Šta je radila srpska opozicija u Berlinu?

„Kad pogledam naloge sa Zapadnog Balkana, npr. na Instagramu, čini mi se kao da se u Srbiji održavaju predsednički, a ne parlamentarni izbori“, kaže Manuel Zaracin, član Zelenih i izaslanik nemačke vlade za Zapadni Balkan. To je aluzija na ogromno prisustvo predsednika Aleksandra Vučića i na društvenim mrežama, ali i u medijima, posebno sada uoči izbora u Srbiji.

I zato, da bi se politički Berlin bliže upoznao s „drugom stranom“, odnosno sa situacijom u kojoj se nalazi opozicija u Srbiji, pre svega ona proevropska, u zgradi Bundestaga organizovan je okrugli sto pod nazivom „Srbija pred izbore – između autokratije i demokratskog buđenja“.

Susret je dogovoren još pre nekoliko nedelja, a u međuvremenu su u Srbiji raspisani parlamentarni, pokrajinski, beogradski i opštinski izbori. U diskusiji su učestvovali poslanici tri nemačke vladajuće stranke, socijaldemokrate, Zeleni i liberali, ali i veći broj stručnjaka i poznavalaca prilika na Zapadnom Balkanu.

.@BorkoStef o dijalogu, #Kosovo: „Mi u Srbiji više nećemo tolerisati bilo čije samostalne razgovore van očiju javnosti i obećanja koja su nekome data na nekom mestu. To naravno ni u kom smislu nas ne obavezuje.“ #izbori #srbijaprotivnasilja pic.twitter.com/f4hV1VTI52

— DW Српски/Srpski (@DW_Srpski) December 1, 2023

„Vučić više nije faktor stabilnosti“

„Ovo je svakako bila prilika koju nismo želeli da propustimo: da saopštimo vest o ujedinjenju (proevropske opozicije), da govorimo o našoj kampanji i o našim planovima“, rekla je za DW u Berlinu Biljana Đorđević, kopredsednica stranke Zeleno-levi front koja je sada deo liste „Srbija protiv nasilja“. U toj koaliciji su, između ostalih, još i Stranka slobode i pravde, Demokratska stranka i Pokret slobodnih građana.

„Već neko vreme je jasno da se situacija menja“, ukazuje Ksenija Marković iz Demokratske stranke. Vučić se u Evropi „više ne sagledava kao faktor stabilnosti, već sve više kao izvor nestabilnosti. I kao deo problema, a ne kao deo rešenja. To je jasno već izvesno vreme – u razgovorima u zatvorenijim krugovima, ali evo sada smo imali prilike da od određenih parlamentaraca to vrlo jasno i čujemo“, kaže Marković za DW.

Razgovorima u Berlinu zadovoljan je i Radomir Lazović, takođe kopredsednik Zeleno-levog fronta. Kaže da je „dobar signal to što nova vlada Nemačke na ovakav način uvažava svoje partnere u Srbiji“.

„Mogli smo da čujemo da postoji razumevanje za ključne teme koje muče građane Srbije, a to su kriminal i korupcija. Mogli smo da čujemo razumevanje za to da je naše društvo prepuno nasilja i razumevanje za to da bi trebalo rešiti probleme koji građane najviše pogađaju, a to je rast cena, to je inflacija“, kaže Lazović.

Pitanje Kosova

Neizbežno pitanje za predstavnike proevropske opozicije iz Srbije u Berlinu bilo je i Kosovo, odnosno dijalog Beograda i Prištine. Boda Vebera iz berlinskog Saveta za demokratizaciju politike interesovalo je tako da li će opozicija, u slučaju da pobedi na izborima, učiniti „ono što je Aleksandar Vučić obećao kada je došao na vlast“. Mislilo se, naravno, na priznanje nezavisnosti.

Predstavnik Stranke slobode i pravde Borko Stefanović na to ovako odgovara: „Svaki dogovor koji je postignut do sada mora doći u parlament i mora se u Skupštini Srbije o tome raspravljati, jednako kao što je to dozvoljeno parlamentu u Prištini.“

I još: „Mislimo da je krajnje vreme da se razume da mi u Srbiji više nećemo tolerisati bilo čije samostalne razgovore van očiju javnosti i obećanja koja su nekome data na nekom mestu. To nas, naravno, ni u kom smislu ne obavezuje. Mi ćemo sačuvati naš ustavni pogled na Kosovo i Metohiju i istovremeno smo spremni da rešavamo ovo pitanje, ali naravno, kada se prvo prioriteti u Srbiji reše.“

Za nijansu drugačije to vidi Natan Albahari iz Pokreta slobodnih građana: „Samo demokratska, prosperitetna i stabilna Srbija može da reši dva glavna problema – dijalog sa Kosovom i odnos sa susedima. To ne može da učini autokratski ili hibridni režim, kakav sada imamo“, kaže Albahari. On ujedno naglašava da „ne bi bilo fer tražiti (od proevropske koalicije) da se prvo i odmah bavi najkontroverznijom temom. Onda bi ova koalicija bila odmah pod pritiskom.“

Tri važne teme

Okrugli sto u Berlinu vodio je poslanik Zelenih Boris Mijatović. U izjavi za DW kaže da za njega, nakon ove diskusije, postoje tri važne teme u Srbiji: „Plate i inflacija su velika tema. Građani moraju da kupuju hranu i potrepštine za život, moraju da dobijaju svoje plate i da imaju posao. Srbija je važan trgovinski partner Nemačke i Evrope, i zato je važno da razgovaramo o tome kako privrednu situaciju da držimo pod kontrolom.“

„Druga važna tema je životna sredina, posebno sada u toku zime. A treća: bezbednost građana. Nažalost, širom sveta imamo užasna dešavanja kao što su bila dva krvoprolića u Srbiji u maju. Važno je da razgovaramo o iskustvima koja imamo mi u Nemačkoj. Moramo razgovarati o tome kako to može da se spreči i kako na to reagovati. Kako u društvu povratiti poverenje i samopouzdanje“, kaže Mijatović.

Na pitanje kakve rezultate on očekuje 17. decembra, poslanik nemačkih Zelenih nije želeo da odgovori. To je zato, kaže, što će on biti jedan od posmatrača OEBS-a na izborima u Srbiji.

Izgleda da se neke stvari menjaju i da se međunarodna politička klima popravlja!

Predstavnici Zeleno-levog fronta, Pokreta slobodnih građana, Demokratske stranka i Stranke slobode i pravde razgovarali su sa poslanicima nemačke vladajuće koalicije, koju čine zeleni, liberali i… pic.twitter.com/Jbqra7aCN3

— Zeleno-levi front (@nedavimobgd) December 1, 2023