Šta SAD očekuju od Srbije: Sagovornici Danasa o mogućim porukama posle posete Karen Donfrid

U poseti Beogradu boravi Karen Donfrid, pomoćnica državnog sekretara SAD Antonija Blinkena, zadužena za evropske i evropazijske poslove. Donfrid je u petodnevnu turneju po regionu Zapadnog Balkana krenula u pratnji Gabrijela Eskobara, svog pomoćnika koji je uže zadužen upravo za region i koji se od dolaska na tu funkciju već pokazao kao zapažen faktor u regionalnim odnosima.

Poseta Donfridove, nakon što su u Beogradu nedavno boravili i senatori SAD koji su se sastali sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, uz nedavno imenovanje novog ambasadora SAD u Srbiji Kristofera Hila, već se nesumnjivo ocenjuje kao jačanje diplomatske aktivnosti Amerike u regionu.

Osim posebnog interesovanja SAD za rešavanje dugogodišnjih problema kao što je pitanje Kosova ili nestabilnost Bosne i Hercegovine, ova učestala aktivnost posmatra se i u svetlu akteulne krize u Ukrajini odnosno kao protivteža izraženom ruskom uticaju na Balkanu.

Novaković: Srbija ključni igrač za bezbednost u regionu

Igor Novaković, direktor istraživanja ISAC fonda, podseća da je za Sjedinjene Države trenutno najbitnija stabilnost u regionu te da zbog toga i čujemo ovakve poruke oko dijaloga Beograda i Prištine.

„Za SAD i Zapad uopšte je sada najvažnije da se uspostavi kooridnacija oko ključnih bezbednostih pitanja u regionu a to su pitanje Kosova i Bosne i Hercegovine. U BiH je situacija posebno nestabilna i mogli smo da vidimo da su amerikanci veoma oštri prema svim trima stranama, iako u fokus upadaju samo Milorad Dodik i Republika Srpska. Za oba ova pitanja, Srbija je ključni igrač u regionu“, podsetio je Novaković.

On je dodao da nije siguran da se rešenja za konkretne probleme na Kosovu, kao što je trenutno aktuelno pitanje registarskih tabilca, mogu materijalozovati i upozorio da to otvara perspektivu za neke mini sukobe i nestabilnosti, „što može biti vrlo opasno u kontekstu rata“, naveo je on.

Sa druge strane, politiku u Srbiji diktira nekoliko elemenata koji će po njegovoj oceni biti presudni za dalje pozicioniranje naših vlasti prema zahtevima koji dolaze sa Zapada i iz SAD a tiču se, kako Kosova, tako i uvođenja sankcija Rusiji.

„To je ekonomija, odnosno pitanje energetske bezbednosti gde se očekuju pregovori sa Rusijom; unutrašnji diskurs koji je prilično polarizovan oko pitanja restriktivnih mera prema Rusiji, čak su neki subjekti vrlo uspešno instrumentalizovali ovo pitanje i osvojili dobar deo glasova na izborima. Povezano sa tim je i pitanje Kosova, što je i sam Vučić nedavno jasno pocrtao, da tema nisu sankcije već Kosovo“, navodi Novaković.

On očekuje da Srbija pošalje ključne poruke – garancije bezbednosti i postepenog usklađivanja sa restriktivnim merama, ali dodaje da će te restrikcije „ići polako“, kao da će Beograd zamoliti Moskvu za razumevanje, koje će verovatno i dobiti jer su trenutno Rusi „fleksibilni i nemaju šta da izgube“, kako je ocenio Novaković.

Albahari: Diplomatija Srbije dovela do toga da nama sada niko ne veruje

Natan Albahari, međunarodni sekretar Pokreta slobodnih građana, smatra da je dinamika dijaloga Beograda i Prištine u poslednjih nekoliko godina manje zavisila od pritisaka spolja, a više od dnevnopolitičkih dešavanja u Srbiji i na Kosovu, koji su, kako on ocenjuje ovaj proces ometali.

„Danas se dijalog odvija na teme kao što su registarske tablice, gde i po ovom pitanju ne može doći do sporazuma, pa ne očekujem da se on postigne ni oko značajnijih pitanja“, navodi Albahari.

On podseća da se u doba krize, poput ove u Ukrajini, posebna pažnja usmerava na područja koja nisu stabilna te je zato interesovanje SAD za naš region sada pojačano.

„Diplomatija Srbije koja se svodila na trgovinu i sedenje na svim mogućim stolicama, dovela je do toga da nama sada niko ne veruje. Tome ne doprinose ni Vučićeve izjave kako se sankcije uvode isključivo zbog pritisaka. Stav iz EU je da Srbija mora da se prikloni spoljnoj politici ne zato što je neko pritiska, već zato što je odlučila da je to ispravna politika koju i ona želi da vodi“, naglasio je on.

Albahari dodaje da je pozicija Pokreta slobodnih građana prema krizi u Ukrajini bila više nego jasna što podrazumeva osudu agresije i pozive da se priključimo EU politici prema Rusiji.

„Niko našu vlast ne bi ni pritiskao, da se ona dosledno drži onoga što je sama prihvatila da su njene obaveze. Uskoro neće više biti mogućnosti da se politika EU uvodi posle pritisaka, već će sa Srbijom jednostavno biti prekinuti pregovori o članstvu, i ukinuti predpristupni fondovi iz kojih je Srbija do sada povlačila po 200 miliona evra godišnje“, upozorio je Albahari.

Pojačano prisustvo SAD u regionu primećeno je i u Moskvi, o čemu izveštava tamošnji Komersant koji ocenjuje da turneja Donfridove ima za cilj da potvrdi tezu da ubrzanje evrointegracija nije moguće bez američke podrške.

Jedna od poruka koju je zvaničnica Stejt departmenta poslala tokom posete Prištini jeste upravo ta da je integracija Zapadnog Balkana u evropske insitucije garant stabilnosti, te da prvi korak ka tome treba da bude dijalog Kosova i Srbije uz posredovanje EU, uz fokus na međusobnom priznanju.

Pomoćnica državnog sekretara SAD Karen Donfrid tokom petodnevne posete Zapadnom Balkanu posetila je prvo Prištinu a potom se u Beogradu sastala sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerkom Anom Brnabić. Nakon toga, Donfrid nastavlja turneju obilaskom Tirane, Sarajeva, Podgorice i Skoplja.