Šta kažu Marinković i Vukadinović o odgovornosti i razrešenju predsednika?

Marinković je, u pisanoj izjavi, objasnio da Ustav Srbije od 2006. godine i Zakon o predsedniku Republike propisuju da pre isteka vremena na koje je izabran predsedniku Republike mandat prestaje ako podnese ostavku ili ako bude razrešen.

Razrešenje predsednika Republike može Narodnoj skupštini da predloži najmanje jedna trećina narodnih poslanika, dakle 84 parlamentaraca, ako smatra da je povredio Ustav, a postupak za razrešenje pokreće se većinom glasova svih narodnih poslanika, dakle najmanje 126 parlamentaraca, predočio je Marinković.

Ustavni sud dužan je da u roku od 45 dana od dana kad je pokrenut postupak za razrešenje odluči o tome da li je predsednik Republike povredio Ustav. Ako Ustavni sud odluči da je predsednik Republike povredio Ustav, predsednik Republike se razrešava ako za njegovo razrešenje glasaju dve trećine narodnih poslanika, objasnio je Marinković.

Odgovor na pitanje zašto Aleksandar Vučić pominje referendum o sopstvenom razrešenju, uprkos tako jasnim ustavnim i zakonskim normama koje takav referendum isključuju, Marinković smatra da može dati samo Vučić, ali da se mogu pretpostaviti razlozi za tu „neustavnu ponudu“.

Prema tumačenju profesora, ovo nije prvi put da Vučić čini tu ponudu, iz čega se može zaključiti da on zaista veruje da takva institucionalna mogućnost postoji.

Iz svih tih izjava proizlazi da on zapravo referiše na Ustav Srbije od 1990. godine koji je predviđao mogućnost opoziva predsednika Republike na referendumu, tvrdi Marinković.

Prema odredbama tog ustava, dodao je, Narodna skupština je pokretala postupak ako se o tome izjasni najmanje dve trećine narodnih poslanika, a o opozivu predsednika Republike odlučivali su birači.

Ta „zamena ustava“ samo je još jedna potvrda da se predsednik Republike s prezirom odnosi prema Ustavu Srbije od 2006. godine, onim nad kojim je položio zakletvu, rekao je Marinković.

Omaška u njegovom rezonu svedoči o njegovoj antiinstitucionalnoj, populističkoj prirodi. Naime, on ne može da poima da bi o tome da li je povredio Ustav mogli odlučivati Narodna skupština i Ustavni sud. On smatra da je iznad tih institucija i da jedino može odgovarati građanima Srbije, tvrdi profesor.

Naravno, sve pod uslovom da on odlučuje o tome ko su građani Srbije, s obzirom na sve manipulacije s Jedinstvenim biračkim spiskom, i da on odlučuje o tome kakva će biti svest „odabranih“ građana Srbije, s obzirom na sve manipulacije u medijima s nacionalnom frekvencijom, rekao je Marinković.

Nije isključeno ni da je ideju o savetodavnom referendumu predsednik Republike našao u Zakonu o referendumu i narodnoj inicijativi. Istina, taj zakon predviđa da Skupština može raspisati referendum o pitanju od šireg značaja iz svoje nadležnosti radi pribavljanja mišljenja građana o odluci koja treba da bude doneta u vezi sa tim pitanjem – savetodavni referendum, rekao je Marinković.

Šta sve previđa predsednik?

Marinković je naveo i da predsednik Republike previđa da Zakon propisuje i da, „prema vrsti akta koji je predmet izjašnjavanja građana, referendum može biti ustavotvorni, zakonodavni ili upravni“.

Nadležnosti Narodne skupštine da pokrene postupak za utvrđivanje odgovornosti predsednika Republike za povredu Ustava, i da glasa o njegovom razrešenju spadaju u knjiške primere pravosudne (tužilačke i sudske) funkcije parlamenta, a pravosudni akti ne mogu biti predmet izjašnjavanja građana na referendumu, dodao je profesor.

Marinković ponavlja da ni slovo ni duh Ustava iz 2006. godine i odgovarajućih zakona ne dopuštaju arbitražni, uključujući tu i savetodavni referendum, na kojem bi građani presuđivali u institucionalnom sporu najviših organa državne vlasti.

Prema mišljenju Marinkovića, izjava predsednika Republike još nešto govori o njegovom načinu vladanja.

Iz nje jasno proizlazi ne samo da ne postoji institucionalni spor u Srbiji, što je opštepoznato budući da je nesporno da predsednikova stranka i njeni sateliti čine nadmoćnu većinu u Skupštini, već i da je predsednik spreman da ga fingira, rekao je Marinković, ilustrujući to izjavom Vučića „Mi ćemo da vam damo 126 glasova za većinu“.

I to sve zarad raspisivanja neustavnog referenduma. Dakle, još jedan primer od Aleksandra Vučića grube zloupotrebe institucija i kršenja našeg najvišeg pravnog akta, koji ga inače obavezuje da sve svoje snage posveti poštovanju i odbrani Ustava i zakona, i da svesno i odgovorno ispunjava sve svoje dužnosti, zaključio je Marinković.

Vukadinović: Lukav pokušaj da se pitanje odgovornosti zameni pitanjem podrške

Urednik Nove srpske političke misli, bivši poslanik, Đorđe Vukadinović ocenio je danas da je osnovni motiv predsednika Srbije Aleksandra Vučića da ponovo nudi referendum o sopstvenom opozivu, skretanje teme sa odgovornosti svih nivoa vlasti za tragediju u Novom Sadu, uključujući i sopstvenu odgovornost.

Vučić je sinoć predložio referendum o svom razrešenju, povodom zahteva opozicije da premijer Miloš Vučević podnese ostavku zbog tragedije u Novom Sadu.Vukadinović je agenciji Beta kazao da predsednik, ponovo umesto konkretniih odgovora i reakcije na tu tregediju podmeće sebe i nudi referendum o sebi, te ocenio da bi to bilo komično da nije tragično.

„To je, s jedne strane, znak jedne ozbiljne narcisoidnosti i lukave procene, odnosno bolje reci lukavog pokušaja da se zameni teza promeni tema i umesto priče o ozbiljnoj odgovornosti na svim novima vlasti za ono što se dogodiilo u Novom Sadu, pričamo o njemu i podršci koju ima“, kazao je Vukadinović.

Веровали или не, они за ову несрећу изгледа збиља хоће да окриве покојног архитекту и градитеље од пре 60 година?! А да амнестирају себе и своје брљављење по и око станице претходних пар година и месеци. Да ствар није овако трагична, било би скоро комично. Овако је само морбидно.

— Ђорђе Вукадиновић (@djordjenspm) November 3, 2024

Smatra i da je to „neka vrsta apsurda, ali takođe i hladna racionalna kalkulacija sa ciljem zamene teza, sa računicom da bi on sa svojom mašinerijom i medijima i“svevlašću koju realno ima u Srbiji, dobio podršku na referendumu, čak i kada bi zaista došlo do njega“.

Dodao je da od referenduma „realano nema ništa“, te ocenio da predsednik takvim izjavama, koje je nazvao „nekom vrstom bacanjem koske želi da dobije u vremenu“.

Ocenio je da je predsednikova ponuda i neiskrena i apsurdna, te da bi se, u nekoj drugoj situaciji, možda moglo i razgovaratri o tome, ali da prethodno najmanje tri meseca budu otvoreni svi mediji koje trenutno kontroliše vlast.

„Kada bi se takvi uslovi stvorili onda bi smo videli da li bi tako spremno nudio referendum, a ovako pošto zna da od toga nema ništa i s obzirom na odnos snaga i uticaj medija on može otprilike da nudi šta god hoće i kad god hoće, jer zna da ga to ne ugrožava“. objasnio je Vukadinović.

On je zaključio da je osnovni cilj predsednika da skrene temu sa odgovornosti svih nivoa vlasti, uključujući i njegovu odgovornost za tragediju u Novom Sadu“.