Šta koči izborni dogovor SSP, DS, NS, PSG i PZP?

Jedna od objektivnih okolnosti mogla bi da bude i to što je predsednik SSP Dragan Đilas bio van zemlje, a nakon njegovog povratka iz Srbije je otišao predsednik Narodne stranke Vuk Jeremić.

Sledeća prilika za postizanje konačnog dogovora je ovaj vikend, kada su svi lideri tu, ali juče nismo dobili potvrdu da će do dogovora zaista i doći budući da kako kažu „nema prepreka dogovoru“.

Nezvanično se među funkcionerima ovih stranaka može čuti da su osnovni problem kvote to jest raspodela prvih 50 mesta na parlamentarnoj listi, odnosno da li će SSP, kao stranka sa najviše podrške među građanima dobiti duplo više mandata od NS i DS, da li onoliko mandata koliko NS i DS imaju u zbiru, ili će pak svi isto dobiti…

Dogovor, kako se nezvanično spekuliše, otežava i situacija u NS u kojoj je najpre deo visokih funkcionera bio za bojkot izbora, a sada smatrju da se Jeremić ogrešio o potpredsednika Zdravka Ponoša, budući da je bio sumnjičav oko podrške njegovoj kandidaturi za predsedničkog kandidata.

Kada je reč o kandidatima za predsednika i gradonačelnika Beograda, na osnovu dosadašnjih izjava funkcionera SSP i DS Marinike Tepić i Zorana Lutovca, sa objavljivanjem imena, a verovatno i dogovorom oko njih, javnost bi mogla da čeka još dugo.

I Tepić i Lutovac su gostujući u emisiji „Iza vesti“ podsetili da je DOS svog predsedničkog kandidata objavio mesec dana pred izbore.

Tu je i već poznata priča da kandidate treba sačuvati što duže od naprednjačke satanazacije.

Nezvanično se još među članovima ovih stranaka može čuti i tumačenje da se sa dogovorom odugovlači i zbog toga što kada bi on bio sada postignut, onda bi opcija bojkota ispala iz igre, iako je teško poverovati da će se na bojkot ove partije ponovo odlučiti.

Ipak, u svojim zvaničnim izjavama fnkcioneri ovih partija barataju i bojkotom.

Tako je Borko Stefanović, zamenik predsednika SSP, gostujući u „Pravom uglu“ naveo da u razgovorima da nije reč o broju mandata, već o samom izlasku na izbore, načinima kontrole, ali i kako odbraniti rezultat izbora „možda i na ulici“.

On je oročio dogovor na narednih desetak dana i to pre svega oko toga da li se izlazi na „ovo što se teško može nazvati izborima“.

I predsednik DS Zoran Lutovac za NiN kaže da niko ne može da daje rokove kada će se doneti odluka da li će se učestvovati na izborima, niti su rokovi poželjni, niti imaju svrhu.

On je rekao da je “bolje da deset dana kasnije donesemo odluku nego da deset dana ranije ne donesemo dobru odluku”.

„Ne biramo između jedne i druge opcije, da li ćemo izaći na izbore ili ne. Ovde govorimo o tome da nema uslova za slobodne izbore i da ih neće biti. I treba da izaberemo formu i način kako ćemo se sa tim nositi“, rekao je Lutovac.

Kako je naglasio,„treba precizno i saglasno da donesemo odluku, ne pojedinačno“.

„Sam taj čin biće dobra poruka našim biračima. DS se od 2018. zalaže za sinhornizovano i jedinstveno delovanje opozicije, jer nemamo uslove za normalne izbore. Onda je samo pitanje načina kako se protiv toga borimo“, rekao je Lutovac.