Šta je realno da opozicija dobije pred sledeće izbore?

Moguće da će se javni servis delimično otvoriti za opoziciju koja će na njemu biti uvaljana u blato naprednjačkog prostakluka, kažu sagovonici Danasa koje smo pitali šta je realno da opozicija dobije pred sledeće izbore, najdalje do aprila 2022, od tri stvari koje traži – slobodan javni servis, razdvajanje predsedničkih, beogradskih i parlamentarnih izbora i kontrolu izbornog procesa i izbornog dana.

Politikolog Mladen Mrdalj smatra da je verovatno da će opozicija biti puštena na RTS, ali u duel emisije gde će biti valjani u blatu naprednjačkog proračunatog prostakluka, kao što smo videli i pre.

– SNS planeri znaju da biračko telo RTS ne gleda, a ako i gleda, ima naklonost ka predstavnicima SNS. Apstinenti ionako ne gledaju RTS, a ako gledaju, u toj svađi će potvrditi da su „svi isti“ – objašnjava Mrdalj.

Kada je reč o razdvajanju izbora, on navodi da je to malo verovatno, jer se to lako pravda „uštedama“.

– Ako čak i bude razdvajanja, SNS može izigrati suštinu tako što će napraviti razmak od mesec-dva, tako da će izborna kampanja biti ista, samo dani izlaska na izbore različiti – navodi on.

Prema njegovim rečima, puna kontrola izbornog procesa je opoziciji teško dostižna, jer ima slabe kapacitete na terenu, odnosno naprosto nedostaje ljudstvo.

– Uostalom, svaki eventualni problem ide pred državna tela koja su pod kontrolom vlasti i dok se ti procesi razvuku, medijska pažnja prođe, kao što smo videli na primeru DJB i Bobana Stojanovića, koji su praktično dokazali teške prekršaje pa ništa – ukazuje on.

Upitan hoće li delimično oslobađanje RTS biti dovoljno za opoziciju da izađe na naredne izbore, on odgovara da neće.

– Neće, zato mislim da će ih Vučić dozirano puštati na RTS, gde će potencirati sukobe unutar opozicije (slučaj Nikola Jovanović) ili će ih rešetati snimcima njihovih izjava da neće ići na nefer izbore (dakle ovi na koje idu su onda fer? Ili su lagali da su prošli bili nefer?). Na kraju, pustiće ih da nešto i kažu slobodno, ali to će nestati u nastavku orkestrirane propagande. Kao medijski „štap po vodi“, malo se zatalasa voda i ništa – zaključuje Mrdalj.

Izvršni direktor Crte, Raša Nedeljkov, za naš list kaže da su zahtevi opozicije političke prirode, pre svega razdvajanje izbora i da o njima treba civilizovano da razgovaraju politički akteri, ali ne u parlamentu jer u njemu nisu svi predstavnici građana, što je posledica bojkota većeg dela opozicije.

Prema njegovim rečima, preporuke ODHIR, sugestije iz izveštaja EK i preporuke organizacija civilnog društva, poput Crte, jasne su i nema mistifikacije.

Samo je pitanje da li će to biti urađeno.

A tu se pre svega misli na medijski ambijent u kojem sve opcije moraju da imaju ravnopravne mogućnosti i uslove da komuniciraju sa biračima.

Zatim, kako kaže, tužilaštvo mora da počne da ispituje brojne primere i navode o pritiscima na birače i kupovinu glasova, na šta je Crta ukazivala.

Uz to, Nedeljkov navodi i da postoje jasni načini za sprečavanje funkcionerske kampanje i zloupotrebe javne funkcije.

– Ne bih govorio samo o RTS iako je to najvažnija televizija jer se finansira novcem građana. Govori bih o medijsklom aspektu, koji je kao problem apostrofiran u svim izveštajima domaćih i stranih posmatrača i institucija. Pitanje RTS-a je i pitanje funkcionisanja Regulatornog tela za elektronske medije koje će možda početi da radi svoj posao i sprovodi zakone. Ako preporuke ODHIR-a budu sprovedene u dovoljnoj meri, mi ćemo moći da imamo ambijent za izbore koji će biti dramatično bolji od, na kraju krajeva, izbora u junu ove godine. Lopta je u rukama vlasti koja ima istorijsku većinu u parlamentu i nema nikakvu prepreku da ih primeni. Imajući u vidu da su prve reakcije najviših zvaničnika na informacije o ODHIR izeštaju bile negativne i da od objavljivanja izveštaja do danas nismo čuli nikakav plan za operacionalizaciju i primenu tih preporuka, pesimističan sam da će biti ispunjene – zaključuje Nedejkov.

Antonijević: Šta dobijaju građani, a ne opozicija

Milan Antonijević, izvršni direktor Fonda za otvoreno društvo, koji je učestvovao u pokretanju prvih razgovore opozicije i vlasti o izbornim uslovima, u leto 2019. za Danas kaže da ovde nije pitanje šta će opozicija dobiti, nego građani. „Pitanje je da li ćete moći svoj glas da zasnujete na osnovu nezavisnih medija, RTS-a koji izveštava o svemu, bez pritisaka na te iste birače, zloupotreba javne funkcije su prva pitanja koja bi trebalo postaviti pre raspisivanja prevremenih parlamentarnih izbora. Uloga Evropskog parlamenta u budućem dijalogu o izbornim uslovima je ključna i zato svu pažnju moramo usmeriti na njih. Nadam se da će i poverenje u EP, poverenje svih strana koje će učestvovati u ovoj trećoj i finalnoj rundi dijaloga, biti veće nego u nas iz civilnog društva, iz Fondacije za otvoreno društvo i FPN koji smo ceo ovaj dugoročni proces i započeli u toj prvoj i rekao bih teškoj rundi“, kaže Antonijević.