Šta rade evropski komesari?

Evropska komisija je zamišljena kao organ koje ima nadnacionalni karakter, odnosno da deluje nezavisno od volje država članica. Komisija se sastoji od 27 članova, među kojima se biraju predsednik i potpredsednici EK.

Evropska komisija je uspostavljena 1951, na inicijativu Roberta Šumana, pod nazivom “Visoko nadleštvo”u tadašnjoj Evropskoj zajednici za ugalj i čelik.

Predsednika Komisije bira 27 država članica, a “zeleno svetlo” za izbor na kraju daje Evropski parlament. Komesari ne predstavljaju vlade svojih matičnih država, već svaki od njih “pokriva” određeni segment politike EU. Mandat predsednika EK i komesara traje pet godina, baš kao i mandati evroposlanika. Posle izbora za EP i konstituisanja novog saziva Evropskog parlamenta, imenuju se i komesari i predsednik EK. Mandat aktuelnog saziva EK traje do 31. oktobra 2024.

Procedura nalaže da nakon što se države članice Unije usaglase o kandidatu za predsednika i ostalim članovima EK (komesarima) taj izbor treba da potvrdi Savet EU, a potom se izjašnjava EP. Da bi bili izabrani, kandidazi za članove EK moraju da prođu procedure ispitivanja ličnih i profesionalnih sposobnosti, neophodnih za preuzimanje vodećih uloga u različitim oblastima, kao i proveru eventualnog postojanja konflikta interesa.

Na kraju, Savet EU i zvanično proglašava novi saziv Komisije. Evropski parlament može u svakom trenutku da izglasa nepoverenje EK, ali ne može da smenjuju pojedinačne komesare.

Oblasti nadležnosti komesara su: saobraćaj i energetika; konkurencija; poljoprivreda, seoski razvoj i vodoprivreda; privreda i informatičko društvo; unutrašnje tržište, poreska politika i carinska unija; istraživanje; ekonomska i monetarna pitanja; razvoj i humanitarna pomoć; proširenje; spoljni poslovi; trgovina; zaštita zdravlja i potrošača; regionalna politika; obrazovanje i kultura; budžet; pravosuđe i unutrašnji poslovi; zapošljavanje i socijalna pitanja.

Aktuelna predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen postala je prošlog meseca i zvanična kandidatkinja Evropske narodne partije (EPP) za tu funkciju. Njen glavni rival u trci za novi mandat šefice EK biće Nikolas Šmit, predstavnik Partije evropskih socijalista (PES), inače komesar EU za poslove i socijalna prava. EPP i PES su dve trenutno najsnažnije evropske porodice stranaka.

Odluka o novom predsedniku EK biće doneta na jesen. Dosadašnja praksa pokazala je da se na tu dužnost imenuje kandidat porodice stranaka koja na izborima za EP (održavaju se od 6. do 9. juna u svim državama Unije) ostvari najbolji rezultat. Trenutno se najveće šanse daju Ursuli fon der Lajen.

Glavni zadatak Evropske komisije jeste predlaganje propisa (nacrta zakona), uključujući budžet EU. Ti predlozi se šalju drugim nadležnim telima (Savet EU i Evropski parlament) na odlučivanje. Takođe, EK je odgovorna za implementaciju zakonodavstva EU (direktive, regulative, odluke), budžet i programe koji su usvojili EP i Savet EU, i ima značajna ovlašćenja nadzora država članica EU, što uključuje i mogućnost da ih tuži Evropskom sudu pravde za povredu nekog od pravila (takozvani “čuvar postupaka”).

Važna je i uloga EK na međunarodnoj sceni, budući da ona predstavlja EU na globalnom nivou i da može da pregovara oko međunarodnih dogovora, naročito u oblastima trgovinske politike i humanitarne pomoći.

Na “listi” zadataka Evropske komisije jeste i vođenje pregovora o članstvu (pregovori o pristupanju) sa državama kandidatima, među kojima je i Srbija. Kada se ti pregovori zaključe, odluku da se neka zemlja primi u članstvo EU moraju jednoglasno da donesu postojeće zemlje članice koje se sastaju u Savetu EU.