Osim udruživanja, šta nedostaje opoziciji za ulazak u ozbiljnu bitku sa Vučićem i SNS?

Nova srpska politička misao objavila je najnovije letnje istraživanje javnog mnjenja koje pokazuje da je SNS na 37 procenata, ali da je partije opozicije kreću u rasponu od oko dva do oko četiri procenata, što prema Đorđu Vukadinoviću autor istraživanja NSPM, znači da opozicija na izbore ne može razjedinjena.

Ipak, osim ukrupnjavanja i udruživanja, potrebno je još nešto za ozbiljan i dobar rezultat, jer se običnim zbrajanjem procenata ne dobijaju izbori, budući da nekada koalicije stranaka s „malim brojevima“ zbog velike sinergije donose mnogo više procenata i obrnuto.

Vukadinović za Danas kaže da je ukrupnjavanje opozicije u nekoliko logičnih kolona apsolutni prioritet i preduslov da bi se uopšte moglo razmišljati o nekom ozbiljnijem opozicionom rezultatu.

– Dakle, to možda nije dovoljan, ali jeste nužan uslov. Pri tome, tu nije reč samo o prostom i mehaničkom sabiranju, nego i određenom „bonus-efektu“ koji bi verovatno proizišao iz tih ujedinjavanja. S tim što, posle svega što se dešavalo, ne verujem da je više realna priča o „jednoj listi“, ali sve je bolje od postojećih deset kolona u rasponu od procenat-dva iznad ili ispod cenzusa. Što se ostalog tiče, bilo bi korisno da se ne potenciraju međusobne razlike, ali ne vredi previše insistirati ni na nekom jedinstvu kojeg realno nema – navodi on.

Na pitanje ima li vremena i izgleda da se to dogodi do narednih izbora, odgovara da ništa još nije izgubljeno, niti je prekasno, ali da nema baš ni mnogo vremena za oklevanje, pošto je do novih izbora ostalo, u najboljem slučaju, još sedam ili osam meseci.

Izvršni direkor agencije Faktor plus Predarg Lacmanović ukazuje na to da svi koji se ukrupnjavaju i ujedinjuju ne nude rešenje za ekonomski prosperitet Srbije, što je ključna stvar.

– Analiziranjem javnog mnjenja se bavim jako dugo i ono što mogu jasno da vidim je da opoziciji nedostaje to što jako teško mogu da odgovore na temu ekonomije, odnosno razvoja, i ponude nešto novo i drugačije. A to je nešto što je najbitnije narodu Srbije. Sve teme poput Kosova, korupcije, nesigurnosti…sve to čini život posredno, a neposredno to jeste novac, koji svako uz sebe drži, i sigurnost da ćete svakog meseca primiti platu, a po mogućstvu da se ta plata i povećava. Aleksandar Vučić je tokom ovih godina, koliko vlada Srbijom, uspeo da stabilizuje finansijsku politiku i da obezbedi stabilne plate i penzije uz rast. Naravno, kako i sam govori nismo Švajcarska ali boljitak ne može da se spori – navodi on.

Prema njegovim rečima, poruke i zamerke opozicije su slabe i blede u odnosu na ovo gavno pitanje.

– Možda nisam dobro propratio, ali ko iz opzicije jasno govori o temi boljitka života. Imamo naravno i inflaciju i rast cena na malo, ali to je opet branjivo jer je takav situacija u celom svetu zbog rata – kaže on.

Kako ističe, svi gledaju kako će živeti nakon smene vlasti.

– Sada je većina društva ukalupljena u neki sistem života, primaju se zarade i penzije, o kojima se može sporiti, a koje su u konstantno porastu. Ne vidim da na tu činjenicu opozicija daje pravi odgovor. I to je njihova najveća slabost – zaključuje Lacmanović.

Nezvanično se u opozicionom krugovima govori da partije koje organizuju protest Srbija protiv nasilja nikad nisu bliže sarađivale i da se među njima sve češće razgovara o načinu zajedničkog izlaska na izbore. Ipak, kako su izbori na dugom štapu dobri odnosi se mogu očas posla promeniti, pokazala je bliska prošlost.