Šta je pokazao izveštaj Evropske komisije o vladavini prava – Brisel ponovo “detektovao” problematične oblasti

Podsetimo, u najnovijim izveštajima EK o vladavini prava ista metodologija koja se već pet godina primenjuje za članice EU primenjena je i za četiri zemlje Zapadnog Balkana koje su najdalje odmakle u procesu pristupanja. Ovi dokumenti obuhvataju takozvana “četiri stuba”: nacionalne pravosudne sisteme, okvire za borbu protiv korupcije, slobodu i pluralizam medija, kao i druge institucionalne sisteme provere i uzajamne kontrole.

Kada je o Srbiji reč, EK je, između ostalog, ocenila da se poslednjih nekoliko godina sprovode “suštinske reforme” pravosudnog sistema, ali pravosuđe ostaje pod velikim uticajem politike, dok je sloboda medija upitna, a postoje i ograničenja u radu Narodne skupštine Kako se objašnjava, poslednjih godina sprovedeni su koraci da bi se smanjio prostor za politički uticaj na pravosuđe, ali takvi napori u praksi tek treba da budu vidljivi. Takođe, Evropska komisija navodi da pravni stručnjaci i poslovna zajednica upozoravaju da je stopa korupcije u Srbiji i dalje visoka.

Jelena Pejić Nikić: Iz birokratskih formulacija u svakoj oblasti vrlo je očigledno šta nedostaje i šta ne valja

Komentarišući ocene koje su u izveštaju izrečene o Srbiji, Jelena Pejić Nikić, koordinatorka koalicije prEUgovor i viša istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP), navodi za EWB da je vrlo dobro što se izveštaj fokusira na ključne četiri oblasti, a koje su kod nas problematične.

“Imali smo priliku više da pročitamo, naročito o temama koje spadaju u političke kriterijume, te za njih Evropska komisija inače ne daje ocene. Ja u ovom izveštaju za Srbiju nisam pročitala ništa naročito novo, drugačije, niti iznenađujuće. Iako su oblasti drugačije grupisane, materija je i inače pokrivena u godišnjim izveštajima Komisije. Ima dosta opisa institucionalne strukture, što je prirodno za ovu vrstu izveštaja. Iako su rečenice pozitivno konstruisane, naročito u sažetku, iz birokratskih formulacija u svakoj oblasti vrlo je očigledno šta nedostaje i ta ne valja”, ukazuje Jelena Pejić Nikić.

Prema mišljenju naše sagovornice, situacija da se zemlje regiona nađu među državama članicama EU u zajedničkom izveštaju ima simbolički značaj. To je, za sada, uz mogućnost poređenja, što je korisno, ali može da bude i nezahvalno, najveći doprinos ovog izveštaja.

“Dodatno je važno što se objavljuje u ovo vreme (bilo je predviđeno i ranije), s obzirom na to da nismo videli non-pejper za poglavlja 23 i 24, tako da možemo da pratimo kako Komisija ocenjuje stanje. Za razliku od izveštaja za države članice, nema preporuka, kako je i najavljeno. Njih dobijamo u godišnjim izveštajima. No, vrlo je važno šta će se dalje učiniti povodom ovog izveštaja”, kaže Pejić Nikić.

Ona ukazuje da je Vlada Srbije samo dan kasnije usvojila antikorupcionu strategiju, čiji je nedostatak istaknut u izveštaju.

“U državama članicama Komisija pokreće dijalog sa nacionalnim institucijama o rešavanju problema, a može i da pokrene mehanizme sankcionisanja, ali do sada nije imala takvu praksu. Za zemlje kandidate, međutim, i Komisija i države članice u Savetu EU, imaju i druge uhodane mehanizme”, objašnjava Jelena Pejić Nikić.

Saša Mirković: I dalje ne postoji politička volja da se podrži medijski pluralizam

U segmentu izveštaja koji se odnosi na medijsku situaciju u Srbiji, EK je ocenila da Regulatorno telo za elektronske medije (REM) ne ispunjava u potpunosti svoj mandat, odnosno da ne zagovara pluralizam medija i poštovanje profesionalnih standarda, te da postoje ozbiljne zabrinutosti za nezavisnost REM-a. Takođe, izražava se zabrinutost za politički i ekonomski uticaj na medije u Srbiji, a predlaže se i primena novih mera kako bi vlasnička struktura u medijima postala transparentnija.

U izveštaju se ukazuje i da institucije i funkcioneri često odbijaju da obelodane informacije od javnog značaja ili da odgovore na pitanja novinara, te da bezbednost novinara ostaje “izvor zabrinutosti”, budući da su sve veći pritisci na njih što se čini i zloupotrebom podnošenja sudskih tužbi i pokretanjem “prljavih kampanja” protiv predstavnika medija.

Povodom konstatacija EK o medijskoj situaciji u Srbiji, Saša Mirković, direktor projekata Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM), kaže za European Western Balkans da, iako se u ovom kratkom izveštaju REM i bezbednost novinara pominju u dve rečenice, više je nego jasno kakva se poruka iz Brisela šalje ovim povodom.

“Očito je da izmene Zakona o elektronskim medijima nisu rezultirale praktičnim pomacima u pogledu aktivnosti i uloge regulatora koji je jedino bio aktivan kada je trebalo izabrati izvršnu direktorku REM-a, izraditi i usvojiti podzakonske akte i pokrenuti postupak o ustavnosti odredbi Zakona o elektronskim medijima koja se odnosi na smenu postojećeg i izbor novog Saveta REM. U takvim okolnostima, Evropska komisija nije imala drugi izbor nego da konstatuje da i dalje ne postoji politička volja da se promoviše i podrži medijski pluralizam u Srbiji i da REM bude nezavisan u meri u kojoj to predviđa nedavno izmenjena zakonska regulative”, ističe Saša Mirković.

Naš sagovornik precizira da je komentar EK o zloupotrebi tužbi protiv medija direktan proizvod rasta SLAPP tužbi koje su se očito osladile ovdašnjim političarima i biznismenima.

“Ukratko, ove ocene jasno pokazuju kakav je stav Evropske komisije u pogledu trenutnog stanja i trendova na ovdašnjoj medijskoj sceni kao i u kom smeru će se (ako se ništa suštinski ne promeni) kretati naredni godišnji izveštaj u pogledu stanja u poglavlju 23”, zaključuje Mirković.