Šta razlikuje lojalistu od „običnog“ naprednjaka?

Tako možemo razlikovati takozvane knezove među lojalistima, gde spadaju ministri i oni najbliži Aleksandru Vučiću, koji su najdublje upleteni u visoku korupciju od onih koji su njima ponaosob lojalni, podređeni, a dolaze uglavnom iz redova direktora javnih preduzeća i ostalih čelnika javnih ustanova.

Najniži stalež lojalista predstavljaju uglavnom mladi ljudi, takozvani crnokapuljaši koji povremeno izleću na ulice da se fizički sukobljavaju sa građanki i građanima, demonstrantima protiv režima.

Sve ih, međutim, veže isključivo finansijski interes, podložnost ucenama i potreba da održe svoje pozicije u postojećem sistemu. Dakle, nikakva ideologija.

Ovako sagovornici Danasa opisuju hijerarhiju unutar lojalista, odnosno njihovu svrhu postojanja.

Među lojalistima su imena skoro svih funkcionera javnih preduzeća

Lojalista je naprednjak višeg ranga. On pripada ili direktno krugu oko Aleksandra i Andreja Vučića ili je deo ekipe nekog od njihovih prvorazrednih vazala kao što su Milos Vučević, Branko Malović ili Siniša Mali, objašnjava za Danas Dragomir Anđelković, politički analitičar.

To dalje znači da su obični naprednjaci kao i tzv. lojalisti takođe deo SNS interesne zajednice, ali dobijaju mnogo manji deo plena.

– Uz SNS niko više nije zbog ideologije već samo radi saučestvovanja u pljački Srbije. Na vrhu te kartel piramide je porodica Vučić pa onda idu njihovi najvažniji vazali, zatim obični lojalisti, a na dnu je masovno SNS članstvo kome tzv. mafijaško-politička „elita“ baca mrvice otetog od građana Srbije, kako bi im ti SNS marginalci i dalje verno služili – ističe naš sagovornik.

Siniša Mali je, recimo, jedan od lojalističkih knezova, dodaje.

– Tu sve podseća na „Igru prestola“ sa feudalnom hijerarhijom. Svi koji su u toj otimačkoj ligi, narod tretiraju kao lovinu. Lojalista ima više stotina, ako ne i hiljada. Tu su imena skoro svih funkcionera javnih preduzeća i svega drugog profitnog u Srbiji – zaključuje Anđelković.

Lojalisti su „minutmeni“

Prema rečima Žarka Koraća, profesora Filozofskog fakulteta u Beogradu u penziji, „Vučićeva izjava o hiljadama SNS “lojalista” koji se sastaju u crkvi i mnogo vole Rusiju, shvatio sam pre svega kao pretnju političkoj opoziciji u Srbiji“.

– Ona je krajnje bizarna i liči na neku srednjevekovnu kletvu ali je nesumnjivo opasna jer uvodi otvoreno pretnju nasiljem u politički život Srbije. Budući da je i sam svestan da je najveći broj članova SNS u tu stranku ušao ne iz ideoloških razloga, već golog oportunizma da sačuvaju radno mesto ili ga dobiju, on uvodi podelu među članovima. S jedne strane “normalni članovi” a s druge strane politički bojovnici spremni da na prvi znak opasnosti da se izgubi vlast, dojure spremni da nasiljem to spreče – kaže sagovornik Danasa.

Paradoks je, objašnjava dalje, da Vučić nije prvi izmislio ovu podelu.

– Iako on to ne zna, ona se pojavila tokom revolucionarnih ratova u SAD sa pričom o “minutmenima”. To su bili borci kolonijalne milicije u Novoj Engleskoj, koji su na prvi poziv bili spremni da za “minut” dođu da se bore protiv engleskih kolonizatora. Otuda naziv – “minutman”, čovek minut – kaže Žarko Korać.

Zaista treba mnogo mašte pa u današnje vreme u Evropi, vreme demokratskih parlamentarnih država, pretiš revolucionarnim “minutmenima” svojim političkim protvnicima, smatra.

– Na sreću, u Evropi danas, bez obzira na stepen demokratičnosti, nema drugih državnih vlasti sem onih izabranih na izborima. Nemamo vojne ili neke druge hunte na vlasti za razliku od prošlosti. Zato Vučićeva priča deluje tako anahrono i opasno. To bi bio jedinstven slučaj ne samo u Evropi, već i na prostoru bivše Jugoslavije, da unutar političke partije imaš nasilnike spremne da brane vlast po svaku cenu. Čak i kao prazna pretnja, to na žalost pokazuje da se vlast shvata kao pitanje života i smrti. Strašno. I podseća na ono što je Evropa imala pre sto godina, ulične nasilnike koji štite vlast – zaključuje Žarko Korać.

Luka Petrović, Andrej Vučić…

Lojalisti su, prema mišljenju Aleksandra Ivkovića, istraživača Centra savremene politike, u poslednjih nekoliko godina, grupe mladića koji izgledaju kao da su iz huliganskog, fudbalskog miljea, i koji izgledaju kao da su regrutovani na navijačkim tribinama, navodi me na zaključak da oni čine jezgro lojalista.

To su, naprimer, mladići koji su sprovodili bakljade tokom vanrednog stanja, tokom kovid pandemije, što je predstavljao odgovor režima na proteste građana protiv zaključavanja.

– Postoje brojni navodi da su oni učestvovali u napadima na gradske kuće i u Novom Sadu i u Beogradu, prošle i pretpošle godine, kako bi deligitimisali antirežimske proteste. Lično sam video grupe takvih mladića kako pišu grafite „Bojkot“, uoči izbora 2024. godine, a cilj toga je bila podela opozicije, s obzirom na njihove podele o tome da li bi trebalo izaći na izbore ili ne – kaže Ivković.

Lojalisti se, dakle, sastoje od tih mladića kao i od onih koji ih kordinišu, dodaje.

– Poput Luke Petrovića, Andreja Vučića, za kojeg predsednik sam potvrdio da je njegov brat neolojalista… – podseća Aleksandar Ivković.

Ono što ih razlikuje od običnih članova SNS jeste to da se od „običnih“ očekuje da podržavaju partiju preko društvenih mreža, eventualno da idu na mitinge, dok se lojalisti koriste za šire i dalekosežnije svrhe, među kojima je i zastrašivanje političkih protivnika, unošenja razdora u opoziciju. Takođe, diskreditacija protesta, zastrašivanje učesnika…

– I dalje to nije u onom obliku i obimu koji su sprovodile prave partijske paravojske između dva svetska rata. Ne verujem da SNS lojalisti dostići ikada takav nivo. Ali, jeste oblik takve partijske vojske, koje smo viđali u istoriji, u povoju – zaključuje sagovornik Danasa.

Odakle sad lojalisti?

Podsetimo, lojaliste, kao istaknute članove SNS, prvi je javno pomenuo u jednom od tekstova tabloid Informer, u kojem se isticalo i da se pripadnici te grupe „oštro se protive bilo kakvom kompromisu sa antisrpskim ekstremistima koji nedeljama i mesecima maltretiraju Srbiju“.

Ubrzo potom, svega nekoliko sati, predsednik Srbije je u gostovanju na televiziji Prva potvrdio da takva grupa unutar SNS postoji i da ih ima oko 17.000, među kojima su I njegov brat Andrej i još jedan član njegove porodice.

Druga imena nije spominjao, ali je napomenuo da su u toj grupi i funkcioneri SNS koji su se fizički sukobili 20. decembra u Beogradu sa opozicionim političarem Draganom Đilasom i ljudima iz njegove Stranke slobode i pravde.

On je tada rekao i da je ta grupa proruski orijentisana i „pomalo ekstremnih stavova“. Takođe je rekao da su spremni da ga brane “do krvi”.