Šta predstavlja Vučićeva najava vojnog sporazuma s Orbanom?

Bošković kaže da ovde nije reč o bilo kakvom vojnom strateškom sporazumu, već o čisto političkom dogovoru.

„U prevodu dvojica autokrata na ovim prostorima Orban i Vučić, zbog svojih političkih poena i javnog mnjenja i glasača navodno se “ suprstavljaju “ nedavnom sporazumu Hvatske, Albanije i Kosova. Ali je ovo još jedan u nizu Vučićevih marketinških trikova“, navodi Bošković.

I bivši ambasador Mihajlo Brkić, smatra da se ova najava vojno-thničkog sporazuma ne može posmatrati van medijskih sekulacija. Taj vojno-tehnički sporazum između Srbije i Mađarske za sada je, kako kaže, samo medijski obrađivana informacija i ništa više. Ali, ukolo odbrambeni sporazuma o saradnji između Mađarske i Srbije nije propagandno spinovanje onda bi on dugoročno mogao imati veliki značaj.

“ Za sada iza te najave stoji izjava predsednika Srbije Vučića da je sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom razgovarao i o trilateralnom odbrambenom sporazumu koje su dve članice NATO, Hrvatska i Albanija, potpisale sa tzv. Kosovom, samoproglašenom državom koju neke evropske članice pomenute vojne alijanse ne priznaju. Dakle, eventualno potpisivanje sporazuma između Mađarske i Srbije, čime bi se stvorio kontrateg pomenutom trilateralnom sporazumu, ne može se komentarisati van konteksta medijskih spinovanja kojima se naše javno mnjenje zasipa godinama, a naročito poslednjih meseci od kako traju protesti u Srbiji“, navodi Brkić.

Međutim , kako kaže, ukoliko bi se van medijskih spekulacija razmatrao potencijal potpisivanja sporazuma o saradnji u oblasti odbrane između Srbije i Mađarske moglo bi se zaključiti, da bi to Srbiju još jače približilo i formalnoj saradnji sa NATO-om.

„To bi značilo i da su, zbog suštine tog saveza, nemogući sukobi unutar njega tj. između njegovih zemalja članica, ali i da svaka od zemalja može da ispoljava svoje specifične interese unutar saveza“, kaže za Danas Brkić i dodaje da bi međutim, potencijalni značaj ovakvih sporazuma mogao da se promeni ukoliko bi usled strateških odluka nove američke administracije došlo do eventualnog povlačenja jedinica vojske SAD iz sastava NATO trupa na Balkanu.

Za Nebojšu Vujovića, bivšeg ambasadora Srbije u UN, mogući vojno-tehnički sporazum Srbije i Mađarske predstavljao bi novo-staro, a sada osnaženo savezništvo između Orbana i Vučića, sada inicirano od strane Vučića iz više razloga.

„Prvo, Vučić nastoji da prikaže unutrašnjoj javnosti kako nije izolovan u spoljnoj politici i od strane EU, a posle upotrebe soničnog oružja protiv studenata i svojih građana. Drugo, hvata jaču kopču sa Orbanom u nadi da će mu to pomoći u približavanju Donaldu Trampu, imajući u vidu podršku koju je Orban pružio američkom predsedniku u njegovim naporima da proizvede mir između Ukrajine i Rusije. I pre nego što je Tramp preuzeo vlast u SAD, Orban je putovao u Kijev, Istambul i Kod Trampa na imanje na Floridi, da bi podržao predsednika SAD“, navodi Vujović.

Prema njegovimrečima treći razlog zbog koga Vučić insistira na tom sporazumu je da bi obezbedio kontinuiranu podršku Mađarske i Orbanove partije u odnosu na kritike sa kojima se suočava u Evropskom parlamentu, a koje mogu da se prošire i na ostale evropske institucije, uključiv evropsko tužilaštvo (faktor Laure Kovesi) i Evropsku lomisiju.

„Međutim, najnoviji Vučićev udvarački potez prema Orbanu izaziva ozbiljno podozrenje u regionu, što već formulišu Zagreb i Sarajevo. Vučić kao politički pritisnut čovek unutar Srbije, a sve više medijski u Evropi i SAD ( NYT, WSJ …), traži izlaz jačim grljenjem Orbana. Možda mu Orban uzvrati zagrljaj i možda ovakva opozicija ponovo započne novu partiju karata sa njim, ali studenti neće. Ni njegov novi manevar u traženju novog Dobrice Ćosića, ili Milana Panića po uzoru na Slobodana Miloševića, neće stići daleko ma ko mu ponovo išao na kanabe“, navodi Vujović.

Da podsetimo, provladini mediji pišu da su Viktor Orban i Aleksandar Vučić ušli u ozbiljnu realizaciju vojnog saveza dve zemlje. I da je ovoje odgovor Srbije na sporazum koji su u Tirani potpisale Hrvatska, Albanija i tz. Kosovo, a budući da su Hrvatska i Albanija članice NATO, i Mađarska kao članica Alijanse može potpisati sličan sporazum sa državom koja nije u Severnoatlantskiom savezu, a to je Srbija.

Mnistarstva odbrane Albanije, Kosova i Hrvatske su u utorak potpisale u Tirani trilateralni memorandum u oblasti odbrane koji je, kako su naveli, poruka svima koji se usude da ugroze bezbednost, mir i stabilnost na Zapadnom Balkanu, odnosno poruka svima da su te tri zemlje koje dele zajedničke vrednosti i interese ujedinjene da se suoče sa svakom opasnošću koja ima za cilj destabilizaciju regiona.

Ministarstvo spoljnih poslova Srbije ocenilo je da je taj sporazum destabilizujući za bezbednost u regionu. Ističu i da jednostrano naoružavanje i vojna saradnja sa nelegalnim strukturama na teritoriji Kosova predstavljaju direktan udarac na međunarodni pravni poredak i pretnju regionalnom miru, uz upozorenje „da Srbija „ovo neće prihvatiti ćutke“.