Šta pokazuje anketa među građanima EU: Hladni prema Srbiji, manje hladni prema Crnoj Gori

Anketa je u zemljama Evropske unije  sprovedena, kako se navodi u materijalu dostavljenom medijima, uoči sednice Evropskog saveta u decembru, koja može biti od istorijskog značaja za novu gepolitiku proširenja.

Evropljani su otvoreni prema pristupanju Ukrajine, uprkos ekonomskim i bezbednosnim rizicima zbog takvog poteza. Takođe postoji značajna podrška pridruživanju Moldavije i Crne Gore EU, navodi se.

Evropljani su hladni

Evropljani su hladni i prema tome da Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Gruzija, Moldavija, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija postaju buduće države članice, navodi se.

Manje od 30% ispitanika je izrazilo podršku prijemu bilo koje od navedenih zemalja u EU. Kosovo je bilo najbliže podršci za pristupanje (20% „trebalo bi da može da se pridruži“ naspram 37% „ne bi trebalo da može da se pridruži“), sledi Albanija (24% „trebalo bi da može da se pridruži“ naspram 35% „ne bi trebalo da može da se pridruži“).

Tek potom ide Srbija (25% bi trebalo da „može da se pridruži“ naspram 35% „ne bi trebalo da može da se pridruži“) i Gruzija (25% bi trebalo da „može da se pridruži“ naspram 31% „ne bi trebalo da može da se pridruži“).

Mišljenja su podeljena skoro na ravne časti o mogućem prijemu Severne Makedonije (26% ‘trebalo bi moći da se pridruži’ naspram 27% ‘ne bi trebalo da se pridruži’) i Bosne i Hercegovine (28% ‘trebalo bi biti u mogućnosti da se pridruži’ naspram 29 % ‘ne bi trebalo da bude u mogućnosti da se pridruži’).

Bolje stoje Moldavija i Crna Gora

U slučajevima Moldavije i Crne Gore, postoji podrška za njihov budući prijem. Za obe zemlje postoji više podrške nego protivljenja njihovom ulasku u EU – 30% „trebalo bi da može da se pridruži“ naspram 28% „ne bi trebalo da može da se pridruži“ za Moldaviju, a 30% „trebalo bi da može da se pridruži“. pridruži se“ naspram 25% „ne bi trebalo da bude u mogućnosti da se pridruži“ za Crnu Goru.

Skup podataka sugeriše da postoji jasna podela u načinu na koji građani gledaju na temu proširenja – sa onima u „starijim” državama članicama EU, uključujući Austriju, Francusku, Dansku i Nemačku, veća je verovatnoća da će se protiviti proširenju članstva, dok oni u „ novije zemlje članice, uključujući Poljsku i Rumuniju, vide širenje u povoljnijem svetlu.

Nepokolebljiva podrška Ukrajini

Među ispitanicima koji smatraju da proširenje Ukrajine ima mali negativan uticaj na bezbednost EU, 44% podržava pristupanje Ukrajine, dok samo 27% veruje da ne bi trebalo da bude u mogućnosti da se pridruži EU. A među ispitanicima koji vide mali negativan uticaj pridruživanja Ukrajine na ekonomiju EU, 40% kaže da bi trebalo da bude u mogućnosti da se pridruži EU (dok samo 31% kaže da ne bi trebalo) – jasan pokazatelj nepokolebljive evropske podrške EU.

Podrška ulasku Ukrajine u EU preovladava u Danskoj (50%) i Poljskoj (47%), sa otprilike podeljenim mišljenjem u Rumuniji (32% podržava naspram 29% protiv), Nemačkoj (37% podržava naspram 39% protiv) i Francuska (29% podržava naspram 35% protiv). Austrija drugačije stoji po pitanju prijema Ukrajine u evropski blok, sa većinom (52%) protiv njenog mogućeg pristupa, a samo 28% za.

Ko je sproveo anketu

U priloženom materijalu navodi se da je Evropski savet za spoljne odnose (ECFR) nagrađivani, panevropski think-tank. Pokrenut u oktobru 2007. godine, njegov cilj je sprovođenje istraživanja i promovisanje informisane debate širom Evrope o razvoju koherentne i efikasne evropske spoljne politike zasnovane na vrednostima. ECFR je nezavisna dobrotvorna organizacija i finansira se iz različitih izvora.