Šta programi političkih partija u Srbiji kažu o klimatskim promenama: Samo dve stranke „klimatski odgovorne“

Iz meseca u mesec, sve veći broj lidera politickih partija preuzimao je proekološki narativ, a briga o životnoj sredini preko noći postala je jedna od glavnih tema na srpskom političkom nebu. Dalji ekološki aktivizam širom Srbije, poput onog na Fruškoj Gori, u Košutnjaku, pa borba protiv Rio Tinta, te svepristuno merenje (ne)kvaliteta vazduha, u političkoj sferi pokazao se kao skup tema idealnih za buduće političke borbe, što na terenu, što na biralištima.

Međutim, pitanje koje se postavlja je, da li je retoričko ekološko osvešćenje stranačkih elita u Srbiji iole dubinsko, ili je (kako mi se čini) samo trenutak i mesto na kom se mogu prikupiti politički poeni u jeku popularnosti ove teme? Ovo je pitanje na koje ću pokušati da odgovorim, piše dr Marko Vujić za portal Klima101.

U tom poduhvatu kao izvori analize biće uzeti zvanični programi svih relevatnih partija, budući da, kako piše dr Zoran Stojiljković u knjizi Partijski sistem Srbije, „programi političkih partija sadrže ocene ranijeg i aktuelnog stanja, ali i budućeg, poželjnog razvoja društva, odnosno indikativnu i normativnu vrednosnu komponentu“.

Predmet analize unutar partijskih programa biće najznačajniji svetski ekološki problem – klimatske promene. Elementarna je pretpostavka da iskren ulazak u borbu za očuvanje životne sredine svakog kvadratnog kilometra naše planete ujedno znači i orijentaciju ka borbi protiv ovog najinvazivnijeg globalnog neprijatelja našeg opstasnka.

Vladajuće stranke

Vladajuća Srpska napredna stranka poseduje jedan od najdetaljnije konicipiranih programa od svih političkih opcija. Na čak 135 strana, ova partija potanko mapira postojeće probleme i nudi rešenja u gotovo svim oblastima. To „gotovo“ se odnosi upravo na borbu protiv klimatskih promena, jer termin „klimatske promene“ u tih 135 strana ne postoji.

Pogledajmo, na strani 47: „Republiku Srbiju odlikuje umereno kontinentalna klima, sa prosečnom količinom padavina od 550 do 750 mm u ravničarskim predelima i do 1200 mm na planinama. Pod uticajem klime i različitih geoloških supstrata nastala su raznolika, ali većinom plodna zemljišta.“
Iako na tren deluje da smo promašili temu, zapravo ukazujemo na jedino mesto gde se klima kao pojam uopšte i spominje. Detaljno analizirajući Belu knjigu (formalni naziv ovog pograma), naišli smo na i na sledeći pasus na strani 57:

„Zalagaćemo se da zajedničkim ulaganjem lokalnih samouprava i budžetskih sredstava se izgrađuju nova podzemna i površinska izvorišta vode uz povećanje isporuke i poboljšanje kvaliteta isporučene vode. Kao posledica globalnog zagrevanja u poljoprivrednoj proizvodnji će morati u sve većem obimu da se koristi voda za navodnjavanje poljoprivrednih kultura. Danas je to korišćenje minorno i u Srbiji se zaliva ispod 100 hiljada hektara ili 1-1,5% ukupnog poljoprivrednog zemljišta.“

I to je otprilike to. Ovo je jedino mesto gde se pojavljuje termin „globalno zagrevanje“: u kontekstu brige o adekvatnom poljoprivrednom navodnjavanju, u delu programa pod nazivom „Ruralna poljoprivreda“.

„Svet u kom živimo“ naziv je centralnog programskog dokumenta Socijalisticke partije Srbije. Unutar programa predstavljenog na 50 strana, na njegovoj 6. strani nailazimo na sledeće:

„Uništavanjem zemlje, vode i vazduha, pitanje opstanka ljudske vrste i života na planeti od apokaliptičkih vizija postaje realnost na koju opominju velike klimatske promene i prirodne katastrofe. Otuda sve glasniji zahtevi, akcije i mere za održivim privrednim razvojem.“

Ali izuzev navedenog, termini globalnog zagrevanja ili otopljavanja čak ni formalno ne postoje u centralnom programskom dokumentu stranke koja se od 1990. godine nalazi na vlasti gotovo punih 30 godina.

Još jedna stranka u vladajućoj koaliciji, Jedinstvena Srbija, koja u aktuelnom sazivu vlade daje jednog ministra iz svojih redova, ima program na svega dve strane, kojim reguliše 26 oblasti, skromno definisanih. Niti jedna od njih nije posvećena klimi ili klimatskim promenama. Štaviše, ni u jednoj se ne spominju ni životna sredina niti ekologija.

Opoziciona desnica

Kada pričamo o domaćoj opozicionoj desnici, stranka Zavetnici kao jedno od 8 polja svog programa navodi zaštitu životne sredine. Меđutim, ovo polje je prevashodno fokusirano na prirodne resurse i njihovo državno vlasništvo, podalje od stranih investitora, a delom su osvrnuti i na borbu protiv GMO, i na domaći eko-turizam. Termin klime, klimatskih promena ili globalnog zagrevanja ne postoji unutar programa Zavetnika.

U preko 20 oblasti koje su ponuđene u programu Novi DSS jedna se odnosi na zaštitu životne sredine – ali od 11 zasebnih pasusa unutar te oblasti, ni u jednom se ne pominju klimatske promene, globalno zagrevanje niti bilo šta u vezi sa klimatskim disbalansom i njegovim pretnjama.

Sa druge strane, program Pokreta za obnovu kraljevine Srbije sastoji se iz 11 oblasti razvrstanih na 23 strane. Izuzev „poslovne“ i „ekonomske“ klime kao privrednih kategorija, ne postoji ni terminološki osvrt na klimatske promene i proces globalnog zagrevanja.

Centralni programski dokument Srpskog pokreta Dveri ima 31 polje od kojih je jedno nasloveljeno: Načela o zaštiti i unapređenju životne sredine.

U njemu nailazimo na sledeće: „Podjednako važno da Republika Srbija ima adekvatan nacionalni plan i akcione planove…za prekograničnu saradnju, regionalnu i saradnju na svetskom nivou, što je moguće ostvariti i putem proaktivnog učešća u projektima Ujedinjenih nacija i drugih svetskih organizacija, koje se sistemski i globalno bave zaštitom čovekove životne sredine i klimatskim promenama.“ (nagl. aut.)

U konkretnih 12 ciljeva, Dveri unutar jednog apostorfiraju globalno zagrevanje čiji efekat će se smanjiti – pošumljavanjem, gde navode kako je „pošumljavanje najefikasniji vid borbe protiv globalnog zagrevanja i zaštite od vetra.“ Skromno, ali ipak neuporedivo više od kolega s desnog krila političke scene.

A šta kaže ostatak opozicije?

Programski dokument nekada vladajuće Demokratske stranke ima 27 strana, ali ni na jednom mestu ne spominje klimu, klimatske promene niti proces globalnog zagrevanja.

Stranka slobode i pravde u svom programu na skromnih 7 strana unutar 11 regulisanih oblasti jednu je posvetila životnoj sredini. Međutim, iako se zalažu za prava kućnih ljubimaca, oblast klimatskih promena i globalnog zagrevanja nije ni pomenuta.

Dalje, na 41 stranici glavnog partijskog dokumenta nalazi se 10 oblasti unutar kojih Narodna stranka želi i nudi poboljšanja. Nijedna od tih oblasti ne tiče se životne sredine, pa se posledično klimatske promene ni na jednom mestu ne prepoznaju, čak ni terminološki.

Budući da se Moramo sastoji od dve različite organizacije (Ne davimo Beograd i partije Zajedno), analiziraćemo izborni program ove koalicije iz 2022.

Već u prvoj oblasti koja se ujedno tiče zaštite životne sredine i zelene ekonomije Moramo prepoznaje klimatske promene kao najveću pretnju za opstanak planete:

„Ekološki problemi su postali briga celog čovečanstva i predmet globalnih i regionalnih sporazuma jer klimatske promene izazvane ljudskim faktorom prete da unište planetu. Reč je o jednoj od najobuhvatnijih promena koje dotiču sve aspekte života i zahtevaju dugoročno planiranje…“

U oblasti razvoja poljoprivrede navode konkretne štete koje su nastupile usled klimatskih promena na teritoriji Republike Srbije: „Klimatske promene sve više prete poljoprivredi a samo se gubici usled suša 2012. i 2017. godine mere u milijardama evra.“

Budući da je pokret Srbija Centar nastao nakon poslednjih izbora 2022. godine, to je jedina neparlamentarna politička formacija čiji čemo program analizirati. Posle programa SNS-a programska platforma Srbija Centar je najopširnija, koja svoje ciljeve predstavlja na 78 strana.

Ujedno, može se reći da SRCE ima najrazrađeniju strategiju klimatskih promena s obzirom da jedini imaju odeljak programa pod nazivom Smanjenje rizika i ublažavanje posledica klimatskih promena. Takođe na još 8 mesta ovaj pokret je fokusiran na ublažavanje efekta klimatskih promena, poput odeljka o osnivanju Razvojne banke Srbije koja bi u svom radu pomogla pomenutom ublažavanju posledica (str. 20).

Takođe, klimatske promene se vide kao jedan od generatora smanjenih prinosa po hektaru u oblasti poljoprivrede, pa se stoga insistira na sistemskom pristupu ovom problemu, i tehnološkom unapređenju poljoprivrednika u prevenciji efekata globalnog zagrevanja (str 21). Očekivano, u sektoru programa „Zaštita životne sredine“ prepoznaju se potencijalno katastrofične razmere klimatskih promena, ali se i u delu o međunardnoj saradnji i diplomatiji insistira na multilateralnoj saradnji u oblasti klimatskih promena (str 69).

Ocena stanja

Mogu se identifikovati tri grupe stranaka u programskom odnosu prema klimatskim promenama:

1. Klimatski odgovorne bile bi samo pokret SRCE i politička koalicija Moramo.

2. Klimatski svesne odnosno partije koje klimatske promene makar spominju u svojim programima su SNS, SPS i Dveri.

3. Klimatski neodgovorne su one koje u svojim programima ignorišu klimatske promene, bilo da se u dokumentima bave zaštitom životne sredine ili ne, a u koje spadaju SSP, Novi DSS, Narodna stranka, POKS, SSP, JS i DS.

Autor se ovom prilikom ograđuje od medijskog i propagandnog delovanja partija u oblasti klimatskih promena, i još jednom ističe da je da je analitički proces vršen isključivo kroz analizu centralnog programskog dokumenta svake stranke. Cilj nije bila favorizacija bilo koje partijske strukture, već konstatacija stanja, sa potencijalnom pozitivnom eksternalijom izmena programa samih stranaka u skladu sa civilizacijskim tokovima, i svešću o invazivnosti posledica globalnog zagrevanja na celokupnu planetu, a time i Republiku Srbiju.