foto FoNet Milica VučkovićMilica Đurđević Stamenkovski, ministarka u Vladi Srbije lažirala je da je završila Fakultet političkih nauka u Beogradu, a umesto toga završila je ruski Institut za dijasporu i integracije. Celokupan studentski program trajao je skromnih 260 sati, a malo je poznato da je ovaj institut osnovan na inicijativu čoveka iz Jedinstvene Rusije, stranke iza koje stoji predsednik Vladimir Putin.
Iako je ministarka i liderka Zavetnika Milica Đurđević Stamenkovski objavila da je završila Fakultet političkih nauka u Beogradu, CINS je otkrio da to nije istina. Status studentkinje izgubila je još 2020. godine, ali je umesto toga nova ministarka završila jedan drugi fakultet – i to ruski.
Kako je objavio CINS, u izjavi za ovaj istraživački medij, Đurđević Stamenkovski je rekla da je diplomu stekla tek ove godine na ruskim Institutu za dijasporu i integracije.
Prema pisanju CINS-a, za to nije nije pružila dokaz jer je prema njenim rečima predala dokumentaciju za upis na magistarske studije na Ruskom državnom socijalnom univerzitetu.
Program traje 260 sati, iza svega stoji Putinov čovek
Institut za dijasporu i integracije je, prema podacima sa njihovog sajta, osnovan 1996. godine, a licencu za pružanje dodatnog obrazovanja dece i odraslih, kao i dodatnog stručnog obrazovanja su dobili 2019. godine od Moskovskog odeljenja za obrazovanje.
Prema podacima sa sajta Institut nudi kurseve i iz političkih nauka, koji traju od 36 do 72 sata.
U odgovoru za CINS Institut za dijasporu i integracije kaže da je „Milica Đurđević Stamenkovski od 2020. do 2024. prošla obuku na Institutu država SNG (Institut za dijasporu i integracije), specijalnost politikologija. Program je trajao 260 akademskih sati. Pomenuti program realizuje se na ruskom jeziku, uzimajući u obzir posebnosti za strane studente“.
Međutim, sa Instituta nisu odgovorili na pitanja da li je diploma stečena na ovaj način ekvivalenta diplomi osnovnih akademskih studija, kao ni da li su joj priznali ispite koje je položila na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.
Inicijativa za osnivanje ovog Instituta je potekla od Konstantina Fedoroviča Zatulina, političara i člana Putinove Jedinstvene Rusije. On se u državnoj Dumi nalazi na mestu specijalnog predstavnika za pitanja migracije i državljanstva, a bavi se i poslovima vezanim za pitanja bivših država Sovjetskog Saveza i evroazijske integracije.
Među osnivačima Instituta se, između ostalih, navode Ministarstvo spoljnih poslova Ruske Federacije, akcionarsko društvo Sputnjik, instituti Ruske akademije nauka i Moskovski državni univerzitet Lomonosov.
Njegov cilj je, između ostalog, da prati i proučava stanja bivših država Sovjetskog Saveza, kao i da prikuplja informacije o položaju Rusa koji su van zemlje i radi na jačanju veza sa ruskom dijasporom.
Mediji u Srbiji su u više navrata pisali o Zatulinu tokom njegovih poseta Beogradu. Dolazio je na sahranu i obeležavanje petogodišnjice smrti Slobodana Miloševića, kao i na događaj u organizaciji Srpske radikalne stranke u periodu dok je Vojislav Šešelj još uvek bio u Hagu. Tom prilikom poručio je da Tribunal mora biti ukinut jer predstavlja „sramotu međunarodnog prava“.
Institut je 2021. godine otvorio i svoje predstavništvo u Beogradu, u hotelu Moskva, sa nazivom Ruski balkanski centar. Otvaranju su prisustvovali Konstantin Zatulin, tadašnji predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić i i bivši ambasador Srbije u Moskvi Slavenko Terzić, koji je i direktor ovog Centra.
Kako je izvestila Radio televizija Vojvodine Zatulin je tom prilikom ukazao da Rusija i Srbija nemaju zajedničku granicu, da narodi dve zemlje nikada nisu živeli u jednoj državi, ali da ih vekovima povezuje ista vera, slični pogledi na svet i „uzajamna, ponekad mistična ljubav“.
Ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Bocan-Harčenko pročitao je poruku šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova, koji je podsetio da se odnosi dve zemlje razvijaju uzlaznom linijom i ukazao na značaj društvene diplomatije u jačanju prijateljstva i saradnje dva naroda i dve države.
Lavrov je u pismu izrazio očekivanje da će centar dati svoj doprinos tome, a Bocan-Harčenko je poručio da će se i sam truditi da pomogne radu Centra, čije otvaranje smatra značajnim korakom na putu razvoja dijaloga, društvene diplomatije i celokupnih odnosa Rusije i Srbije.
Na sajtu Instituta se inače redovno objavljuju vesti, među kojima i one o novim zakonima o proterivanju migranata, o aktuelnom ratu u Ukrajini i odnosima sa drugim zemljama.
Institut i Rusko balkanski centar izdali su 2023. i zajedničko saopštenje kojim se osuđuju protesti „Srbija protiv nasilja“, uz ocenu da su te akcije imale za cilj rušenje Aleksandra Vučića i destabilizaciju Srbije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
