Šta rade briselski posrednici kad nema susreta Beograd – Priština?

Iz vesti o tome „zazvonila“ je (pro)cena da je za novu administraciju SAD „Zapadni Balkan jedan od prioriteta“.

Ta je sintagma, odnosno stav, prilično disonantna u poređenju sa prilično raširenim uverenjem domaćeg analitičarstva i „analitičarstva“ da je ovaj region rangiran pri kraju abecede prioriteta, ako je uopšte.

Pomenuta informacija, nipošto za bagatelisanje, usledila je samo nekoliko dana nakon susreta Miroslava Lajčaka, specijalnog izaslanika EU za dijalog Kosova i Srbije, sa Filipom Rikerom, šefom Biroa Stejt departmenta za Evropu i Evroaziju.

U vezi s tim, između reči oskudnog tvita ovog prvog nazire se intonacija kakvu su, očigledno, imali i telefonski sagovornici iz prethodnog pasusa.

Da li će to olakšati  nastavak dijaloga Beograda i Prištine zasad prekinut bar kroz susrete dveju delegacija pred briselskim posrednicima, rano je zaključivati.

Ali se zato u međuvremenu postavlja pitanje da li je posle odlaska Donalda Trampa, a samim tim i njegovog „buldožera“ Ričarda Grenela, „evropejcima“ laknulo?

Sudeći po kredibilnim saznanjima iz prestonice EU može da se zaključi da je odgovor na to pitanje pozitivan.

On se bazira na ipak umirenom stavu da od „buldožerovih“ aktivnosti bar nije bilo prevelike štete, iako ne i koristi.

Naprosto to je bio „vazduh i magla“ sračunata u prvom redu na predizborni „pi-ar za njegovog šefa“.

Već iz ovog se može zaključiti da su očekivanja u vezi s „prioritetnim Balkanom“, dakle i Kosovom, povećana: rešavanje tih problema neće se zasnivati ni na kakvom takmičenju i sticanju diplomatske prednosti, radiće se zajedno, a s dobrim razlozima se veruje da će nova ekipa u Beloj kući koja u svemu ima „veliko iskustvo“ veoma insistirati upravo na tome da se sa pregovorima o nerešenim pitanjima – požuri.

Prepreka nastavku sporazumevanja Beograda i Prištine koja stoji u činjenici da su na Kosovu raspisani parlamentarni izbori, pa Brisel trenutno tamo „nema partnera“ ipak je relativna.

Naime, i tokom „pauze“ evropski eksperti pripremaju teren za nastavak, a uprkos zastoju postoje neophodni kontakti povodom manjih ili većih nejasnoća u vezi sa već utanačenim sporazumima.

I naravno, sa tekućim pitanjima koja proističu iz korona krize i vakcinacije, na primer.

Zanimljivo je i to što domaće javnosti, i kosovska i ona u Srbiji, nemaju potpunu predstavu o toku i značaju dijaloga koji se vodi u Briselu.

Informacije što dopiru do njih obično su takve da stvaraju utisak da će o „konačnom i obavezujućem međusobnom sporazumu“ odlučivati nekada neko drugi, a ne pregovarači koji se sastaju pod Lajčakovim posredništvom u prestonici EU.

U tom smislu iz nje je poruka jasna – isključivi mandat ovog visokog predstavništva je upravo taj sporazum.

Pomenute nejasnoće u javnostima uveliko se održavaju i hrane i time što dve „balkanske delegacije“ posle susreta i sastanaka u svojim javnim nastupima friziraju i iskrivljavaju pregovarane i dogovarane stavove i prilagođavaju ih ušima kosovskog, odnosno srpskog žiteljstva, a naravno, pre svega svojim političkim interesima.

Na pitanje da li Brisel to prati i da li ih povremeno upozorava i opominje zbog toga, odgovor je koliko ozbiljan toliko i duhovit (mada i blamirajući do plakanja!) – ti nastupi se prate, a upozorenja su izlišna jer na svakom susretu same delegacije pred posrednicima „izogovaraju“ jedna drugu zbog toga.

Palmer na video-diplomatskoj ceremoniji Kosova i Prištine

Kosovo i Izrael su juče i formalno uspostavili diplomatske odnose pošto su dokument o tome potpisali ministarka spoljnih poslova i dijaspore Kosova Meliza Haradinaj-Stubla i ministar spoljnih poslova Izraela Gabriel Aškenazi, na ceremoniji, održanoj putem video-linka, prenosi FoNet. Aškenazi je potpisivanje sporazuma o uspostavljanju diplomatskih odnosa ocenio „istorijskim“, kao i da je to „važan je korak“. Haradinaj-Stubla je navela da uspostavljanje diplomatskih odnosa sa Izraelom ne bi bilo moguće bez pomoći SAD.

„Kosovo je dugo čekalo da uspostavi diplomatske odnose sa Izraelom. Danas Izrael postaje 117. država koja je priznala Kosovo kao nezavisnu i suverenu državu. Naš narod ima prijateljske odnose i od danas započinjemo odnose kao dve države“, rekla je ona. Ceremoniji potpisivanja sporazuma o uspostavljanju diplomatskih odnosa između Kosova i Izraela prisustvovao je i američki izaslanik za Balkan Metju Palmer. Očekuje se da će kosovska ambasadorka u Izraelu biti Ines Demiri, koja je 2020. bila zadužena za rad u toj zemlji.