Kako funkcioniše program za špijuniranje Predator i da li ga poseduje Vlada Srbije?

Na pitanje šta je to Predator i kako taj program može da se zlopotrebi protiv javnog interesa i opšteg dobra građanki i građana Srbije, ukoliko su tačni navodi Njujork tajmsa, od pre nekoliko dana, da se kao korisnik softvera Predator pominje, između ostalih zemalja, i Srbija, Filip Milošević iz Fondacije Share kaže za Danas da Predator spada u kategoriju spyware-a – malicioznih softvera za špijuniranje.

– Ovakvi softveri koriste brojne poznate i nepoznate tehnike kompromitacije različitih aplikacija i sistema da bi iz njih izvukli što više vrsta podataka. Ti podaci uključuju sadržaj komunikacija iz chat aplikacija i SMS-a, email prepiske, lokacije uređaja, ali neki mogu i tajno da aktiviraju mikrofon, kameru, ili potpuno kloniraju aktivnosti na telefonu ili računaru – objašnjava on.

Kako dodaje, analiza zaraženih uređaja je pokazala da je špijunski softver ‘Pegasus’ instaliran bez klika (zero-click attack), dok je Predator zarazio telefon otvaranjem linka poslatog preko Whatsapp-a (pecanje – phishing).

Prema njegovim rečima, softveri poput Pegasus-a i Predatora sposobni su da zaraze većinu popularnih pametnih uređaja, operativnih sistema poput Android i IOS, i aplikacija koje se na njima pokreću.

Uzimajući u obzir, dodaje, da je regularnu GSM komunikaciju vrlo lako pratiti od strane države uz pomoć mobilnih operatora, a internet komunikacije uz pomoć internet servis provajdera i kompanija koje pužaju servise onlajn, praktično jedini način zaštite bio bi izbegavanje svake elektronske komunikacije.

Potrebno je samo kliknuti na link…

– Iz perspektive žrtve, potrebno je samo kliknuti na link koji je napadač poslao. Time se pokreće proces instalacije programa koji rade neprimetno u pozadini operativnog sistema žrtve i svako malo šalju informacije sa zaraženog uređaja. Iz perspektive napadača, potrebno je posedovati softver Predator i broj telefona žrtve uz pomoć koga je lako otkriti da li targetirani uređaj ima instalirane ranjive aplikacije putem kojih bi telefon bio zaražen – objašnjava Filip Milošević za Danas.

Podsetimo, poslanik Đorđe Pavićević rekao je za Danas da je istragom koju su odvojeno vodili Meta i laboratorija za sajberkriminal Univerziteta u Torontu otkriveno je da postoje telefoni koji su zaraženi ovim softverom u Srbiji, kao i konekcije iz Srbije sa serverima koje opslužuju ovaj softver.

Filip Milošević ističe da napadači često kreiraju imitacije tj naizgled slične adrese kredibilnih i već poznatih sajtova ili servisa kako bi namamili žrtve na klik.

– Ako je na meti novinar, logično je da bi napadač napravio link koji deluje kao vest koja bi mogla da zanima žrtvu na sajtu popularnog medija – ističe on.

Jednom kada priznaju da su kupile ovakav softver, napominje, vlade širom sveta često poriču dokaze da se koristio u političke svrhe, već isključivo u borbi protiv kriminala i terorizma.

Prema rečima Đorđa Pavićevića, građani Srbije imaju pravo da znaju da li vlada Republike Srbije ili neki njen deo prikuplja informacije o njima na ovakav način i da li se ovaj i slični softveri koji se zloupotrebljavaju širom sveta za špijuniranje građana i političkih protivnika, koriste i u Srbiji.