Šta koči primenu postignutih sporazuma Beograda i Prištine?

S druge strane, njegov kolega Stefan Filipović tvrdi da će postignuti briselski sporazumi biti realizovani tek po povratku Prištine i Beograda za pregovarački sto.

Prištinskoj strani je u procesu dijaloga sa Beogradom obećano da će ukoliko prihvati Zajednicu srpskih opština dobiti viznu liberalizaciju i brži put ka EU. Međutim, zbog neispunjenih evropskih obećanja, Kosovo je odustalo od uspostavljanja Zajednice, izjavio je Hašim Tači i podvukao da dok je on predsednik nje neće biti, kako je izjavio, ni bez ni sa izvršnim nadležnostima.

Politikolg Ramuš Tahiri očekuje dodatni pritisak na potpisnike ovog, ali i ostalih sporazuma, prenosi RTK2.

“To je pravovaljani dokument sa kosovske strane i ne može se jednostrano ukinuti bez sporazuma, ili sa Srbijom ili sa Evropskom zajednicom.Nekako smo došli u situaciju javnog prepucavanja, da se legalne strane ne drže prava zbog čega su se Kosovo i Srbija našli u jednoj vrsti blokade, jednoj vrsti zamrzavanja odnosa”, rekao je Tahiri.

Ukoliko bi Priština i formirala Zajednicu onako kako je dogovoreno u Briselu, ne znamo koliko bi to zaštitilo Srbe na Kosovu, smatra politikolog Stefan Filipović i dodaje da se kosovska strana rukovodi odlukom Ustavnog suda.

“Ako ne želite, ne možemo jednostavno da kažemo idemo dalje, doneli smo neku odluku, imamo neki potpis, ali ne želi niko da je implementira, nema veze-idemo dalje. Ne, moramo da se vratimo za pregovarački sto, da vidimo zašto neko ne želi da implementira ono što je potpisao i kakve su to odluke Ustavnog suda”, rekao je Filipović.

Tahiri ne osporava rezultate Briselkog procesa koji je, kako kaže, obustavljen pričom o granicama i postizanju Sveobuhvatnog sporazuma.

“Trebalo je nastaviti tehnički dijalog i sprovođenje svih sporazuma pa otvarati nove sporazume. Sva ova pitanja koja tište dve zemlje, dva naroda, da se to reši mimo ovog političkog dijaloga”, rekao je Tahiri.

Filipović ocenjuje da je primena sporazuma postignutih u Briselu moguća samo ukoliko se dve strane vrate dijalogu.

“Lično smatram da je, pre svega, potrebno da se ispregovaraju neke stvari kako bi se vratili nekoliko koraka unazad, da se vratimo na neke početne konstruktivne pozicije, jer desilo se mnogo toga negativnog, mnogi problemi su proizašli i dok se oni ne reše ne možemo da krenemo napred”, dodao je Filipović.

Priština i Beograd su u Briselu do sada postigli 33 sporazuma, čija je primena zatajali. Srpska strana, između ostalog, zahteva formiranje ZSO, dok kosovska traži primenu sporazuma o energetici i slobodi kretanja.