Šta je Vučić sve „predao“ na Kosovu: Sagovornici Danasa o plakatu nepoznatih autora na kojem je predsednik predstavljen kao „izdajnik“

Navodi se da je Vučić “predao”: sva javna preduzeća, telekomunikacije, pozivni broj, vodovod (jezero Gazivode), elektroenergetski sistem, infrastrukturu, poštu, železnice, pravosuđe, zemljišne knjige, poreski i monetarni sistem, prihvatio ukidanje civilne zaštite, predao policiju, carinu i carinske prelaze, omogućio stvaranje granice prema Srbiji, registarske tablice, pasoše, lične karte, dokumenta, prihvatio članstvo Kosova u međunarodnim institucijama, učešće Srpske liste u vlasti, vašingtonskim sporazumom ostvareno međusobno priznanje Izraela i Kosova i Briselski sporazum po pitanju ZSO.

Daleko više od podataka ko je štampao ove plakate bitnije je pitanje da li su svi ovi ustupci zaista učinjeni i da li su oni direktno pomogli osamostaljivanje tzv države Kosovo, odnosno, da li je Vučić, kako su ga okarakterisali, zaista time izdao srpski interes u južnoj pokrajini i pomogao urušavanju teritorijalnog integriteta države.

Politički analitičar Dragomir Anđelković kaže za Danas da je većina stvari sa spiska učinjena za vladavine Vučića, ali da ima i onih koje su započete ranije dok ih je on samo produbio.

– Sve što je rečeno potpuno je tačno, Vučić je onu politiku koju je optuživao dok je bio u opoziciji nastavio da vodi neslućenim intenzitetom. Ono što niko pre njega nije ni pomišljao da uradi, on je uradio. Dakle, sve što je rečeno tačno je, ali tu nije rečeno ono što je ključno. Sve ovo jeste narušavanje srpskih interesa, ali sa formalnog stanovišta teško je to nazvati izdajom jer može uvek da se tumači tehnički. Vučić je, međutim, uradio nešto što je formalno izdaja, on je usmeno, u svoje ime, 27.februara prošle godine prihvatio Francusko-nemački plan. Znači, kao predsednik Republike, a on nije bilo ko, već neko ko je dužan da poštuje Ustav Srbije. Ustav u 114. članu kaže da predsednik mora da brani suverenitet i integritet Srbije, po pitanju Kosova. S druge strane, u drugom članu Francusko-nemačkog plana govori se da Kosovo i Srbija uređuju odnose u duhu Povelje Ujedinjenih nacija, o jednakosti suvereniteta i u duhu pooštovanja međusobnog territorijalnog integriteta. To je priznanje Kosova. On kao predsednik, koji je dužan da brani teritorijalni integritet Srbije, daje izjavu da prihvata plan kojim se Kosovo priznaje. Taj plan nije za sada potpisan, ali je on tu je počinio veleizdaju, kaže Anđelković.

On zaključuje da sve navedeno može da se tumači kao narušavanje srpskih pozicija i kolokvijalno se nazove izdajom, ali formalno ipak nije, jer su u pitanju tehnički aranžmani koji mogu da se podvedu pod Rezoluciju 1244.

Sa druge strane, Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose, upozorava da je ovaj “pamflet iz poznate radionice” i vrsta retorike koju koristi put koji ne treba nikako slediti, a da obiluje neobaveštenošću “pisca” o stanju na Kosovu i Metohiji.

– Ovako nešto ničemu ne pomaže, sigurno ni rešavanju problema koji se tu nabrajaju, niti ako je neko imao ideju da ovim umanji uticaj Vučića, mislim da mu čak ovim pomaže. Što se tiče ove vrste retorike, i neinformisanosti o stanju na Kosovu, mislim da je to put koji ne treba slediti, koji nas iz ovog hladnog propagandnog građanskog rata vodi u vrući građanski rat. Ako idemo po stavkama, osim velike emocije vidimo i neobaveštenost pisca, tu se neke stvari apsolutno ne mogu pripisati Vučiću. Na primer, Gazivode nisu rešeno pitanje, ali ne postoji nikakav vodovod, u pitanju je Vašingtonski sporazum i tu je jedno mnogo važnije pitanje koje bi bilo, da se realizovalo, u korist i srpske zajednice i Srbije, jer nije samo u pitanju korišćenje jezera nego i vodosistema Ibar-Lepenica. Itekako su tu interesi Srbije opravdani, komentariše Janjić.

On podseća da je, primera radi, pozivni broj utvrđen je još u doba SFRJ, s početka 80-ih, te da takav broj postoji i za Vojvodinu a da je ideja bila da se otvori što više linija iz Jugoslavije ka svetu, u svetlu tadašnje tehnologije.

– U pravosuđu nema Srba, a integraciju policije je započeo (Nebojša) Čović. Tada se pravi selekcija, jedan deo je ušao u kosovsku policiju, a deo ostao da radi kao civilna zaštita. Monetarni sistem ne postoji jedinstven, poreski sistem takođe nije integrisan, ništa od ovoga što je nabrojano nije do kraja izvršeno, kao ni Zajednica srpskih opština, ističe Janjić.

On objašnjava da se kod infrastruktuire stvari “često brkaju”, te da postoji vojno-policijska kontrola teritorije, koja je za sada u policijskom delu potpuno u rukama kosovskih vlasti, ali ne i u vojnom.

– Privatizacija javnih preduzeća je obavljena pod UNMIK-om i završena do 2003, te nema veze sa Vučićem. De facto ima veze sa nepristajanjem tadašnjih i kasnijih vlasti Srbije da uopšte razgovaraju o pitanjima sukcesije. Pa je onda UNMIK vodio svoj proces, prateći pravila sukcesije, zato su kasarne i ostale vladine zgrade predate Kosovu, a javna preduzeća su sva otišla, na Kosovu ih nema, a ako postoje u koncesiji su, a uglavnom je izvršena privatizacija i definitivno završena stvar. To je odgovornost Čovića, Koštunice, Tadića, što nisu našli odgovor na privatizaciju, a samo je dovršena priča pod Vučićem 2017. Odgovornost je Vučićeva što je to krio od javnosti, pa je te godine fingirao onaj prvi štrajk i barikade Srpske liste povodom Trepče, a ona je već bila predata kosovskoj Agenciji za privatizaciju. Sva preduzeća su formalno-ptavno pod upravom kosovske vlasti a suštinski većinu njih na teritoriji opštini Severa Kosova koriste privatnici iz Srbije. Vučićeva odgovornost je što je tolerisao to, a glavni profiteri su Veselinović, Radojičić i mnogi drugi, to su te milijarde evra za koje se govori da se “peru” preko Kosova, navodi Janjić.

On dodaje da železnica uglavnom ne funkcioniše, a da je predata Kosovu i to još 2003, te da se dalje na plakatu uglavnom citiraju delovi Briselskog sporazuma.

– Zato kažem da ova vrsta lifleta radi za Vučića. Na sve ovo on može da kaže, evo probao sam sve, rizikovao sam rat, izveo sam Srbe iz institucija. Ova vrsta trovanja javnosti neistinama, pogotovu kada se jedan čovek proglasi kriv za sve. Pa to je upravo ono što se želi u autioritarnoj vlasti. “Posle mene potop”. Ovo nije iz domena demokratizacije Srbije, niti rešavanja ključnog problema autoritarnosti vlasti a jačanja institucija, ovo je neki poziv na etno nacionalističku radikalnu revoluciju. Ne isključujem da je iz mašine ekstremne desnice ili i nekih pripadnika BIA. Ovo nije način niti promene vlasti niti boljeg stanja u Srbiji. Rukopis je poznat, na ovakvoj vrsti kampanje se podigao Milošević, poznat je i domet a i tužna praksa koju živimo, zaključuje Janjić.