Šta sve sadrži predlog zakona o lokalnim izborima

U članu 43, menja se broj potrebnih potpisa da bi lista bila predata, dosad se taj broj izračunavao sa brojem neophodnih odbornika puta 30 potpisa, dok se sada uvodi veličina grada ili opštine u kojoj su izbori:

„Za proglašenje izborne liste potrebno je da je svojim potpisima podrži:

1)200 birača u jedinici lokalne samouprave koja na dan raspisivanja izbora ima najviše 20.000 upisanih birača;

2)300 birača u jedinici lokalne samouprave koja na dan raspisivanja izbora ima najviše 30.000 upisanih birača;

3)500 birača u jedinici lokalne samouprave koja na dan raspisivanja izbora ima najviše 50.000 upisanih birača;

4)600 birača u jedinici lokalne samouprave koja na dan raspisivanja izbora ima najviše 70.000 upisanih birača;

5)800 birača u jedinici lokalne samouprave koja na dan raspisivanja izbora ima najviše 100.000 upisanih birača;

6)1.000 birača u jedinici lokalne samouprave koja na dan raspisivanja izbora ima najviše 500.000 upisanih birača;

7)3.000 birača u jedinici lokalne samouprave koja na dan raspisivanja izbora ima više od 500.000 upisanih birača. Birač može potpisom podržati više izbornih lista.“

Ova poslednja rečenica u zakonu je važna, budući da je dosad svaki overen potpis građana ubacivan u sistem, tako da ako je birač potpisao za više lista, potpis mu se računao samo za jednu, dok je za drugu odbacivan. Sada bi prema tumačenju to značilo da ako je na primer neka lista predala 4000 potpisa za beogradsku listu, tri hiljade će biti uvažene kao dati potpisi za tu listu, dok onih hiljadu mogu da se računaju za neku drugu ako su potpisali. Ovo bi trebalo da olakša prikupljanje potpisa i postupak kandidovanja, budući da je to bio kamen spoticanja među učesnicima, koji su jedni druge optuživali da im vladajuća partija sa svojom mašinerijom masovne podrške, ustvari skuplja potpise i time „namešta“ protivnike koji joj odgovaraju.

Postoji i mogućnost da se na izborima kandiduju ljudi koji nisu prijavljeni da žive u tom gradu ili opštini, posebno je zanimljivo da to i dalje ne mora biti nosilac liste, odnosno političar čije je ime u nazivu liste. On ne mora biti ni kandidat za odbornika. Na primer Aleksandar Vučić, aktuelni predsednik Srbije i SNS,je nosilac svih izbornih lista naprednjaka i njihovih koalicija:

„Član 38: Birači koji obrazuju grupu građana radi podnošenja izborne liste za učešće na lokalnim izborima ne moraju imati prebivalište na teritoriji jedinice lokalne samouprave u kojoj se sprovode izbori.

Član 39: Nosilac liste na lokalnim izborima može, ali ne mora istovremeno biti i kandidat za odbornika na toj izbornoj listi.Nosilac liste na lokalnim izborima ne mora imati prebivalište na teritoriji jedinice lokalne samouprave na kojoj se sprovode izbori“

Pominje se i „postupanje sa lakim greškama“ u prebrojavanju glasova:

„Član 49: Ako u zapisniku o radu biračkog odbora postoje očigledne omaške u popunjavanju tog zapisnika (lake greške), izborna komisija na osnovu izveštaja o kontroli zapisnika o radu biračkog odbora donosi rešenje o ispravljanju zapisnika o radu biračkog odbora.

Lake greške su: 1)ako u zapisniku o radu biračkog odbora nije zabeležen ili je pogrešno zabeležen broj birača koji su upisani u izvod iz biračkog spiska; 2)ako u zapisniku o radu biračkog odbora nije zabeležen broj birača koji je izašao na izbore, a ostali rezultati su logičko-računski ispravni;

3)ako je u zapisniku o radu biračkog odbora zabeležen broj birača koji je izašao na izbore veći od broja upisanih birača u izvod iz biračkog spiska, a ostali rezultati su logičko-računski ispravni;

4)ako u zapisniku o radu biračkog odbora nije zabeležen ukupan broj glasačkih listića u glasačkoj kutiji, a ostali rezultati su logičko-računski ispravni;

5)ako u zapisniku o radu biračkog odbora nije zabeležen broj važećih glasačkih listića, a zbir broja nevažećih glasačkih listića i broja glasova koje je pojedinačno dobila svaka izborna lista jednak je broju glasačkih listića koji se nalaze u glasačkoj kutiji“.