foto EPA-EFE/VALDRIN XHEMAJPodrška ulasku u Evropsku uniju u zemljama jugoistočne Evrope pada jer stanovnici tih država smatraju da ih Unija ne želi, ali se pristupanje Uniji ne može ostvariti ako jedna strana to ozbiljno shvata, a druga ne, izjavio je specijalni predstavnik EU za Zapadni Balkan Miroslav Lajčak u intervjuu koji danas objavljuje Hina.
Zagrebačka agencija podseća da je prošlo 20 godina od kada su EU i zemlje jugoistočne Evrope u zajedničkoj deklaraciji prvi put navele da je „budućnost Balkana u EU“, a da je od tog sastanka u Solunu 2003. samo Hrvatska uspela da, 10 godina kasnije, postane članica Unije..
„Moje lično mišljenje je da je Evropa morala probaviti ogromno proširenje 2004. i 2007. Ono je donelo mnogo pozitivnih efekata ali i elemente koji su zakomplikovali EU, posebno jer joj je teže jednoglasno donošenje odluka sa 28, odnosno sada sa 27 zemalja, nego je to bilo kada ih je bilo 15“, rekao je Lajčak.
On je ocenio da su neke zemlje odstupile od evropskih normi i vrednosti, što je takođe generisalo skepticizam prema daljnjem proširenju. Lajčak je ukazao i na krize koje su usledile – od finansijske i migrantske, do Bregzita i istupanja Velike Britanije.
„Sve je to spustilo proširenje na listi prioriteta. Javno mišljenje u brojnim zemljama zapadne Europe nije bilo pozitivno prema otvaranju tržišta rada novim članicama, pa politički lideri nisu hteli
da promovišu daljnje proširenje“, dodao je Lajčak.
On je ocenio da zemlje Zapadnog Balkana, za razliku od zemalja srednje Evrope, i dalje imaju nerazriješene stvari iz prošlosti koje ih i dalje zaokupljaju.
Srbija, koja ne priznaje samostalnost Kosova jednostrano proglašeno 2008., otvorila je 22 pregovaračka poglavlja od njih 35, ali je zatvorila samo dva, podseća Hina.
Severnu Makedoniju prvo je blokirala Grčka zbog imena, a kada je imenu dodala „Severna“, blokirala ju je Francuska uoči svojih lokalnih izbora, a onda i Bugarska sporeći njen nacionalni identitet i jezik. Unija je tek 2022. zajednički otvorila pregovore Albanijom i sa Severnom Makedonijom, posle odluke Skoplja da 2020. ta republika bivše Jugoslavije SFRJ uđe u NATO.
„Ne želim da govorim u terminima nečije krivice, ali bili su faktori i na strani EU i na strani Balkana koji nas dovode do situacije u kojoj govorimo o budućnosti EU, ali bez napretka“, rekao je Lajčak.
On je naglasio da se sada, nakon agresije Rusije na Ukrajinu, vidi „da i EU i Balkan moraju shvatiti proširenje ozbiljno“.
„To se ne može ostvariti ako jedna strana to ozbiljno shvata, a druga ne“, poručio je Lajčak.
On je ocenio da je BiH „složeno pitanje“, a da je Crna Gora u procesu evrointegracija predvodnik i da je najdalje odmakla u pregovorima s EU.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
