Šta nas očekuje u drugoj deceniji vladavine naprednjaka: Vučić nagovestio program nove Vlade

Dok će za sankcije i status Kosova, kao i do sada, brinuti predsednik Vučić, na novoj Vladi će biti izazov da „kalkuliše“ sa cenama gasa, nafte i drugih energenata i smanji uticaj krize, ali njen glavni suštinski cilj u drugoj deceniji vladavine biće – isključivo održanje naprednjaka na vlasti, smatra se u političkim krugovima.

Posle dužeg čekanja na proglašenje rezultata rezultata parlamentarnih izbora održanih u aprilu ove godine, i zvanično je potvrđeno da je Srpska napredna stranka osvojila najveći broj mandata ali će za formiranje skupštinske većine i nove Vlade morati da traži koalicionog partnera.

To je za sada bilo dovoljno da predsednik SNS i Srbije Aleksandar Vučić sazove konsultacije oko formiranja Narodne Skupštine koje bi trebalo da vode i ka formiranju Vlade.

Na ulasku u drugu deceniju vladavine Srpske napredne stranke u Srbiji, nova Vlada suočavaće sa glabalnim izazovom ruske invazije na Ukrajinu, pitanja oko koga je Srbija do sada bila u posebno neugodnoj poziciji, kao jedina u regionu i Evropi koja se nije jasno odredila prema sankcijama Rusiji.

Ovo će uticati na program i sastav nove Vlade, kao i vreme u kome će se ona formirati, smatraju izvori Danasa iz političkih krugova upućeni u dešavanja u SNS.

„Tajming formiranja Valde, njen program a i raspored ministara, zavisiće od razvoja situacije na ratištu u Ukrajini. Vučić tu zauzima prilično kalkulantski pristup što je u ovom trenutku možda i dobro. On će čekati da vidi kako napreduje ruska okupacija Donjecke republike i kako se menja raspoloženje u Evropi ne bi li pokušao da „smanji“ pritisak za sankcije i uvede možda neki manji deo“, ističu izvori Danasa.

U prilog tome, smatraju upućeni, govore i dosadašnje izjave predsednika Srbije o spoljno-političkim odnosima, pre svega njegova reakcija na rezoluciju Evropskog parlamenta o Srbiji kojom se traži priznanje nezavinosti Kosova i uvođenje sankcija Rusiji kao najvažniji uslovi za dalji nastavak evrointegracija.

„Vučić u svojim izjavama, pogotovo posle rezolucije EP i posete Šolca (nemačkog kancelara) pre svega govori da ne dolazi u obzir priznanje Kosova. Oko sankcija se nije toliko decidno izjašnjavao, nego je pokušao da preusmeri stvar na Kosovo. On će pokušati da nađe kompromis oko sankcija i da uvede jedan od paketa. Sigurno da će posmatrati kako napreduju ruske snage koje su okupirale Lugansku oblast i ostao im je deo Donjecka. Vučić bi najviše voleo da krene u formiranje Vlade nakon okupacije Donjecka“, navode naši izvori.

Smatra se da će predsednik Vučić očekuje da će se posle ovakvog razvoja situacije u Ukrajini smanjiti pritisci Zapada na Srbiju, da se sa tim i dolaskom zime i brigom za energente, menja i javno mnjenje u EU, pre svega u Nemačkoj i Francuskoj, gde počinje da „splašnjava“ podrška Ukrajini.

„Svi će brinuti o egzistencijalnim problemima kao što su grejanje i električna energija, što će biti i u fokusu nove vlade u Srbiji. Kao što vidimo ni Nemačka nije jedinstvena u stavu o daljoj finansijskoj pomoći Ukrajini“, ističu upućeni.

U formalnom smislu u ekspozeu premijera ili premijerke, stajaće kao i do sada – evrointegracije kao glavni spoljno-politički cilj, očuvanje Kosova i Metohije i ekonomski i privredni razvoj – ističe naš izvor.

Evropski put mogao bi biti još više naglašen, deklarativno, u novom programu Vlade, kako ukazuje politikolog Boban Stojanović, uveren da u novom programu vlade neće biti ozbiljnih promena, posebno ne u odnosu na ono što već predsednik Republike radi i govori.

– Vučić ne bi on dozvolio da se u programu Vlade nesto suštinski menja. Moguće da će da bude nekih naznaka i malo više izraženog “evropskog puta” u tom programu, ali ništa epohalno. Oko ekonomije – naravno najaviće se novi veliki projekti, najaviće se ogromna kriza (što Vučić već najavljuje mesecima čime polako i priprema javnost i odgovornost skida sa sebe i prebacuje u potpunosti na međunarodne okolnosti) i deluje da će ići sa porukom da država štiti građane od krize – naglašava Stojanović.

Suštinski za velike promene i nema prostora, ističe Stojanović podsećajući na analize javnog mnjenja koje je u ovom trenutku više nego ikada proruski orjentisano.

– Za velike promene ni ne postoji demokratski legitimitet i mogao bi se očekivati odgovor javnosti pre svega oko sankcija Rusiji, a posebno o Kosovu. Kada se četiri petine građana protivi sankcijama, prostor za manevar je jako mali – naglasio je on.

Stojanović ukazuje i da je program Vlade kao dokument i do sada bio prilično nebitan za sve ranije premijere i ministre, te nema razloga da se sada to promeni i da on dobije na značaju.