Šta je Srbija propustila u slučaju protiv Milana Radoičića?

Dan ranije ga je policija privela na saslušanje u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, povodom oružanog napada na policiju Kosova u selu Banjska kod Zvečana 24. septembra.

Radoičić je sam, putem medija, preuzeo odgovornost za taj napad, koji Kosovo karakteriše kao teroristički akt i pokušaj rušenja ustavnog poretka.

Vlasti u Prištini ukazuju i da je u tom napadu ubijen policajac Afrim Bunjaku.

Ali Srbija, koja državu Kosovo, niti njene institucije ne priznaje, krivična dela kvalifikuje drugačije od zvanične Prištine.

Među delima koja mu se stavljaju na teret u Srbiji nema terorizma, niti ubistva kosovskog policajca, podseća Radio Slobodna Evropa.

Više javno tužilaštvo Radoičića tako sumnjiči za nekoliko krivičnih dela u vezi sa ilegalnom nabavkom oružja i „izazivanjem opšte opasnosti“.

Da taj postupak protiv Radoičića „nema mnogo veze sa zakonom“ ukazuje beogradski advokat Božo Prelević.

Prelević za Radio Slobodna Evropa (RSE) ocenjuje da kvalifikacije tužilaštva i suda ne izgledaju kao da ih je pisala struka, već „marketinški stručnjaci“.

„Kada Radoičić izađe i kaže da je on to (napad) organizovao i organizovao grupu, svašta tu ima drugačijeg od krivičnih dela koja mu se stavljaju na teret“, dodaje on.

U otvorenom pismu javnosti Radoičić je priznao da je organizovao naoružanu grupu i bio u Banjskoj 24. septembra, kada je ubijen kosovski policajac, a nekoliko njih povređeno.

Potom su u razmeni vatre ubijena trojica napadača srpske nacionalnosti.

Za šta Srbija tereti Radoičića?

Prema saopštenju Višeg suda u Beogradu, Radoičiću se stavlja na teret nekoliko krivičnih dela.

Prvo je nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih sredstava.

Osim ilegalne nabavke i držanja oružja i eksplozivnih sredstava, Tužilaštvo Radoičića tereti i da je on lično neovlašćeno nosio oružje.

Kako je saopštilo tužilaštvo, Radoičić se tereti da je od januara 2023. godine do 24. septembra nabavljao oružje, municiju i eksplozivna sredstva velike razorne moći iz Tuzle u Bosni i Hercegovini.

Za ovo krivično delo zaprećena kazna zatvora je od dve do dvanaest godina.

Tužilaštvo smatra i da je Milan Radoičić „kolovođa“ grupe koja je izvršila krivično delo, za šta je zaprećena zatvorska kazna do osam godina.

Međutim, napadače iz Banjske ne tretira kao organizovanu kriminalnu grupu, niti Radoičića kao njihovog organizatora.

Radoičiću se na teret stavlja i teško delo protiv opšte sigurnosti, odnosno da je „izazvao opštu opasnost“ nakon koje je „nastupila smrt jednog ili više lica“. Za to delo je maksimalna kazna zatvora takođe do 12 godina.

Radoičić je, kako je saopšteno 3. oktobra, negirao krivicu za sva ova dela – iako je u medijima, putem svog advokata Gorana Petronijevića, četiri dana ranije priznao odgovornost za napad u Banjskoj.

Vlasti u Prištini su u prvim danima istrage označile Radoičića kao učesnika i glavnog organizatora oružane grupe, a potom su javno predočeni dokazi koji, po oceni Kosova, to potvrđuju.

Pored snimaka sa dronova, predstavljen je i veliki arsenal oružja i druge opreme koji su zaplenjeni u Banjskoj.

Takođe, Kosovo insistira da su vlasti u Srbiji imale ulogu u organizaciji napada, što je zvanični Beograd demantovao.

„Postupak protiv Radoičića zbog pritiska Zapada“

Prema mišljenju advokata Prelevića, postupak protiv Radoičića Srbija vodi zbog „spoljnopolitičkog izgleda“.

Evropska unija od Beograda traži saradnju u istrazi napada na severu Kosova, podvlačeći da mandat za tu istragu ima kosovska policija.

U Evropskom parlamentu su 3. oktobra oštro osudili napad u Banjskoj, a Zapad je saglasan sa kvalifikacijom kosovskih vlasti da se radi o terorizmu.

Advokat Božo Prelević kaže za RSE da je Srbija morala da uhapsi Radoičića kako bi pokazala da nije deo tog napada i da se „protiv toga bori“.

Ceo postupak se, prema njegovom mišljenju, odvija zbog pritiska Zapada, dok sa druge strane „zbog mogućih izbora, Radoičić ne sme da bude u pritvoru“.

„Držanje Radoičića u zatvoru, člana Srpske liste, nekog za koga se do juče tvrdilo da je heroj sa Kosova nije pametno za unutrašnjopolitičke prilike, pa ste imali to brzo hapšenje sa brzim izlaskom“, kaže Prelević.

Radoičić je u otvorenom pismu javnosti 29. septembra insistirao da je napad organizovao bez znanja vlasti, i podneo je ostavku na mesto potpredsednika Srpske liste – vodeće partije Srba sa Kosova koja uživa podršku zvaničnog Beograda.

„Dogovor sa vlastima“

Advokat Božo Prelević navodi da mu ovakvo ponašanje Radoičića izgleda kao „dogovor (sa vlašću u Srbiji)“.

„On je tamo (pred tužilaštvom) da ne bi bio kriv predsednik Srbije (za napad). On zato mora da prizna da je sve organizovao, ali ne može to da kaže u tužilaštvu jer onda ne može da bude pušten (iz pritvora)“, kaže Prelević.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u prvom obraćanju javnosti, rekao da su napadači na kosovsku policiju lokalni Srbi sa Kosova, „koji više ne mogu da trpe Kurtijev (Albin, premijer Kosova) teror“.

Oko nedelju dana kasnije, 2. oktobra Vučić je rekao da će svi koji su učestvovali u napadu na kosovsku policiju odgovarati pred institucijama, a da to uključuje i odgovornost Radoičića.

U više navrata je demantovao umešanost Srbije.

Bez pritvora, uprkos zahtevu Tužilaštva

Uz odbijanje zahteva tužilaštva da se Radoičiću odredi pritvor, Viši sud u Beogradu je 4. oktobra njemu zabranio da napusti boravište i oduzet mu je pasoš.

Takođe, zabranjen mu je odlazak na Kosovo.

Tužilaštvo je najavilo da će se na odluku suda žaliti.

Prvu izjavu institucijama u Srbiji Radoičić je 30. septembra dao „u svojstvu građanina“, dan nakon što je javno preuzeo odgovornost za Banjsku.

Nije poznato šta je tada rekao u policiji.

Tri dana kasnije je priveden, a iskaz je dao kao osumnjičeni.

Prema saopštenju Višeg javnog tužilaštva od 3. oktobra, Radoičić je negirao izvršenje krivičnih dela koja mu se stavljaju na teret.

Goran Petronijević, njegov branilac, izjavio je tada da je Radoičić negirao da je izvršio krivična dela, ali da nije negirao činjenično stanje.

„(On) negira da to ima veze sa krivičnim delima koja mu se stavljaju na teret. On je objasnio svoje motive“, rekao je Petronijević novinarima.

Ministar unutrašnjih poslova Kosova Dželjaj Svečlja (Xhelal Svecla) izjavio je u intervjuu za RSE 29. septembra da će nadležni organi Kosova, preko međunarodnih partnera, tražiti izručenje „svih koji su učestvovali u planiranju i realizaciji terorističke akcije“ u Banjskoj.

Za sada nije poznato kako će Srbija odgovoriti na takav zahtev kad bude upućen, budući da do sada nije imala saradnju sa institucijama Kosova.