Šta je zajedničko memorandumima o BG metrou sa Kinom i Francuskom?

Nakon što je u medijima osvanula informacija da je ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović u Pekingu potpisala i Memorandum o saradnji u vezi sa realizacijom projekta „Beogradski metro“ sa izvršnim potpredsednikom kompanije „Pauer Čajna“ Sjung Lisinom u javnosti su se otvorila pitanja – šta će se desiti sa sličnim ugovorima koji su već potpisani sa Francuzima 2011. i 2014. godine i po čemu se ovaj dokument razlikuje od njih.

Mahmud Bušatlija, konsultant za ulaganja, objašnjava za portal Danasa da je pre svega reč o jednoj uobičajenoj političkoj aktivnosti.

„Memorandum potpisan sa Kinezima je prosto jedan preliminarni akt političkog karaktera koji otvara mogućnost dalje saradnje bez neke definicije šta bi se radilo na metrou. On se može smatrati međunarodnim ugovorom niskog nivoa međusobne odgovornosti i obaveza. Međutim, kad hoćete stvarno nešto da uradite, onda napravite vrlo precizan predugovor, a to kod nas nije uobičajeno“, kaže Bušatlija.

On dodaje da to što su Francuzi po prethodno potpisanom memorandumu možda već i uradili neku preliminarnu analizu, to ne znači da ne mogu da nastave projekat, a da ga Kinezi opremaju. Međutim, ne krije da bi bilo daleko bolje da Kinezi rade sve od početka.

„Iskustva koja Evropa ima nisu ni blizu kineskim jer oni sad apsolutno dominiraju u tehničkim i tehnološkim rešenjima šinskih vozila, od najbržih vozova na svetu do metroa koji su najsavremeniji“, ističe Bušatlija.

Da podsetimo, u novembru 2011. godine tadašnji gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, državni sekretar Ministarstva ekonomije, finansija i industrije Francuske Pjer Leluš i potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Božidar Đelić potpisali su izjavu o namerama o Projektu beogradskog metroa, a potpisan je i memorandum o razumevanju između grada Beograda i francuske kompanije „Alstom transport”.

Planirano je da se studija koju će izraditi francuska kompanija „EGIS Rail” u saradnji sa domaćim podizvršiocima realizuje u dve faze: kao sveukupni koncept i kao idejni projekat linije 1 beogradskog metroa. Ova linija, u vidu „Y” strukture, trebalo je da bude duga oko 15 kilometara, sa 25 stanica, voznim sredstvima, sa jednim vozačem na svakom kraju, vodovima, električnim napajanjem, kao i električnim i mehaničkim podsistemima.

Tri godine kasnije, u novembru 2014. godine, tadašnji premijeri Srbije i Francuske Aleksandar Vučić i Manuel Vals i gradonačelnik Beograda Siniša Mali potpisali su Memorandum o razumevanju o gradnji metroa u Beogradu i još pet sporazuma.

Bušatlija navodi da je imao priliku da vidi ranije potpisane memorandume.

„Memoradum koji je Đilas kao gradonačelnik potpisao bio je u vezi nabavke šinskih vozila za potpuno nedefisani metro jer Francuzi tada čak nisu znali ni koja će biti trasa. I tada smo se, preliminarno doduše, obavezali da ćemo za 500 miliona evra kupiti od Francuza šinska vozila za metro. Međutim, tad se pričalo o nekom lakom metrou, za koji niko nikad nije dao precizno objašnjenje. Iz tih površnih politikantskih objašnjavanja ispalo je da je to tramvaj ustvari, koji dobar deo puta prolazi kroz tunel, što je apsolutno neprihvatljivo“, zaključuje Bušatlija.