Šta je nemački izaslanik Saracin tražio od srpske opozicije?

Najavljeni su i dalje sastanci predstavnika Nemačke sa srpskom opozicijom, ali u formatu „jedan na jedan“.

Iz „Ujedinjenih“ pozvani su Demokratska stranka, Stranka slobode i pravde, Narodna stranka, Pokret slobodnih građana, ali su, saznajemo, na sastanku predstavnici ovih stranaka govorili u ime svojih opcija, a ne u ime koalicije.

Miroslav Aleksić, potpredsednik Narodne stranke, Marinika Tepić, potpredsednica SSP-a, Natan Albahari, međunarodni sekretar PSG i Ksenije Marković, internacionalna sekretarka DS, nemačke predstavnike su upoznali sa time da u Skupštini „Ujedinjeni“ neće delovati u okviru jednog poslaničkog kluba.

Koalicija „Moramo“ (Ekološki ustanak, Ne davimo Beograd, Akcija), koji su u predizbornoj kampanji dobili podršku od parije Zelenih iz koje Saracin dolazi, nastupila je u punom sastavu.

Natan Albahari iz redova PSG-a kaže da je ključna poruka bila neophodnost da proevropski deo političke scene u Srbije iskaže podršku za evropski put Srbije i evropske vrednosti. Albahari navodi da je stekao utisak da je nemačkoj strani vrlo bitno da to oseti.

„Takođe, bitno pitanje koje sam pokrenuo je potreba za razumevanje energetske bezbednosti Srbije. Tačnije kako pristupiti Rusiji, a da se gas ne uvozi i da ne rastu cene“, kaže Albahari i dodaje da su se složili da se gas neće zabraniti, te da Srbija tu ne treba da strahuje. Ipak, mogući je porast cena gasa, te to treba imati u vidu pri donošenju daljih odluka, ističe Albahari.

Albahari kaže da se nije detaljno pričalo o sankcijama Rusiji, ali da je on na sastanku izneo i niz mera paketa kojima Srbija može da se uskladi sa politikom EU prema Rusiji. Među pet paketa je i trgovina kojom bi Srbija mogla da „pokaže dobru volju prema Evropi i bude na pravoj strani istorije bez da ugrozi svoju energetsku bezbednost“, navodi Albahari, jer, kako kaže, Srbija nema nikakvu razmenu sa Ruskom federacijom.

Četiri predstavnika stranaka „Ujedinjenih“ složili su se da predstavljaju proevropsku opoziciju, a upravo njihov odnos prema EU je zanimao predstavnike Nemačke.

„Dobro je da vlast koristi proevropsku retoriku, to je pozitivno, ali znamo da u proteklih 10 godina retorika nije donela promene, pa je moguće da će domaća i međunarodna javnost, ako se sa reči ne pređe na dela, biti izigrana“, poručuje Albahari.

Na sastanku sa Saracinom bila je i predstavnica Demokratske stranke Ksenija Marković, koja kaže da je ovaj sastanak nastavak onih koje je DS imao u Briselu i Berlinu.

„DS je uspela da uspostavi saradnju sa našim partnerima iz EU na najvišem nivou, gde je nama konkretno Vlada Nemačke i naša sestrinska stranka SPD od velike važnosti“, ukazuje Marković i dodaje da je Saracina zanimala strategija opozicije nakon ulaska u Skupštini oko evropskog puta Srbije.

Poseban sastanak imali su predstavnici koalicije „Moramo“. Na sastanku sa specijalnim izaslanikom Nemačke bili Radomir Lazović i Dobrica Veselinović iz pokreta Ne davimo Beograd, Nebojša Zelenović, predsednik OGP Akcija i Đorđe Miketić iz Ekološkog ustanka.

Veselinović se ispred NDMBGD sa predstavnicima Zelenih, pa i sa samim Saracinom, sastao krajem aprila ove godine u Berlinu. Tada su predstavnici Ne davimo Beograda „u konstruktivnom razgovoru upoznali smo gospodina Manuela Saracina sa našim viđenjem političke situacije u Srbiji nakon upravo održanih izbora, kao i o neophodnosti daljeg toka evropskih integracija Srbije“, kako je to Veselinović tada rekao.

Veselinović kaže da je na današnjem sastanku bilo reči o neophodnosti daljeg toka evropskih integracija Srbije i neophodnost usklađivanja spoljne politike sa EU.

„Pored trenutne krize sa energentima, razgovarali smo i o načinima da Srbija krene u trajno rešavanje zavisnosti i od stranih energenata, ali i od fosilnih goriva i poveća udeo obnovljivih energenata u ukupnoj potrošnji. Srbiji je neophodna pravična energetska tranzicija na obnovljive izbore energije“, navodi Veselinović.

Predstavnici koalicije „Moramo“ su istakli da je za Srbiju važno usklađivanje spoljne politike sa EU, ali i podizanje standarda u oblastima kao što je borba protiv organizovanog kriminala, očuvanje životne sredine, slobodi medija, „a možda i najviše u domenu smanjenja društvenih nejednakosti i podizanja kvaliteta života građana“.