Šta je za Srbiju važnije: Promocija sastanka Otvorenog Balkana bila veća nego samita koji je pokrenula Angela Merkel

Srbiju će na sastanku predstavljati delegacija koju će predvoditi premijerka Ana Brnabić. A sastanku će prisustvovati i ostalih pet šefova vlada zemalja Zapadnog Balkana. Biće tu i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, dosadašnji domaćini samita Balkanskog procesa od 2014., nekoliko članica Evropske unije iz regiona kao i najviši zvaničnici regionalnih i međunarodnih organizacija“, piše u saopštenju.

Prema najavama, ovogodišnji Samit Berlinskog procesa otvoriće nemački kancelar Olaf Šolc.

Popović podseća da iako je u novembru 2020. potpisan Akcioni plan koji je trebalo da zaokruži i integriše sve ono na čemu se godinama radilo u okviru Berlinskog procesa, lideri Srbije, Severne Makedonija i Albanije su intenzivirali aktivnosti oko Otvorenog Balkana, inicijative identične CRM-u.

– Kulminacija Berlinskog procesa trebalo je da se dogodi prošlog jula na samitu u Berlinu, međutim niko od lidera Zapadnog Balkana ali i zvaničnika Nemačke nije objasnio zašto se to nije dogodilo – podseća ona.

Kako dodaje, sastanak u četvratak je značajan i zbog toga što će biti potpisana tri sporazuma o mobilnosti u regionu, koja vode ka konačnom cilju formiranja Zajedničkog regionalnog tržišta.

– Nastavak Berlinskog procesa, koji je nastao kao lična inicijativa bivše nemačke kancelarke Angele Merkel, značajan je i zbog toga što ćemo zaista videti da su nove vlasti u Nemačkoj posvećene ovoj inicijativi. Do sada smo od kancelara Olafa Šolca mogli da vidimo retoričku posvećenost, od četvrtka će biti jasno da Berlin nije odustao od ove ideje koja za cilj ima što bolju pripremu i povezivanje država regiona međusobno, pre dostizanja punopravnog članstva u EU – navodi naša sagovornica.

Ona ističe da koliki značaj vlasti u Srbiji pridaju nastavku Berlinskog procesa govori činjenica da se gotovo o tome u javnosti ne govori.

– To posebno „bode oči“ zbog činjenice da je promocija bilo kog sastanka Otvorenog Balkana bila veća, nego što je to slučaj sa učešćem na sutrašnjem samitu. U budućnosti biće zanimljivo videti kako CRM i Otvoreni Balkan funkcionišu paralelno, jer ni lideri koji su pokrenuli Otvoreni Balkan ni ovdašnji eksperti za regionalna pitanja i tržišnu ekonomiju nisu dali odgovor na suštinsko pitanje: šta je to što Otvoreni Balkan nudi, a CRM ne – zaključuje ona.

Može se pretpostaviti da će i na ovom skupu biti iskorišćena prilika da se Srbiji još jednom naglasi da se od nje očekuje usaglašavanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU. Kako je prenela agencija Frans pres pozivajući se na izvore u vladi Nemačke, Berlin je pozorio Srbiju da bi bliskost Rusiji mogla da zakomplikuje njeno približavanje EU.

Uoči samita nemačka štampa posvetila je par stubaca i Srbiji. Pa tako „Frankfurter algemajne cajtung“ piše da Srbiju ne vredi uslovljavati prekidom pristupnih pregovora sa EU, jer je ulazak u EU realan koliko i odlazak na Mars, ali da su bezvizna putovanja druga stvar.

U poslednje vreme se često čuje optužba da Srbija „po nalogu Rusije pokušava da destabilizuje EU“, tako što ciljano bez viza pušta u zemlju ljude iz Indije, Tunisa, Burundija ili Kube kako bi ovi otišli u EU i tražili azil. No kako piše Frankfurter algemajne: „Sumnje u Srbiju su razumljive, ali u ovom slučaju neodržive. List navodi da je glavni cilj predsednika Srbije Aleksandra Vučića da „ojača svoju moć. Teško da će on rizikovati ozbiljan konflikt sa EU gde se nalaze daleko najvažnija tržišta i trgovinski partneri Srbije – sve dok njegovo održanje na vlasti ne zavisi od toga.“

A izvori Velta kažu da Berlin zahteva od Srbije da se odluči ili za put u EU ili za partnerstvo sa Rusijom. „Nužnost odluke sve je veća s obzirom na geopolitički razvoj“, rekao je neimenovani predstavnik Vlade novinaru lista.

Pred samit se u Berlinu okupio veliki broj poznavalaca regiona i političara i vodi se živa diplomatija u vezi sa Balkanom.

Berlinski proces je inicijativa koja podržava regionalnu saradnju na Zapadnom Balkanu i dopunjuje politiku proširenja Evropske Unije. Pokrenula ga je Nemačka Samitom u Berlinu 2014.

Aktivnosti premijerke Brnabić

Premijerka Brnabić svoje izlaganje imaće na tri radne sesije na temu „Regionalna saradnja i regionalno zajedničko tržište“, „Sigurnost snabdevanja energijom i transformacija“ i „Budućnosti Berlinskog procesa“. Ona će se na marginama samita sastati se sa ministrom spoljnih poslova Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske Džejmsom Kleverlijem. Planiran je i susret premijerke sa predstavnicima Foruma mladih i Foruma civilnog društva, kao i sastanak sa nemačkim privrednicima u organizaciji Odbora za istok nemačke privrede i Skupštine nemačkih privrednih komora.