Šta o potpisivanju evropskog rešenja misle Srbi sa severa koji nisu ni Vučićevi, ni Kurtijevi

Kako dodaje, očigledno je da sporazum ne sadrži obavezu formalnog priznanja nezavisnosti Kosova, a da je članstvo u UN, i bez obzira na buduću obavezu Srbije da ne sprečava Kosovo u nastojanju da se učlanjuje u međunarodne organizacije, vezano za stav Rusije i njen problem oko Ukrajine, što će biti dovoljno da Vučić predstavi izdaju kao neku veliku pobedu.

Da ili ne?

Podsetimo, spekulacije o tome da li će u ponedeljak dvojica lidera staviti potpis ili dati saglasje za francusko-nemački predlog koji u svojoj sadržini, prema najavama zvaničnika EU i SAD, sadrži formiranje Zajednice srpskih opština kao i neprotivljenje članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama od strane Srbije, izazvao je revolt desničarskih i nacionalističkih organizacija u Srbiji, dok je kod takozvanih proevropskih izuzet od konkretnog izjašnjavanja pod „izgovorom“ da je taj dokument tajan i da nisu imali uvid u njega.

Vučić se do sada nije konkretno izjasnio poput Kurtija, koji je jasno rekao da prihvata taj sporazum.

Sledi spin od strane Vučićevog režima 

– Ogroman uspeh će biti formiranje ZSO, nakon deset godina od kada je bila predviđena kao ključni deo Prvog sporazuma i procesa integracije. Koja je uzgred već mogla biti formirana po važećim zakonima i koja je ništa više od nevladine organizacije. To što će Kosovo bez protivljenja Srbije ubrzo postati član SE, Interpola i sličnih organizacija a u perspektivi EU i NATO, i priznato od strane pet država EU koji ih još ne priznaju demek nije ništa, i to će se vešto skrivati i spinovati od strane ovog režima koji to već dobro radi kroz mas medije pod svojom kontrolom – kaže Marko Jakšić.

Prema rečima našeg sagovornika, u trenucima dok „opsesivno agresivni Kurti na svaki način pokušava da etnički očisti od Srba, u prvom redu Sever Kosova ovakav sporazum, kojim se daje sve za ništa, neće doneti ništa dobro ljudima na terenu“.

– Minimum koji je bio racionalan, moguć i uvažavao specifičnosti na Kosovu je bio autonomija za Severno Kosovo, ZSO za opštine južno od Ibra i specijalni status za Crkvu. Međutim zahvaljujući brilijantnoj Vođinoj diplomatiji to je ad akta – smatra Jakšić.

Izmoren, izneveren i istrošen narod, željan jedino normalnog života, napominje, neće imati snage za bilo kakav odgovor na nesreću i nevolju koja će ga po ko zna koji put u dvadesetrgogodišnjem eksperimentu Zapada zvanom multietničko Kosovo ponovo pogoditi.

– Ljudi će biti suočeni između dva izbora, asimilacije ili selidbe, sa popularno rečeno “vekovnih ognjišta“. Prelazak obrazovnog sistema u nadležnost ZSO, ujedno u ruke Kosova, biće ključni momenat da se već, u poslednjih deset godina, za trećinu smanjena populacija Srba na Kosovu potpuno desetkuje. Zahvaljujući dosadašnjim dogovorima imali smo situaciju da roditelji upisuju svoju decu na studije po centralnoj Srbiji. Od pre godinu-dve počeli su i u srednje škole. Ovih dana po gradu čujem priče da ako do dogovora dođe to će biti i sa decom koja kreću ili idu u osnovne škole – objašnjava Jakšić.

Sve ovo vreme, kako kaže, pa i danas, „ne mogu da se načudim spremnosti da se ovakva ponuda ništa za sve prihvati, osim ukoliko nije reč o uceni vezanoj isključivo lično za Vučića i njegovu porodicu“.

Vo zaklan a ni kilo mesa

– Otpis spoljnjeg duga, tačan datum učlanjenja u EU, kao onda sa Bugarskom i Rumunijom, uz trajno rešavanje pitanja problema Srba na Kosovu svakako bi mogle da budu logično prihvatljiva kompenzacija za ovaj sporazum kojim se priznaje integritet i suverenitet Kosova. Ovako je to prihvaćeno za ZSO, nešto što je dogovoreno još 2013. godine. Vo zaklan a ni kilo mesa – ističe Marko Jakšić.

U navijačkom i uličarskom žargonu, ističe dalje, koji, po njegovim rečima, kao veliki navijač predsednik Vučić poznaje i razume to jednostavno zvuči ovako: “ko izda pi*da!“.

– Svakako, on će zaključenjem ovog sporazuma ostvariti svoju preveliku ambiciju da kupi mesto u istoriji i sećanju srpskog naroda. Biće poznatiji i veći od Brankovića. Svaka čast, voleo bih da naši protivnici imaju ovakve pregovarače – zaključuje Marko Jakšić.

U Briselu neće biti mesta za manevrisanje

Sastanak premijera Kosova Aljbina Kurtija i predsednika Srbije Aleksandra Vučića 27. februara u Briselu sigurno će biti odlučujući za put kojim će krenuti proces dijaloga i međusobni odnos. Obe strane su smatrale da je francusko-nemački plan dobar i sada ostaje da lideri Kosova i Srbije daju svoje zvanične stavove. Ne vidim nikakvu formalnost, niti mogućnost manevrisanja oko plana. Francusko-nemački plan nije ono što bi okončalo sagu u odnosima između strana, jer nije zasnovano na međusobnom priznanju. Međutim, u krajnjoj instanci daje orijentaciju kojim putem idu svi koji su ukljućeni u proces – komentariše za Danas Albinot Maloku, politički analitičar iz Prištine, ishod sastanka u Briselu Aleksandra Vučića i Aljbina Kurtija.