Šta je tačno Savet Evrope i koga okuplja ova međunarodna organizacija?

Interesovanje javnosti za SE poraslo je ovih dana budući da je Kosovo korak bliže članstvu u ovoj organizaciji posle zelenog svetla koje je dobilo na glasanju u Parlamentarnoj skupštini SE.

Zvanični Beograd se protivi članstvu Kosova jer nije formirana Zajednica srpskih opština, dok Priština napredak shvata kao potvrdu napretka u oblastima kojima se SE bavi, ali i potvrdi državnosti.

Iako je organizacija nadnacionalnog i evropskog karaktera, Savet Evrope ne pripada institucijama Evropske unije (nije Evropski savet ni Savet Evropske unije).

Članstvo u Savetu Evrope nije uslovljeno članstvom u EU, mada nijedna država nije pristupila Uniji a da prethodno nije pripadala Savetu Evrope, koji je i zvanični posmatrač Ujedinjenih nacija.

Svrha Saveta Evrope je u ostvarenju osnovnih ličnih i demokratskih prava i sloboda u Evropi, a najvažniji akti su donošenje Evropske konvencije o ljudskim pravima (1950) i uspostavljanje Evropskog suda za ljudska prava (1998), kao stalnog sistema pravne zaštite (Protokol br. 11 Evropske konvencije o ljudskim pravima).

Ljudska prava promoviše kroz međunarodne konvencije, kao što su Konvencija o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici i Konvencija o sajber kriminalu. Ona prati napredak država članica u ovim oblastima i daje preporuke putem nezavisnih stručnih tela za praćenje. Države članice Saveta Evrope više ne primenjuju smrtnu kaznu.

Zalaže se za slobodu izražavanja i medija, slobodu okupljanja, ravnopravnost i zaštitu manjina. Pokrenuo je kampanje o pitanjima kao što su zaštita dece, govor mržnje na mreži i prava Roma, najveće evropske manjine. Pomaže državama članicama da se bore protiv korupcije i terorizma i da preduzmu neophodne reforme pravosuđa. Grupa ustavnih stručnjaka SE, poznata kao Venecijanska komisija, nudi pravne savete zemljama širom sveta.

Među dostignućima SE ubraja se ukidanje smtne kazne 1983, ali borba za nediskriminaciju i protiv rasizma, podrška slobodi izražavanja, rodnoj ravnopravnosti, zaštiti prava dece….

ZEMLJE ČLANICE

Savet Evrope okuplja 46 zemalja, od kojih je njih deset (Belgija, Ujedinjeno Kraljevstvo, Danska, Republika Irska, Italija, Luksemburg, Norveška, Francuska, Holandija, Švedska) učestvovalo u osnivanju.

Zemlje koje su se pridružile su: Kraljevina Grčka (9. avgust 1949), Turska (9. avgust 1949), Island (9. mart 1950), Zapadna Nemačka (13. jul 1950), Austrija (16. april 1956), Kipar (24. maj 1961), Švajcarska (6. maj 1963), Malta (29. april 1965), Portugal (22. septembar 1976), Španija (24. novembar 1977), Lihtenštajn (23. novembar 1978), San Marino (16. novembar 1988), Finska (5. maj 1989), Mađarska (6. novembar 1990), Poljska (26. novembar 1991), Bugarska (7. maj 1992), Estonija (14. maj 1993), Litvanija (14. maj 1993), Slovenija (14. maj 1993), Češka Republika (30. jun 1993), Slovačka (30. jun 1993), Rumunija (7. oktobar 1993), Andora (10. oktobar 1994), Letonija (10. februar 1995), Albanija (13. jul 1995), Moldavija (13. jul 1995), BJR Makedonija (9. novembar 1995), Ukrajina (9. novembar 1995), Rusija (28. februar 1996, ali suspendovana 2022. nakon invazije Rusije na Ukrajinu), Hrvatska (6. novembar 1996), Gruzija (27. april 1999), Azerbejdžan (25. januar 2001), Jermenija (25. januar 2001), Bosna i Hercegovina (24. april 2002), Srbija  (3. april 2003, SCG kao pravna naslednica SFRJ), Monako (5. oktobar 2004) i Crna Gora (11. maj 2007).

Zemlje Posmatrači: Kanada, Sveta Stolica, Izrael (zemlja posmatrač u Parlamentarnoj skupštini), Japan, Meksiko, Sjedinjene Američke Države.

OSNIVAČI

Vinston Čerčil, premijer UK, Konrad Adenauer, kancelar i ministar spoljnih poslova Federalen Republike Nemačke, Robert Šuman, ministra spoljnih poslova Francuske, Pola-Henri Spak, premijer i ministar spoljnih posloav Belgije, Alčide de Gasperi, premijer Italije i Ernest Bevin, državni sekretar ministarstva spoljnih poslova UK smatraju se osnivačima Saveta Evrope. Oni su 1949. pokrenuli proces evropske izgradnje osnivanjem SE i uspostavivši Evropsku zajednicu za ugalj i čelik (ECSC) 1950. i Evropsku ekonomsku zajednicu (EEZ) 1957.

STRUKTURA

Na čelu organizacije je generalna sekretarka koju bira Parlamentrana skupština na mandat od pet godina. Ona vodi i predstavlja organizaciju i odgovorna je za strateško planiranje i usmeravanje programa rada i budžeta. Ima i zamenika generalnog sekretara kojeg takođe bira Parlamentarna skupština na period od pet godina, na izborima odvojenim od izbora za generalnog sekretara.

Savet ministara je telo Saveta za donošenje odluka i sastoji se od ministara spoljnih poslova svake države članice ili njihovih stalnih diplomatskih predstavnika u Strazburu. Komitet ministara odlučuje o politici Saveta Evrope i odobrava njegov budžet i program aktivnosti.

Parlamentarna skupština se sastoji od 306 članova parlamenta iz 46 država članica. Skupština bira generalnog sekretara, komesara za ljudska prava i sudije u Evropskom sudu za ljudska prava, obezbeđuje demokratski forum za debatu i nadgleda izbore i njenih odbori igraju važnu ulogu u razmatranju aktuelnih pitanja.

Kongres lokalnih i regionalnih vlasti odgovoran je za jačanje lokalne i regionalne demokratije. Sastoji se od 612 izabranih predstavnika koji predstavljaju više od 150.000 lokalnih i regionalnih organa vlasti.

Evropski sud za ljudska prava je stalni sudski organ koji svim Evropljanima jemči prava zaštićena Evropskom konvencijom o ljudskim pravima. Otvoren je za države i pojedince, bez obzira na nacionalnost. Četrdeset sedam država članica Saveta Evrope potpisnice su Konvencije.

Komesar za ljudska prava nezavisno se bavi kršenjima ljudskih prava i skreće pažnju na njih.

Konferencija međunarodnih nevladinih organizacija obuhvata 400 NVO i obezbeđuje vitalne veze između političara i javnosti i donosi glas civilnog društva u Savet. Radu Saveta veoma veliki doprinos daje stručnost međunarodnih nevladinih organizacija i njihove aktivnosti na terenu usmerene na građane Evrope.

U sedišu u Strazburu ima 2.200 zaposlenih, a ima i spoljne kancelarije i kancelarije za vezu sa drugim međunarodnim organizacijama. Evropski omladinski centri u Strazburu i Budimpešti pružaju obuku mladima u demokratiji i ljudskim pravima.