koji su želeli da prodaju svoja imanja, koje niko apsolutno nije terao, kada ni jedne jedine reči o ekološkim standardima nije bilo.

Taj isti gospodin Kokanović je prvi ušao u određeni sporazum da proda svoje imanje, znači, izrazio želju, volju, ambiciju i spremnost, a kada se ispostavilo da gde se njegovo imanje nalazi nije potrebno za razvoj istraživačkih izvođenja radova i istraživanja, pre svega, onda je tu zemlju, odnosno to imanje dao na poklon gospodinu Jovanoviću i onda on počinje da se zalaže veoma aktivno za životnu sredinu, za ekologiju, ali na tom imanju i dalje stoji nelegalan objekat, znači, i dalje se na tom imanju nalazi nelegalan objekat koji nema ni dozvole od nadležnih organa, znači, ne treba tu uopšte da postoji, treba da se sruši, za početak. Znači, ne poštuje se zakon, ne poštuju se procedure, ne poštuju se zakoni ove zemlje, a pričamo o ekološkim standardima. Pa, o čemu tačno pričamo?

Ali, verovatno se to podudara sa onim da je gospodin Jovanović želeo da počne da se bavi ekologijom i pitanjima ekologije kada se 18. maja 2016. godine obratio Ministarstvu rudarstva i energetike, da bi dobio energetsku dozvolu za malu hidroelektranu „Temsk“ od 140 kilovata. Kada nije dobio energetsku dozvolu, onda je odmah počeo da se bavi pitanjima zaštite životne sredine i time kako da pomogne da se smanji uticaj na životnu sredinu.

Sve ovo govori da ovo, uopšte ova propaganda i kampanja koja se vodi intenzivno, a pogotovo u poslednjih mesec dana, ima samo za cilj da se ljudi zastraše, da se uplaše, da se panika širi o nekakvim rudarskim kolonijama.

Dragi građani, u poslednjih 20 godina jedan jedini rudnik je otvoren kada su u pitanju metalične sirovine i to je rudnik „Čukaru Peki“ u Boru. O kakvim vi stvarima pričate? Zašto lažete ljude? Zato što niste došli do koristi za sebe? Zato što niste došli do finansijskih sredstava od tih istih „Rio Tinta“ i sada širite paniku i laži. Jel se time bavite? Jel su to ekološki standardi? Jel je to borba za životnu sredinu? Zato ne možete i nećete ništa uraditi.

Na svu sreću, građani su prepoznali ko radi odgovorno i ko radi savesno i ko radi po zakonima i zato možemo da pričamo samo na osnovu argumenata. Argumenti su da su 52 imanja i kuće dobrovoljno prodati. Nema nikakvih spiskova, ni jednog jedinog spiska nema. Ni jednog jedinog spiska, niti će ga biti, jer za njim nema potrebe.

To da li će se neki rudnik otvoriti u narednih 20 godina zavisi od mnogo, mnogo analiza, studija, dozvola, od vodoprivrede do životne sredine do građevine do lokalne samouprave, do svega onoga što nadležni organi treba da sprovedu, svoje odluke i procedure koje traju, da, po 20 godina. I zato je to jedan zahtevan, odgovoran i dug proces, a oni koji su davali šakom i kapom dozvole za istraživanje do 2012. godine, sada ovde drže predavanje.

Ja mislim da je sve jasno, da činjenice govore. O tome se i pisalo i pričalo i nastaviće da se priča, zato što se ovde radi pre svega o širenju panike i straha. Hvala vam”.

A onda je reč dobila poslanica Jelena Pavlović. Ona je navela da je “gospođa Dubravka Đedović danas jedini osnivač EPS-a”.

“Znači, izvršena je transformacija EPS-a, žena koja nema nikakve veze sa elektroprivredom, koja je bila, da kažem po obrazovanju ekonomista i radila uvek za strani interes je dovedena u EPS da je potpuno prepusti prodaji stranim investicionim fondovima, tajkunima i tako dalje.

Dakle, prošle godine je izvršena transformacija EPS-a i ono više nije javno preduzeće nego je sada a.d. i jedini njen osnivač je Dubravka Đedović koja je po svom ovlašćenju, zaista neverovatno za ista akta, izabrala Nadzorni odbor. Iako piše da Nadzorni odbor treba da čine lica koja imaju najmanje pet godina iskustva u vezi sa EPS na ta mesta postavila je državljane Norveške, ekonomiste i da kažem potpuno iz jednog miljea koji prvo nemaju nikakve veze sa EPS-om, a drugo, vrlo je jasno da su oni zastupnici stranih interesa koji imaju za cilj, i mogu slobodno da kažem, da bi narod razumeo da otmu energetski sektor iz ove države od ovog naroda i da ga prepuste ko zna kojim investicionim fondovima i koje ciljeve, verovatno gospođa zna bolje od mene, ja zaista to ne znam”, navela je Pavlović.

Đedović je i na ovo još oštrije odgovorila.

Odgovor ministarke prenosimo u celosti

“Osim što se dobro držim, evo izneću i neke podatke koji su pre svega činjenice, a sa kojom dotična gospođa očigledno ili se nije informisala ili ih ne poznaje ili namerno obmanjuje građane Srbije, što je onda pogotovo zabrinjavajuće.

Pomenulo se nekih preko 600 istražnih polja, ako sam ja dobro čula, 600 istražnih polja ne znam u kojoj zemlji, ne znam u kom periodu, ne znam na kojim lokalitetima, ali dame i gospodo, dragi građani i dragi poslanici, pre svega, u Srbiji trenutno ima 169 istražnih polja. Znači, ko laže i zašto iznosi neistine, nije mi jasno, ali činjenica je da ovde pričamo o stvarima koje su neproverene, koje su izmišljene, koje su neistinite, a opet sve u cilju da bi se građani Srbije loše informisali, da bi se obmanuli, da bi se slagali, da neko tobož nešto radi što je vanproporcionalno, vanserijski, što će ovu zemlju da otera ko zna gde, a pre svega, nema ni adekvatne podatke. Znači, 169 istražnih polja.

Pričamo o strategiji, pa meni je žao što za 40 osnovnih rešenja za istraživanja litijuma koja su izdata između 2003. do 2012. godine, za to nije postojala strategija upravljanja mineralnim resursima, mi smo je pokrenuli, radimo je, radi je 50 profesora sa različitih fakulteta i, da, želimo da dođemo do najbolje moguće strategije za razvoj naših mineralnih resursa zato što na to imamo pravo, zato što nam to treba i zato što želimo da razvijamo našu zemlju i naše mineralne resurse.

Pričamo o zakonskom okviru. Između 1995. i 2005. godine zakon je bio jasan, ko dobije pravo za eksploataciju, ima obavezu da potpiše sporazum sa državom. Neko se setio da 2006. godine izmeni taj zakon, tako da je država skroz skrajnuta, nema više obaveze i potrebe ugovaranja sa državom, državi su značajno smanjena prava. Verovatno su to uradili isti oni 2006. godine koji su doveli „Rio Tinto“ 2001. godine, a davali im dozvole od 2003. godine. I sad neko nama priča o zakonskim rešenjima.

Mi smo pokrenuli da izmenimo zakon i radimo trenutno na izmenama Zakona o rudarstvu i geologiji, da bi dali i osnažili poziciju države, da bi vratili situaciju koja je postojala do 2006. godine, pa se neko setio da izbacuje državu, da država više nije bitna, a sad nam drži predavanja kako će da zaštiti narod i kako neko ovde nešto radi protiv naroda.

Pričamo o zakonskom okviru i da li je neko imao odobrenje da potpiše nešto, pa kad ga Vlada odobri i kada Vlada odobri da nešto ministar potpiše, šta tu ima sporno što se zakona tiče, osim što dajete i izbacujete 2006. godine državu, da se osnaži, da zaštiti interese građana, a sad nama držite predavanje. Ali, ne možemo uopšte da razgovaramo kada neko kaže da je jedan ministar u Vladi osnivač državnog preduzeća. Onda taj ministar zapravo ima više od 140 godina.

Ljudi, nemojte da iznosite, pre svega, gluposti u ovom domu. To ne zaslužuju građani Srbije. Ne zaslužuju građani Srbije da slušaju stvari koje nemaju veze sa realnošću. Pa, kako jedan ministar može da bude osnivač bilo čega? Može samo da bude osnivač država. Vlada je imenovala svog predstavnika i nije imenovala mene, nego je imenovala ministra rudarstva i energetike. Danas sam to ja, sutra će to biti neko drugi.
Znači, ministar je predstavnik u Skupštini EPS, gospođo, ali nemojte da pričate stvari ili koje ne znate ili u koje se ne razumete ili se malo bar raspitajte. Pošaljite pitanje, odgovorićemo, nije ništa sporno.

Godinama se priča o nekoj reformi EPS. Ko je započeo? Ko je započeo i ko će da je završi? Ko je uopšte imao hrabrosti da je započne? Pričate da, eto, u nadzornim odborima, znate, sve vodi politika, sve vodi stranka. Pa, evo, postavljeni su ljudi koji nisu politički aktivisti, ni pripadnici političkih stranaka. Sad ni to ne valja. Započne se reforma, pa sad ni to ne valja. Pa, da, ništa ne valja, zato što je najbolje da se ništa ne radi.
Onda pričate o nekakvim realizacijama, investicijama, šta je sve urađeno. Pa, evo, raspitajte se koliko je investicija u elektro-energetski sektor uloženo do 2012. godine. Da je više započeto, danas bi bili možda u malo boljoj situaciji, nego je tek krenulo da se ulaže u nove proizvodne kapacitete, u prenosne kapacitete, u distributivne kapacitete od 2015. godine na ovamo, pa sad danas možemo da se nadamo da budemo u boljoj poziciji i u narednih pet godina da budemo u još boljoj.

Prilikom promene pravne forme u statutu EPS jasno je definisano da je EPS ne javno, zatvoreno, jednočlano akcionarsko društvo, čiji jedini, jedini akcionar je Republika Srbija i čije se akcije ne emituju na berzi. Znači, ne može niko da kupi akcije EPS.

Pričate, 18 meseci lažete narod da država želi da nešto privatizuje. Pa, jel nešto privatizovano? Jel se nešto prodalo? Evo, recite, šta je prodato, koja jedna akcija je prodata EPS?

Prošle godine je započeta reforma koja je, pre svega, važna za stabilnost našeg sistema, za našu celu privredu, a onda i za zaposlene u našem energetskom sektoru.

Prošlu godinu je EPS završila sa istorijskim rezultatima, ali je dosta posla još ostalo u reformisanju, zato što, nažalost, niko se drugi nije setio da to treba da se radi. Pre svega, reforme su usmerene na bolje planiranje, na bolju realizaciju investicija i u toku jeste da dubinska reforma, jer želimo da našu kompaniju, našu EPS učinimo stubom naše sigurnosti energetske i pre svega sigurnosti sveobuhvatne naše zemlje, jer smo videli koliko je to važno. Kada je bila najveća energetska kriza, pa ko je pomogao? Ko je pomogao privrednicima da ne plaćaju cenu struje od 600 evra po megavat satu? Država je pomogla, da, i privrednicima i građanima. I dalje građani Srbije plaćaju jednu od najnižih cena električne energije u Srbiji i uopšte u Evropi i regionu, među najnižima.

I pod takvim okolnostima treba da realizujemo investicije i hoćemo da ulažemo i ulažemo i nastavićemo da ulažemo, ali da zaštitimo i privredu kada cene krenu da divljaju, a pre svega da zaštitimo naše građane da ne plaćaju toliko visoke cene koliko plaćaju stanovnici u regionu ili u Evropi. To jeste cilj i to će ostati cilj. Država će da pomaže. Ništa neće i nikada nije ni rekla, nije bilo priče o bilo kakvoj privatizaciji. To su samo laži i neistine, pre svega usmerene ne za neku dobronamernu kritiku, nego za to da se obmanu građani, da se obmane javnost, pa se gomila neistina iznosi u javnost, kao i to da imamo preko 600 istražnih polja, a imamo ih 169.

Kao što sam rekla, to što se nešto istražuje, to ništa ne znači u narednim godinama i decenijama da će doći do bilo kakvog otvaranja. Danas na naslovnoj strani stoji 60 lokaliteta, evo, panka, crveno sve, alarm. Ljudi, nije tačno, jednostavno i prosto, nije tačno.

Dvadeset godina je trebalo da se jedan rudnik metala otvori u Republici Srbiji od 2003. godine do danas, a 40 dozvola, odnosno rešenje, koje je izdato od 2003. do 2012. godine samo za litijum, niko o njima sada ne priča, niko ne priča o promeni zakona od 2006. godine kojim je država skrajnuta. Niko ne priča o Strategiji razvoja mineralnim sirovinama koju smo pokrenuli i koja se radi, o izmenama zakona upravo da bi državu zaštitili više i njene građane, o tome niko ne priča. Samo lažni ekolozi pričaju o nekoj tobož zaštiti životne sredine.

Da, Srbija jeste potpisala Sporazum, odnosno Memorandum o razumevanju sa EU, pa pričamo o tome kako je u Sloveniji zaštita ekologije na visokom nivou, kako treba da se ugledamo, u Austriji takođe, pa evo imamo priliku da se ugledamo na zemlje EU da zaštitimo našu ekologiju i životnu sredinu. Šta je sad sporno? Šta sad ne valja? Znači, ugledamo se na najrazvijenije na svetu, koji su najrestriktivniji na svetu kada je zaštita životne sredine u pitanju. Sa njima želimo da sarađujemo, sa njima želimo da razmenjujemo znanje, iskustvo, da ulažemo, da razvijamo ljudske resurse, da dolazimo do povoljnijih finansijskih sredstava.

Šta tu tačno ne valja ili nije jasno? Želimo, da, da zaštitimo našu životnu sredinu i mi ćemo garantovati za nju, ali radeći sa onima koji su najnapredniji u toj oblasti, koji svakim danom podižu standarde svaki dan, pre svega ispred svoje industrije. Mi hoćemo isto da radimo ispred naše industrije i zato i menjamo zakone, ali ne onako kako su menjani 2006. godine. Hvala vam”.