Šta je svedok ispričao na suđenju Tačiju?

Po optužnici protiv Tačija i saoptuženih Kadrija Veseljija, Redžepa Seljimija i Jakupa Krasnićija za ratne zločine na Kosovu i u Albaniji, 1998-1999. godine, OVK je u pritvorima u albanskim gradovima Kukeš i Cahan nezakonito držala, zlostavljala i ubijala svoje protivnike, pretežno Albance, proglašene za „kolaborante“.

Optuženima, tadašnjim članovima Glavnog štaba OVK i „privremene vlade Kosova“ na teret se stavljaju ratni zločini u još 40 pritvora OVK širom Kosova, u kojima su žrtve bili i Srbi i Romi.

Zirapi je posvedočio da je od aprila do juna 1999. bio u „logističkoj bazi“ OVK u Kukešu, gde je, po optužnici, bio i pritvor u kojem su mučene desetine protivnika OVK, od kojih je jedan podlegao povredama.

Na sugestiju Tačijevog branioca Luke Mišetića, Zirapi je, međutim, tvrdio da u bazi u Kukešu nije video ni pritvor ni pritvorenike.

Kao tačnu, prihvatio je i Mišetićevu sugestiju da „nikada nije čuo da je neko uhapšen i pritvoren u Kukešu“.

Isti odgovor, Zirapi je dao i za mesto Cahan, ograđujući se da je bio pritvoren jedan Albanac, koji je navodno oslobođen, na njegov zahtev.

Zirapi, tadašnji „zamenik ministra odbrane u privremenoj vladi Kosova“ tvrdio je da, stoga, nikakve informacije o pritvorima nije mogao preneti Tačiju, koji je bio „premijer“, niti „ministru odbrane“ Azemu Sulji.

Na početku ispitivanja Zirapija, drugooptuženi Kadri Veselji nagovestio je, preko branioca Bena Emersona, da će se od optužbi za zločine na Kosovu braniti alibijem.

Emerson je, naime, u sudnici prikazao listove Veseljijevog švajcarskog pasoša, dokazujući da on, kao glavni obaveštajac GŠ OVK, nije bio na Kosovu od novembra 1998. do okončanja NATO bombardovanja u junu 1999. godine.

Branilac Emerson je insistirao na Veseljijevim kontaktima sa stranim obaveštajnim službama, sugerišući da je rezultat bila reorganizacija OVK u vojnu snagu koju je NATO mogao da podrži.

Advokati optuženih nastavljaju da unakrsno ispituju Zirapija.

Optužnica u 10 tačaka tereti Tačija (55), Veseljija (56), Seljimija (52) i Krasnićija (73) za progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).

U šest tačaka optužnice, ta krivična dela kvalifikovana su kao zločin protiv čovečnosti, a četiri tačke kao ratni zločin.

Svi optuženi su u pritvoru u Hagu od novembra 2020., kada su bili uhapšeni na Kosovu. U prvom pojavljivanju pred sudijom, negirali su krivicu.