Šta je pozadina predsednikove večere sa „dragim prijateljima“ iz BiH?

Okupljanje u Beogradu, smatraju sagovornici Danasa, oslikava diplomatsku promenu snaga i interesa – približavanje Srba i Hrvata oko zajedničkih pitanja, barem u Bosni i Hercegovini i nesnađenost Bošnjaka u tome.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ugostio je predsednika Republike Srpske Milorada Dodika i predsednika HDZ i zamenika predsedavajućeg Doma narodne skupštine BiH Dragana Čovića na neformalnoj političkoj večeri. Okupljanje je propraćeno fotografijama na Instagramu pod parolom „razgovor prijatelja“.

– Imao sam čast da ugostim drage prijatelje, Milorada Dodika i Dragana Čovića, da razgovaram o svim ključnim političkim pitanjima važnim za region, a posebno za BiH i Srbiju – napisao je Vučić na Instagramu.

I njegovi gosti podelili su slične poruke sa svojim pratiocima na društvenim mrežama. Čović je na Tviteru napisao kako je ovo nastavak regionalnih razgovora u Beogradu te da su teme EU integracije, ekonomski oporavak i razvijanje bilateralnih odnosa.

Za razliku od njih, bošnjački član predsedništva BiH Bakir Izetbegović je javno negodovao izjavivši da nije u redu to što Vučić u Beograd nije pozvao političkog predstavnika Bošnjaka.

„Vučić nije pozvao trojicu, već dvojicu. Ne bi trebalo to da rade Beograd i Zagreb. Bosanski tronožac ne može stajati na dve noge“, izjavio je Izetbegović posle sednice Predsedništva SDA.

Dejan Bursać, analitičar i saradnik u Institutu za političke studije, ističe da nam ovaj susret dobro oslikava jednu novu dinamiku odnosa među tri naroda u Bosni i Hercegovini kao i u regionalnim odnosima.

– Vidimo da postoji otvorena saradnja Srba i Hrvata u BiH koji su otvoreno protiv majorizacije koju mnogi bošnjački krugovi neprikriveno guraju na agendu, srpska i hrvatska strana imaju zajedničke interese, ali za Bošnjake je to iznenađujuće, ukazao je Bursać podsećajući na Dodikovu posetu Zagrebu pre par nedelja koja je takođe dočekana sa iznenađenjem među Bošnjacima.

– Bošnjačke elite su ostale zaglavljene u ratnom narativu 90-ih gde su Hrvati njihovi saveznici protiv Srba. To je njihov modus operandi a ne shvataju da se situacija promenila, da imamo jedan novi proces u kome Hrvati uz Srbe traže zaštitu svojih interesa. To političare u Sarajevu nervira ali moraće da prilagode svoju dugoročnu strategiju, poručuje Bursać.

Slično situaciju sagledava i politički analitičar Dragomir Anđelković, koji podseća da se ne radi o državnoj poseti već prijateljskoj večeri te da predsednik Srbije nije bio dužan da pozove sve predstavnike naroda BiH.

– Potpuno je u redu da se Vučić češće sastaje sa predstavnicima srpskog naroda, a u ovom slučaju mislim da je u redu i sastanak sa predstavnikom hrvatskog naroda jer se hrvati u Bosni ponašaju korektno prema Srbima, među njima postoji podudarnost interesa. S druge strane protesti Bošnjaka su bez ikakvog osnova i prikazuju njihove hegemonističke i centralističke namere, naglašava Anđelković.

Bošnjaci nemaju razloga da se ljute što nisu pozvani, smatra Anđelković, „pogotovo što Izetbegović neprekidno ispoljava neprijateljstvo prema Srbiji i Republici Srpskoj“.

Nedavno je i kandidat za mandatara crnogorske Vlade Zdravko Krivokapić izjavio je da će, kada postane premijer, prvi poziv za zvaničnu posetu uputiti predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću.

Naši sagovornici saglasni su u oceni da za ovakve posete i njihove najave treba prvo sačekati formiranje Vlade u Crnoj Gori, i da bi pre toga bilo neozbiljno govoriti o diplomatskim sastancima.

„Tajne odaje“ u zgradi Geozavoda?

Neke je ova večera podsetila na Vučićevo ponosno isticanje da ga je predsednik Francuske Emanuel Makron uveo u svoje tajne odaje tokom njegove diplomatske posete Parizu. Ipak, diskutabilno je koliko se prostor u kome se odigravala ova večera može poistovetiti sa Vučićevim ličnim „tajnim“ odajama s obzirom da se najverovatnije radi o ekskluzivnom, ali javnosti dostupnom, restoranu u zgradi Geozavoda. Naime, prema fotografijama koje su objavljene na Instagram profilu predsednika „buducnostsrbijeav“ može se primetiti da se večera prijatelja odigrala u enterijeru nalik na onaj od restorana „Salon 1905“, koji se nalazi u restauriranoj zgradi Beogradske zadruge. U ovo zdanje uz „Beograd na vodi“ Vučić je više puta vodio cenjene goste. Kako su mediji zabeležili u tom restoranu je, kao predsednik Vlade, organizovao neformalnu večeru sa članovima Vlade Srbije dok je 2016. u „Salonu 1905“ ugostio predsednika Vlade Švedske.

Dejtonski sporazum – 25 godina kasnije

Još jedna od tema „prijateljske večere“ bila je i 25. godišnjica Dejtonskog mirovnog sporazuma, koja će se obeležiti 15. decembra ove godine. Dejtonskim sporazumom, koji su na svečanoj ceremoniji u Parizu potpisali Slobodan Milošević, tadašnji predsednik Savezne Republike Jugoslavije, Alija Izetbegović, tadašnji predsednik Republike BiH, i Franjo Tuđman, tadašnji predsednik Hrvatske, označen je kraj rata između bivših jugoslovenskih naroda na prostoru Bosne i Hercegovine i formirana Federacija BiH. Zanimljivo je da niko u BiH ne može da nađe originalni primerak sporazuma u kome se nalazi i Ustav BiH. Tokom ove godine pominjalo se i pitanje potrebe revizije Dejtonskog sporazuma koje traži hrvatska strana. Srpski član Predsedništva je u avgustu ove godine razgovarao o apsolutnom poštovanju Dejtona sa predsednikom Srbije.