Šta se dešava iza scene Vučićevog „lova“ na sve Nestorovićeve odbornike?

To se može zaključiti na osnovu izjave predsednika Privremenog organa Beograda Aleksandra Šapića koji je uoči zakazane, pa odložene sednice, naveo da je doneta odluka da se, bez obzira što SNS i SPS imaju legalnu većinu, podigne moralna lestivica legitimiteta i da će se, ukoliko za desetak dana ne dođe do jedinstvenog stava izborne liste „Mi – glas iz naroda Aleksandar Jerković“, ići na nove izbore.

Da se čekaju svi Nestorovićevi odbornici, rekao je i socijalista Toma Fila koji je, kao najstariji odbornik, trebao da predsedava sednicom.

Sva zavrzlama oko konstituisanja Skupštine Beograda i formiranja nove vlasti proizilazi iz činjenice da nijedna lista nema većinu od 56 odbornika, budući da je lista SNS osvojila 49 mandata, koalicija oko SPS šest, koalicija “Srbija protiv nasilja” 43, koalicija Nada sedam, a lista “Mi glas iz naroda – Aleksandar Jerković” šest mandata.

Izgovor ili izlazna strategija Vučića

Ipak, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u nedelju rekao da SNS ima većinu, ali nije precizirao koliku i sa kim. On je naveo da ipak ta većina ima problem sa legitimitetom.

Tu se otvara niz pitanja i to da li se “majstor spina”, kojeg opozicija optužuje za krađu izbora, setio “punog i nepotpunog legitimiteta” jer zaista želi da vlast u glavnom gradu nema političku mrlju, ili je to dobar izgovor za prikrivanje da većine ipak nema što je malo verovatno, ili je možda izlazna strategija za ponavljanje izbora i izlazak u susret pritisku koji svojom rezolucijom stvara Evropski parlament.

Kako sada stvari stoje, biće teško naprednjacima da ubede svih šest odbornika liste “Mi glas iz naroda Aleksandar Jerković” da ih podrže, ako se svi budu držali svojih reči, jer je odmah posle izbora 17. decembra Branimir Nestorović, lider pokreta “Mi glas iz naroda”, rekao da njegovi odbornici neće u vlast ni sa SNS ni sa opozicionom listom “Srbija protiv nasilja”.

Brzo posle toga, Nestorović je rekao da ima informacije da se nudi novac njegovim odbornicima da pređu na stranu naprednjaka, te da je ponuda šetocifrena. Nastao je “mali rat” između “Mi – glas iz naroda” i Aleksandra Jerkovića nosioca beogradske liste, a delu javnosti koja prati dešavanja oko formiranja većine u gradu, ali i osnivačima pokreta “Mi glas iz naroda” to je bio znak da će Aleksandar Jerković i još jedan odbornik/ca prići SNS i da će uz pomoć njih biti formirana većina.

Nestorović je u ponedeljak ponovio stav da nema koalicije ni sa kim, da priželjkuje nove izbore i da nema kontakt sa dvoje sa beogradske liste Aleksandrom Jerkovićem i Vesnom Jakić. Jerković se u ponedeljak nije pojavljivao pred medijskim kamerama, čak i ako je došao na konstitutivnu sednicu gradskog parlamenta.

Spajanje novih beogradskih sa lokalnim izborima

Zasad je nepoznato kojim argumetima i sa koliko nula će Šapić ubediti Nestorovića i ostale da ga podrže.

Možda time što će se, kako je Šapić izjavio, Nestorovićeva kampanja za nove izbore svesti na odgovaranje na pitanje sa kojim će taborom, da li sa SNS ili sa opozicijom. Vučić sugeriše i da Nestorovićev rezultat neće biti tako dobar kao na održanim izborima.

Kada je reč o rokovima, iz Vučićeve izjave u nedelju se moglo naslutiti da zakazana konstitutivna sednica neće biti prema dnevnom redu.

– Mi ćemo da sačekamo do 2. ili 3. mart da vidimo hoćemo li imati legitimnu većinu, ako nemamo idemo na izbore. A da li ćemo u međuvremenu da izaberemo predsednika Skupštine zbog vremena, tek da bi pokazali da imamo većinu i da bi smo dobili još mesec dana za izbore, to ćemo da vidimo – rekao je Vučić.

Kalkulacija sa dodatnih mesec dana jasno ukazuje na to da Vučić razmišlja o novim izborima koje će, najlogičnije bi bilo, spojiti sa predstojećim lokalnim izborima. Novi izbori bi tako mogli da budu kakav takav odgovor na eventualnu stranu misiju koja bi se bavila nepravilsnostima na prošlim izborima i njen zaključak da rezultati izbora nisu odrazili pravu volju građana.

Čini se da Vučić čeka odluku Evropske komisije o slanju misije ali i konačni izveštaj OEBS-ove misije o izborima koji će biti osnova za odlučivanje EK ali i zemalja članica EU koje bi, ukoliko to žele, mogle da na razne načine uslove vlast u Srbiji.

Prema zakonskim rokovima, spajanje izbora je moguće, jer ako odbornici do 3. marta konstituišu skupštinu, odnosno verifikuju mandate i izaberu predsednika i sekretara gradske skupštine, od tog trenutka teče rok od mesec dana za izbor gradonačelnika.

A ako gradonačelnik u tom roku ne bude izabran, Vlada na predlog nadležnog ministarstva raspušta Skupštinu grada, a predsednik Narodne skupštine ima rok od dva meseca da raspiše izbore i onda opet ostaje 45 do 60 dana kampanje (od dana raspisivanja izbora do dana glasanja).

Tako bi se otvorila mogućnost da se svi lokalni izbori planirani za ovu godinu održe istovremeno.

Redovni zbori na lokalnom nivou mogu biti raspisani najranije 120 dana pre isteka mandata ili najkasnije 45 dana pre isteka mandata, ali je do sada bila praksa da, ukoliko postoji odluka da se izbori spajaju, lokalne vlasti podnose ostavke iako u gradu imaju većinu.